Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 HRW: Nagomilavanja migranata u Grčkoj nije rešenje
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRW) upozorila je da "skladištenje" migranata u Grčkoj nije rešenje. Ovo upozorenje došlo je nakon najava da bi se kontrole u zoni Šengen mogle privremeno ponovo uspostaviti, čime bi Grčka ostala izolovana ukoliko ne uspe da ojača kontrolu na sopstvenoj granici sa Turskom. U isto vreme, Nemačka najavljuje da dodatno pooštrava uslove za porodično okupljanje, dok se Alžir, Maroko i Tunis stavljaju na listu sigurnih zemalja, a Švedska i Finska planiraju da vrate hiljade odbijenih tražilaca azila.
Hiljade migranata uprkos zimi na Mediteranu dolazi u Evropu, bežeći najčešće iz Sirije i Iraka, uz rizik po sopstveni život. Grčke vlasti su 28. januara izvukle tela 24 migranta, od čega 10 dece, u Egejskom moru, dok je italijanska mornarica nadomak libijske obale otkrila šest tela.
"Grčka ima svoj udeo odgovornosti u situaciji na terenu, ali pretvaranje ove zemlje u skladište nije rešenje za izbegličku krizu u Evropi", ocenila je specijalista za Grčku u Hjuman rajts voču (HRW) Eva Kos (Cosse).
Pored inicijativa za ponovnu kontrolu granica čime bi Grčka ostala izolovana, jedan belgijski ministar je predložio da se u Grčkoj napravi kamp kapaciteta 300.000 ljudi, dok je Holandija predložila da se se u Tursku vrate migranti koji su tek pristigli u Grčku, pri čemu bi EU prihvatila 250.000 izbeglica koje su trenutno u Turskoj. Ovo prema navodima iz Holandije razmatraju političke partije 10 zemalja. Prema rečima portparola Evropske komisije, ovaj predlog bi mogao biti protivan Ženevskoj konvenciji i evropskim politikama.
Kos kritikuje ovaj predlog, uz ocenu da Turska ne može da se smatra sigurnom zemljom za automatsko vraćanje izbeglica, a uputila je zamerke i na račun postupanja u samoj Grčkoj.
Grčka je u EU na meti kritika da loše registruje i prikuplja otiske prstiju hiljada migranata koji se svakog dana iskrcavaju na ostrva. U 2015. ih je bilo 850.000. U Grčkoj odgovaraju da se situacija nedavno osetno popravila, i da imaju dodatno osoblje i opremu.
Kos je istakla da u Grčkoj i dalje nisu najbolji uslovi prihvata trudnica, maloletnika bez pratnje i hendikepiranih, dok se oni koji podnose zahteve za azil suočavaju sa "ozbiljnim teškoćama".
"Grčka služba zahteva za azil je uspostavila sistem sastanaka koji se održavaju gotovo isključivo preko Skajpa (Skype). Ali je do termina jako teško doći i ljudi nekada čekaju i sedmicama na sastanak", ističe Kos.
Pooštravanje u Nemačkoj
U Nemačkoj su tri stranke vladajuće koalicije odčućile da osetno pooštre uslove za azil za građane Alžira, Maroka i Tunisa,tako da će oni moći lako da budu proterivani.
"Upisaćemo ove tri zemlje, Maroko, Alžir i Tunis, kao sigurne zemlje“, kazao je vicekancelar Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel), šef socijaldemokrata. Ova zemlja pokušva da obuzda priliv migranata iz ovih zemalja, koji je osetno povećan prethodnih meseci. Pozivi na lakše proterivanje posebno su intenzivirani nakon što se pokazalo da Alžirci i Marokanci čine veliki udeo osumnjičenih za napade u Kelnu u novogodišnjoj noći.
Gabrijel je takođe najaivio da će se pooštriti ulovi za porodično okupljanje. Tačnije, oni koji dobiju takozvanu supsidijarnu zaštitu neće imati pravo na porodično okupljanje tokom dve godine. Supsidijarna zaštita, ili pomoćna zaštita, pruža se osobama kojima se odbije status azila ili izbeglice, ali koji se ne mogu proterati jer su u opasnosti od torture ili smrtne kazne u svojoj zemlji. Prvo pravo odobrava se na ovu godinu.
Ova izmena će se odnositi i na deo Sirijaca, koji su u Nemačkoj u prvo vreme dobijali gotovo automatsku zaštitu budući da je od 1. januara ponovo uvedeno pojedinačno razmatranje zahteva za sve.
O pooštravanju porodičnog okupljanja vođena je oštra rasprava između koalicionih partnera, jer su se Hrišćansko-demokratska unija i Hrišćansko-socijalna unija zalagali za drastično smanjenje ovih prava, dok je Socijalno-demokatska partija to obijala.
Mere u Nemačkoj uključuju i olakšavanje učenja za mlade tražioce azila.
Proterivanje sa Severa evrope
Druge zemlje takođe pripremaju mere za smanjenje broja pridošlica.
Švedski ministar unutrašnjih poslova Anders Igeman procenio je da će biti odbačeno ili proterano između 60.000 i 80.000 tražilaca azila koji su u ovu zemlju ušli prošle godine, odnosno skoro svaki drugi.
Finska planira da protera 20.000 od 32.000 tražilaca azila koji su došli 2015, u skladu sa uobičajenom stopom odbijanja koja iznosi 65%, rekao je šef kabineta ministra unutrašnjih polsova Paivi Nerg za AFP.
U ove dve nordijske zemlje ističu da su planovi u skladu sa pravilima Evropskog suda za ljudska prava, koji zabranjuje kolektivna proterivanja migranata osim ukoliko su prethodno njihovi zahtevi pojedinačno razmotreni.
"Za one koji mogu da ostanu moramo se pobrinuti najbolje što možemo, ali oni koji dobiju negativan odgovor moraju da odu", rekao je šef vlade Švedske Stefan Lefven.
U Švedskoj procene baziraju na tome što je od 58.800 razmatranih zahteva u 2015. godini 55% prihvaćeno. Međutim, postoji problem – više od 40.000 odbijenih između 2010. i 2015. je nestalo.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
