Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Lideri EU okončali dramatičnu godinu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.12.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski lideri 18. decembra okončavaju dramatičnu godinu u EU, koju su obeležili teroristički napadi u Parizu, rekordni priliv migranata, kriza u Grčkoj zbog koje je ova zemlja zamalo istupila iz zone evra i pitanje kako zadržati Veliku Britaniju u EU. Početak 2016. ne čini se nimalo ružičastim, uz planirano jačanje kontrola na granicama i pregovore sa Britanijom o reformama Unije.
„Nemam nikakve iluzije za 2016“, izjavio je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker Kada su ga pitali o teškim pitanjima sa kojima će se EU suočiti naredne godine.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc opisao je proteklu godinu kao „dramatičnu“, i nabrojao probleme koji su pogodili Stari kontinent.
„Godina kao ova, koja počinje užasom i završava se užasom, koja je obeležena strahom i dubokim krizama, ekonomskim socijalnim, i krizama a tržištu rada, kao i time što se zemlje članice udaljavaju jedna od druge kao nikada do sada. Do sada nisam proživeo takvu godinu“, rekao je on.
Na dnevnom redu lidera EU drugog dana samita 18. decembra je sprovođenje mera za borbu protiv terorizma i prekida finansiranja terorizma, što je jedan od prioriteta 2016. nakon džihadističkih napada u Parizu, ali i drugde u svetu.
Belgijski premijer Šarl Mišel založio se za jačanje razmene informacija između bezbednosnih snaga. Skup se održava u Briselu, koji je u stanju pojačane bezbednosti jer je nakon napada 13. novembra u Parizu proglašena uzbuna trćeg stepena, čime se označava moguć i verovatan napad. Ključni osumnjičeni za napad Salah Abdeslam je odrastao u narodnoj četvrti Brisela i trenutno je u bekstvu.
U zaključcima samita šefovi vlada i država 28 članica pozdravljaju „perspektivu brzog usvajanja i sprovođenja „evropskog registra podataka o putnicima u avio saobraćaju nakon zelenog svetla u Evropskom parlamentu koji se godinama proitivio.
Insisitraće se na potrebi da se sistematično kontroliše identitet na spoljnim granicama, čak i identitet evropskih građana, kako bi se izbegla inflitracija džihadsita.
Postignut je dogovor da se intenziviraju mere za obuzdavanje priiva migranata koji dolaze u Uniju, i do kraja juna bi trebalo da se osnuje evropska granična i obalska straža od hiljadu i po pripadnika za zaštitu spoljnih granica od dolaska nelegalnih migranata i terorista.
Dogovor da se na spoljnim granicama postavi evropska straža koja će mnogo efikasnije zaštiti granice i da se uvede više kontrolnih punktova na spoljnim granicama omogućava da se sprovede dogovor o preraspodeli 160.000 izbeglica, pristiglih mahom u Italiju i Grčku, medju članicama EU.
EU je na jedvite jade iznedrio niz mera, poput centara za prihvat i registraciju u grčkoj i Italiji, akcioni plan sa Turskom, raspodelu izbeglica... to je međutim učinjeno po cenu velikih podela između zemalja istočne i južne Evrope, tim pre što je efekat na dolazak izbeglica bio veoma mali.
„Ukoliko ne uspemo da zaštitimo spoljne granice, ne možemo uspeti ni kao politička zjednica“, rekao je 17. decembra uveče predsednik Saveta donald Tusk.
Zemlje istoka i juga Evrope već su se podelile 2014. godine na pitanju sankcija protiv Rusije, sa kojom du odnosi zahladneli kao nikad do sada zbog sukoba na istoku Ukrajine.
Podele su se povećale dodatno tokom šest meseci pregovora o novom planu pomoći za Grčku, koja je u julu zamalo izašla iz zone evra. Lideri EU diskutovali su i o nalčini da se urede nedostaci i ojača bankarski sistem.
Najzad, EU čekaju i pripreme za referendum o ostanku Velike Britanije u EU koji će se održati do kraja 2017, a možda i znatno ranije. Lider Britanije Dejvid Kameron traži reforme kako bi dao podršku kampanji za ostanak u Britaniji i kako bi imao sa čim da izađe pred svoje birače.
Šefovi vlada i država složili su se 17. decembra da su spremni za kompromis u pregovorima, a dogovor o reformama očekuje se sredinom februara.
Izvor: AFP i Beta
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
