Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mikro takse za finansiranje izbegličke krize
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 UN mora da obezbedi nove izvore finansiranja svojih više milijardi dolara vrednih operacija pružanja pomoći i kao jednu od mogućnosti za prikupljanje sredstava preporučuje uvođenje malog poreza na ulaznice za koncerte ili fudbalske utakmice. Predlaže se i zahvatanje u zakat muslimanskog sveta, kao i unapređenje transparentnosti operacija pružanja pomoći kako bi se smanjili troškovi. Potrebe za humanitarnom pomoći za 125 miliona ljudi u svetu veće su za 15 milijardi dolara godišnje od prikupljene sume.
Ističući da ljudi u svetu žive u eri mega kriza, generalni sekretar UN pozdravio je novi izveštaj o iznalaženju rešenja za rastući jaz između sve većeg broja ljudi kojima je potrebna pomoć i sredstava potrebnih da se ta pomoć obezbedi.
Izveštaj "Suviše važno da ne uspemo - pitanje jaza u humanitarnom finansiranju", predštavljen je 17. januara u Dubaiju.
Zbog više ratova i prirodnih katastrofa poslednjih godina troškovi UN za globalnu pomoć znatno su porasli, sa dve milijarde dolara u 2000. godini na 24,5 milijardi u 2015, procenjuje tim od devet stručnjaka koji su uradili izveštaj.
Istovremeno UN sve teže obezbeđuju sredstva koja su potrebna da pomognu.
U 2015. manjak sredstava primorao je agencije UN da smanje pomoć u hrani za 1,6 miliona Sirijaca u izbegličkim kampovima i to je, kako se ocenjuje, u velikoj meri doprinelo masovnom egzodusu izbeglica u Evropu.
"Svet nikada nije bio tako velikodušan ... i još nikada naša darežljivost nije bila tako nedovoljna", istakla je evropska komesarka za budžet i ljudske resurse Kristalina Georgijeva koja je predsedavala panelu sa malezijskim sultanom Nazrinom Šahom.
Pomoć žrtvama katastrofe i rata je "moralno pravo i takođe je u našem vlastitom interesu, što je pokazala migrantska kriza", rekla je novinarima Georgijeva.
"Ovo je vreme mega kriza. Tri od četiri molbe za finansiranje humanitarne pomoći u vrednosti većoj od milijardu dolara odnose se na region Bliskog istoka i Severne Afrike", istakao je generalni sekretar UN Ban Ki Mun dodajući da je humanitarna pomoć potrebna za više od 125 miliona ljudi širom sveta.
"Uprkos izdašnosti brojnih donatora, i dalje postoji jaz u finansiranju humanitarne pomoći koji se procenjuje na 15 milijardi dolara", kazao je generalni sekretar UN.
"Pošli smo od podataka - za 125 miliona ljudi je potrebna pomoć a rekordnih 25 milijardi dolara godišnje ide za pomoć. Uprkos tome, potrebe i dalje nadmašuju resurse", objasnila je Georgijeva.
Kako je istakla, "manjak od 15 milijardi dolara je mnogo novca ali u svetu čiji je bruto domaći proizvod 78 hiljada milijardi ne bi trebalo da bude teško da se ta sredstva nađu".
"Zatvaranje tog jaza značilo bi da niko neće umreti ili živeti bez dostojanstva zbog manjka novca. To je i pobeda humanosti", rekla je Georgijeva.
Inače, Georgijeva je u prethodnoj Evropskoj komisiji bila zadužena za međunarodnu saradnju i humanitarnu pomoć i često se pominje kao moguća naslednica Ban Ki Muna kojem mandat ističe krajem 2016.
Panel UN je u cilju rešavanja problema predložio novi pristup u tri faze počev od ponovnog stavljanja u fokus smanjenja traženje za humanitarnom pomoći boljom prevencijom konflikata.
Takođe krug donatora mora da bude proširen. Da je potrebno pronaći nove donatore, ukazuje i činjenica da samo pet zemalja obezbeđuje dve trećine ukupne humanitarne pomoći država.
Mini porezi za pomoć
Jedan od najkonkretnijih predloga panela UN odnosi se na novi "solidarni porez". Taj porez bi zemlje koje ga prihvate zaračunavale na određene proizvode ili usluge.
Novi porez modeliran je po uzoru na Junitejd (Unitaid), nevladinu organizaciju koja je ubedila deset zemalja da uvedu mali porez na aviokarte kako bi se prikupila sredstva za borbu protiv malarije i side.
Porez na avioprevoz ili gorivo pomogao bi da se finansiraju zdravstvene usluge u izbegličkim kampovima ili centrima za raseljene, navodi se u izveštaju.
Georgijeva je rekla da su "mikro takse širokog obima moguće" kod transakcija poput kupovine goriva, ulaznica za koncerte, bioskop, sportske događaje.
Druga opcija moglo bi da bude zahvatanje iz više milijardi dolara godišnje prikupljenih u muslimanskom svetu na ime milostinje.
Te donacije, prema procenama navedenim u izveštaju, kreću se između 232 milijarde dolara i 560 milijardi godišnje.
Kako se ističe, samo 1% zakata, koji je prema religiji obaveza muslimana, značio bi ogromnu razliku u globalnom finansiranju pomoći.
EurActiv.com piše da će izveštaj UN biti ključna tema na Svetskom humanitarnom samitu u Istanbulu u maju.
Koordinator UN za humanitarne poslove i neodložnu pomoć Stiven O'Brajan (Stephen O'Brien) rekao je u Dubaiju da međunarodna zajednica treba da "obezbedi smeo kolektivni sporazum o političkim resenjima kriza" i fokusira se na sprečavanje izbijanja konflikata.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Be
Povezani sadržaj
ta/AP |
|
|
EurActiv Srbija
