Na vlast dolaze protivnici štednje, uključujući radikalnu levicu, uzdrmana privreda i veliki dugovi prete nacionalnoj ekonomiji a Evropa budnim okom prati šta se dešava. Iako sve to zvuči poznato, nije reč o Grčkoj, već o još jednoj članici zone evra - Portugalji. Ta zemlja, koja je pre samo nekoliko meseci stavljena na pijedestal kao primer za uspešno sprovođenje budžetske štednje, postala je novi izvor zebnje u Evropi nakon što je dobila levičarsku vladu koja se protivi strogoj štednji. Razvoj događaja u Portugaliji podseća na sve što se dešavalo u Grčkoj, gde je vlada radikalne levice umalo izvela zemlju iz zone evra.

U Portugaliji je levičarska koalicija zamenila vladu desnog centra koja je uvela strogo kresanje troškova i podigla poreze na zahtev kreditora. Međunarodni kreditori 2011. su odobrili Portugaliji spasilački program zajmova od 78 milijardi evra.

Predvođena umerenom Socijalističkom partijom, nova portugalska vlada imaće podršku u parlamentu Komunističke partije i radikalnog Levog bloka i Partije zelenih.

Njihov uspon i retorika podsećaju na Sirizu u Grčkoj i dramatične sukobe sa kreditorima iz zone evra. Siriza u početku nije pristajala na nova kresanja u budžetu i reforme, na šta su kreditori odgovorili gotovo gurajući Grčku iz zone evra.

Nova portugalska vlada Antonija Košte (Antonio Costa) ponaša se slično i najavljuje da će "okrenuti stranicu" kada je reč o štednji.

Štednju godinama zagovara Nemačka, najmoćnija evropska ekonomija, kao put za smanjenje visokih dugova, iako istovremeno stvara ekonomske teškoće.

Prizvuk pobunjeništva u Koštinim rečima uzbunio je investitore kojima je najvažnija predvidljivost.

Udeo i grčkog i portugalskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u BDP zone evra manji je od 2% ali njihovi problemi mogu da uznemire tržište i nametnu pitanje kakvo je zaista stanje finansija zone evra.

Analitičari Barkliza (Barclays Research) predviđaju da će cena zaduživanja Portugalije otići naviše jer bojazni oko stabilnosti vlade ukazuju "da će tržište verovatno nastaviti da traži neku premiju na politički rizik".

Sličnosti

Građane i Portugalije i Grčke teško su pogodile godine budžetske štednje.

Grke muče sve veće siromaštvo i nezaposlenost. Premijer Aleksis Cipras i njegova Siriza posle sukoba sa kreditorima oko štednje i reformi promenili su kurs i prihvatili zahtevano povećanje poreza i smanjenje penzija i potrošnje u zamenu za novi paket zajmova od 86 milijardi evra.

Uspeh protivnika mera štenje bio je očekivan na opštim izborima u Portugaliji u oktobru, kada su partije koje se protive merama štednje osvojile više od 60% glasova.

Kao i Cipras, i portugalski socijalistički premijer Košta prvo je pozvao na manje štednje. On namerava da preokrene trend kada je reč o platama radnika i odblokira zabranu povećanja penzija od 1. januara, kao i da smanji poresko opterećenje. To će, kaže Košta, značiti više novca u džepovima Portugalaca i biće podstrek za ekonomiju.

Međutim, portugalski javni dug je, kao i grčki, još veoma visok - 130% BDP, treći po visini u Evropskoj uniji, i tri vodeće bonitetne agencije i dalje klasifikuju portugalske obveznice kao bezvredne (junk).

Razlike

Iako se paralele između vlada mogu povući, ima razloga za verovanje da Portugalija neće slediti turbulentan put Grčke. Za početak, piše agencija AP, Mario Kenteno (Centeno) nije Janis Varufakis.

Novi portugaliski ministar finansija, školovan na Harvardu, diskretan je i skroman, mnogo drugačiji od bivšeg grčkog ministra Varufakisa koji je stalno privlačio pažnju i čvrstim stavom ljutio grčke kreditore.

Portugalci generalno nisu plahoviti kao Grci i na ulicama Lisabona nema protesta sa nasiljem.

I ekonomska sudbina Grčke i Portugalije se razlikuje. Iako joj nije pošlo za rukom da ostvari cilj da bude kao Irska, još jedna ekonomija koju su morali da spasavaju, posle tri godine recesije u prvoj polovini 2015. Portugalija je zabeležila rast od 1,5% u odnosu na isto vreme 2014.

Stopa nezaposlenosti pala je sa rekordnih 17,7% u 2013. na 11,7% u trećem kvartalu 2015. Poštujući mere štednje koje su bile uslov za sredstva iz spasilačkog paketa zajmova, Lisabon je bio u stanju da izađe iz sistema redovnih pregleda stanja od strane kreditora.

Grčka nije te sreće i vlada te zemlje očekuje da ekonomija ostane u recesiji 2016. sa stopom nezaposlenosti iznad 25% i dugom koji će dostići 188% BDP. Planova za skori izlazak na tržište obveznica nema a bankarske transakcije su limitirane od kako se zemlja letos našla na ivici finansijskog kolapsa.

Portugalske državne obveznice imaju podršku programa podsticanja kupovine obveznica Evropske centralne banke. Zahvaljujući tom programu, cena zaduživanja ostala je niska, uprkos političkim neizvesnostima, i 25. novembra je Portugalija prodala desetogodišnje državne obveznice sa prinosom od samo 2,43%.

Grčke obveznice međutim ne uživaju tu vrstu podrške jer su slabije ocenjene.

Analitičar konsalting firme Eurazija grupa (Eurasia Group) sa sedištem u SAD Federiko Santi (Federico) rekao je da, za razliku od Grčke, u portugalskoj vladi neće biti partija radikalne levice i da se Portugalija neće sporiti sa Briselom.

Međutim, postoji opasnost da se Portugalija okrene više populističkoj politici, dodao je Santi.

"Veoma smo zabrinuti ali se može sa sigurnošću reći da Portugalija neće biti nova Grčka", istakao je taj analitičar.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Komisija ne ispušta ulogu čuvara budžetske discipline
  
• 

  Vesti

  : Postizborne muke u Portugaliji, sutra možda i u Španiji
  
• 

  Vesti

  : Cipras dobio drugu šansu
  
• 

  Vesti

  : Grčka u fokusu u zoni evra, pohvale za Portugaliju
  
• 

  Vesti

  : Ako ode Grčka, iz zone evra idu i Italija i Portugalija