Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Predavajući EU: Za osam nedelja ćemo zaustaviti priliv izbeglica
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Plan holandskog predsedavanja Evropskom unijom jeste da se u roku od šest do osam nedelja osetno zaustavi priliv izbeglica i migranata i zaštite granice EU, izjavio je 20. januara u Strazburu holandski premijer Mark Rute. On je podvukao da je zato presudno da se neodložno sprovede dogovor s Turskom o zaustavljanju priliva imigranata, preraspodele među članicama EU već pristigle izbeglice i zavedu provere pridošlica na spoljnim granicama Unije. Istovremeno, Austrija je najavila da će ove godine ograničiti broj tražilaca azila koje će primiti, dok je nemački predsednik u Davosu rekao da bi ogrančavanje broja tražilaca azila bilo "moralno i politički" prihvatljivo, ako Evropa želi da nastavi da pruža pomoć onima kojima je potrebna.
U raspravi u Evropskom parlamentu o holandskom rukovođenju poslovima EU Rute je naglasio da je i pitanje delimičnog ukidanja šengenskog prostora bez granica suštinski povezano s rešenjem izbegličke krize i time odgovorio na opaske više poslanika da se mora razjasniti da li Holandija, Nemačka i još neke zemlje razmatraju uvođenje nekog suženog šengenskog prostora.
Holandski premijer je rekao da su neke članice EU bile primorane da samo privremeno zavedu kontrole na šengenskim međama i time odgovorio na izlaganje predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera koji je ponovo upozorio da je "Šengen u opasnosti", da vraćanje granične kontrole jako šteti ekonomiji i evru i da se zato veoma hitno moraju zaštititi spoljne granice Unije.
Junker je predočio da zemlje EU "jedna za drugom zatvaraju granice i kad ih sve budemo zabravili, ustanovićemo da je cena nepostojanja Šengena veoma visoka".
"Ako granice budu zatvorene i zbog toga unutrašnje jedinstveno tržište bude na udaru neprocenjivih posledica, onda je jasno da će doći dan kad će se postaviti i pitanje da li je EU potrebna i jedinstvena valuta evro, ako više nema jedinstvenog tržišta i slobodnog prometa", ", kazao je predsednik Evropske komisije.
"Ako želimo da spasemo Šengen, moramo najhitnije uvesti pouzdan sistem kontrole spoljnih granica. Evropska komisija je u tom cilju spremila plan", kazao je Junker i zatražio da Savet ministara i Parlament EU to odmah razmotre i usvoje.
U EU živi s jedne, a radi preko druge strane granice milion i 700.000 ljudi, blizu 60 miliona transportnih kretanja se obavljaju preko granica, a samo za vraćanje graničnog nadzora na mostu izmedju Danske i Švedske je cena ravno 300 miliona evra, naveo je Junker.
On je naglasio da je ceh zaustavljanja na granicama i produžetak rokova isporuka robe za kamionski transport preko tri milijarde evra.
U raspravi su evropski poslanici najviše zahtevali da se ne dozvoli "propast Šengena", zaštite spoljne granice od nekontrolisanog priliva imigranata i privoli Turska da poštuje akcioni plan s EU o zatvaranju turskih granica za prelazak migranata, za šta će EU Ankari dati tri milijarde evra, što uključuje i troškove zbrinjavanja preko dva miliona mahom sirijskih izbeglica u Turskoj.
Rečeno je da Turska ne poštuje dogovor s EU i nastavlja da propušta na hiljade imigranata svaki dan, ali je postavljeno pitanje zašto se na odgovornost ne pozove i Grčka koja ništa ne čini da to zaustavi na svojim i evropskim granicama čime urušava šengenski proctor.
U raspravi su se čula i mišljenja da, pored davanja tolikog novca Turskoj, novac i sva sredstva moraju biti upotrebljeni i za iskorenjivanje uzroka izbegličke krize, a to je da se razbiju teroristi i ekstremistička islamska paradržava u Siriji.
Neki poslanici su tražili objašnjenje kako instucije i vlade članica EU misle da integrišu preko million sirijskih izbeglica, daju im posao i ugrade ih u društva i evropske vrednosti, ako EU nije u stanju da smanji veliku nezaposlenost u svojim redovima, a veliki problem i sukobi od ranije postoje izmedju muslimanskih zajednica i društava u mnogim članicama EU.
Austrija ograničava broj azilanata
Austrijska vlada je saopštila 20. januara da namerava da ograniči na 37.500 broj tražilaza azila koje bi primila ove godine. To je više nego dva puta manje od 90.000 zahteva koliko je podneto prošle godine.
"Ne možemo primiti u Austriju sve tražioce azila", rekao je austrijski kancelar Vernre Fajman predstavivši plan vlade po završetku nacionalne konferencije o imigraciji u Beču.
U naredne četiri godine, od 2016. do 2019, Austrija namerava da udeo tražialaca azil u stanovništvu ograniči na 1,5%. Austrija ima 8,5 miliona stanovnika, a planirani udeo tražilaca azila bi bio 127.500 osoba.
U 2016. Austrija bi primila 37.500 tražilaca azila, u 2017. 35.000, u 2018. 30.000 a 2019. 25.000.
Vlada, da bi to ostvarila, planira da uvede strožu kontrolu na granici i umanji socijalna davanja za tražioce azila.
Nemački predsednik Joakim Gauk rekao je 20. januara u Davosu da je ograničenje broja migranata koji ulaze u Evropu "moralno prihvatljivo" ako kontinent želi da nastavi da pruža pomoć onima kojima je potrebna.
Gauk je u obraćanju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu istakao da postoji "humanitarna odgovornost" za prihvat žrtava progona, ali je dodao da Nemačka i druge evropske zemlje moraju da ograniče broj ljudi koji žele da dođu, da ne bi došli u situaciju da ne mogu da se nose sa tolikim prilivom.
On je naveo rizik ponovnog uvođenja granica unutar šengenske zone slobodnog kretanja, što neke zemlje EU zagovaraju, zbog toga što nedostatak provera na granicama podstiče sve veće bezbednosne brige. Naglasio je da propisi EU o slobodnom kretanju mogu da budu garantovani samo ako se kretanje kontroliše na spoljnim granicama bloka.
Gauk je rekao da će bez ograničenja migracija problem rasti i podsticati dalje populističke pokrete, što će još više ogrančiti nemačke kapacitete za prijem onih kojima je to potrebno.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je u decembru obećala da će znanto smanjiti broj migranata zahvaljujući evropskim i međunarodnim merama.
Izvor: Beta, AFP, AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
