Danska 26. januara usvaja propis o pravima stranaca, koji bi trebalo da obeshrabri potencijalne azilante da okušaju sreću u toj skandinavskoj zemlji. Danska je zbog ovog propisa, kojim je između ostalog predviđeno oduzimanje vrednosti od migranata i odlaganje porodičnog okupljanja, na meti kritika EU i međunarodnih organizacija. Liberalni premijer međutim tvrdi da predlog zakona nije dobro shvaćen.

Premijer Danske Lars Leke Rasmusen (Loekke Rasmussen), koji predvodi manjinsku vladu uz podršku anti-imigracione Narodne stranke Danske, u potpunosti preuzima na sebe autorstvo ovog propisa, koji opisuje kao „najneshvaćeniji predlog zakona u istoriji Danske”.

Propis su kritikovali Ujedinjene nacije, Evropska unija, Organizacija za bezbendost i saradnju u Evropi i himanitarne organizacije. Međutim, ovaj tekst odražava raspoloženja javnosti Danske – prema istraživanjima javnog mnjenja, za 70% građana imigranti su najveća briga.

„Mnoge izbeglice dolaze na naše granice, izloženi smo ogromnom pritisku”, rekla je 25. januara ministarka imigracije, integracije i stanovanja Inger Stejberg govoreći u Briselu pred Komisijom Evropskog parlamenta za građanske slobode.

Visoki komesarijat za izbeglice UNHCR je ocenio da se ovim nacrtom zakona pothranjuju strah i ksenofobija.

Tekstom je predviđeno oduzimanje vrednosti od migranata, smanjivanje socijalnih prava i produžavanje roka za porodično okupljanje i za izdavanje trajne boravišne dozvole.

Strani mediji su se u kritikama pre svega fokusirali na oduzimanje dobara, pa je Vašington post na primer napravio smelo poređenje sa oduzimanjem imovine od Jevreja u Drugom svetskom ratu. Međunarodne organizacije najviše su pozvale na uzbunu zbog restrikcija koje su nametnute za uslove boravka i porodično okupljanje.

Danska je odlučila da produži period nakon kojeg osobe koje uživaju privremenu zaštitu mogu tražiti porodično okupljanje sa jedne na tri godine. Organizacija Amnesti internešenal smatra da se migranti time primoravaju na „nemogući izbor”.

„Ili će krenuti na to opasno putovanje sa decom i ostalim bližnjima, ili će ih ostaviti tamo gde su i biti dugo razdvojeni, a članovi porodice će nastaviti da trpe užase rata”, ocenila je zamenica direktora Amnestija za Evropu Gauri van Gulik.

Vlada je pristajući na amandmane osigurala podršku najveće opozicione stranke, socijaldemokratske, kao i dve male desničarske stranke.

Naime, povećala je donju granicu potrebnu za konfiskovanje – oni moraju imati najmanje 10.000 danskih kruna (1.340 evra), a vrednost ličnih stvari povećana je na 10.000 kruna, umesto ranije predviđenih 3.000. Izbeglicama je dozboljeno i da zadrže burme i druge predmete koji imaju sentimentalnu vrednost.

Komesar Saveta evrope za ljudska prava Nils Mužnijeks je u pismu 15. januara ocenio da se postavlja pitanje da li je rešenje za porodično okupljanje u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i sa Konvencijom UN o pravima dece.

Danska ima izuzeće od evropske politike azila, ali se mora pridržavati međunarodnih sporazuma koje je potpisala. Premijer Danske predložio je izmenu tih sporazuma u svetlu migrantske krize rekordnih razmera.

Ako migranti nastave da dolaze u Evropu „u jednom trenutku će morati da se razgovara o prilagođavanju propisa”, rekao je on u decembru

Rasmusen je čim je izabran u junu 2015. obećao da će se odmah usporiti priliv izbeglica u Dansku, koja je 2015. zabeležila 21.000 prijava za azil.

Kritičari tvrde da se Danska upustila u „takmičenje u ružnoći”, kako bi zemlju učinila što manje privlačnom za tražioce azila. Objavljivani su oglasi u štampi na arapskom, uslovi boravka su pooštravani, a davanja smanjivana.

„Neosporno je da je pooštren ton javne rasprave o imigrantima”, istakao je lider male Nacionalne partije Kašif Ahmad. Ova partija računa na glasove imigranata.

Danska želi da izbegne ogroman priliv kakav je zabeležila susedna Švedska. U Švedsku je pristizalo 10.000 ljudi sedmično, i pošto nije mogla da im obezbedi smeštaj ona je u novembru uspostavila kontrolu granica.

Predviđeno je da novi propis stupi na snagu početkom februra, nakon što ga potpiše kraljica Margrete II.

Izvor: AFP

Foto: Be

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Danska razmatra zakon o zapleni vrednosti od izbeglica
  
• 

  Vesti

  : Referendum udaljio Dance od Europola
  
• 

  Vesti

  : Danci odlučuju o većem učešću u bezbednosnoj politici EU
  
• 

  Vesti

  : Potreban zajednički odgovor regiona na migrantsku krizu