Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU povećala pritisak na Grčku da obezbedi granicu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija povećala je 2. februara pritisak na Grčku kako bi počela da bolje kontroliše granicu, dostavivši joj mere koje treba to da omoguće u naredna tri meseca. Grčke vlasti su istog dana najavile da će se vojska više uključiti u upravljanje prilivom i prihvatom izbeglica i migranata. U slučaju da Grčka ne preduzme odgovarajuće mere Komisija bi mogla da predloži članicama da uvedu kontrole na šengenskim granicama. Ta mera bi bilo privremeno uvedena na najviše dve godine. Brisel insistira na tome da šengenski prostor nije doveden u pitanja. U međuvremenu, francuski stručnjaci su izračunali da bi trajni povratak na granične kontrole mogao da košta zemlje šengenske zone oko 110 milijardi evra u narednih 10 godina.
Evropska komisija usvojila je izveštaj sa preporukama Grčkoj kako da otkloni nedostatke u sistemu prihvata migranata i izbeglica koji uglavnom stižu morem iz Turske.
Komisija je konstatovala da Grčka "ozbiljno zanemaruje svoje obaveze" kada je reč o kontroli spoljne granice šengenskog prostora, što ozbiljno ugrožava njegovog funkcionisanje.
Grčkoj se prepoučuje da obezbedi dovoljno ljudi i aparata za očitavanje digitalnih otisaka kako bi se migranti registrovali i proverio njihov identitet, kao i to da li su zavedeni u nacionalnim ili Interpolovima bazama osoba traženih zbog kriminalnih aktivnosti, navodi se u saopštenju Komisije.
Takođe, od Grčke se traži da obezbedi smeštaj za izbeglice i migrante dok traje procedura registracije i da što pre pokrene proceduru vraćanja iregularnih migranata koji ne traže azil i ne ispunjavaju uslove za međunarodnu zaštitu.
Grčka treba da unapredi i nadzor granice uspostavljanjem sistema za analizu rizika i obuči što veći broj graničara, kao i da poboljša infrastrukturu i opremu na graničnim prelazima.
Grčke vlasti bi, između ostalog, "trebalo da obezbede dovoljno plovila kako bi se locirali svi čamci koji prelaze iz Turske u Grčku" i obezbede zgrade za smeštaj tražilaca azila, rekao je potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis na konferenciji za novinare u Strazburu.
Grčka vojska pritiče u pomoć
Dombrovskis je dodao da Grčka već radi na otklanjanju nedostataka i da je Komisija podržava u tome.
Suočene sa mogućom izolacijom, grčke vlasti su najavile 2. februara da će vojska više pomagati policiji i lučkim vlastima u upravljanju prilivom migranata, pre svega kada je reč o pružanju zdravstvene nege i hrane u prihvatnim centrim za migrante koji bi trebalo da budu spremni za prijem izbeglica do polovine februara.
Portparol grčke vlade Olga Gerovasili je rekla da je Grčka zbog finansijskih i birokratskih problema kasnila u otvaranju pet centara za prihvat i registraciju migranata, takozvanih hotspots, čije otvaranje EU traži već mesecima.
Procenjuje se da je 850.000 migranata stiglo u Grčku 2015, što je dovelo do preopterećenja u radu obalske straže i prijemnih centara. Humanitarne grupe navode da osiromašena Grčka može smestiti do 10.000 ljudi, što je nešto više od jedan odsto pristiglih.
Nije kraj Šengena, ali...
Grčka ima tri meseca da ispuni te zahteve. Ako se to ne desi, Evropska komisija bi mogla preporučiti drugim članicama EU da ponovo uvedu privremene kontrole na granicama.
Prema članu 26 Šengenskog kondeksa, u vanrednim okolnostima Komisija može da preporuči jednoj ili više članica da uvede kontrole na delu ili celoj granici. Kontrole mogu biti uvedene na šest meseci i isto toliko produžavane u periodu od najviše dve godine.
Evropski komesar za imigraciju Dimitris Avramopulos istakao je 2. februara u Strazburu da nema govora o "kraju Šengena ili isključenju neke članice".
"Možemo spasiti šengenski prostor samo ako primenimo propise", istakao je on. "Cilj je da se sačuvaju zivoti a pravo na zaštitu (izbeglica) neće se dovoditi u pitanje", dodao je on.
Kraj Šengena koštao bi Evropu 110 milijardi evra
Trajni povratak na kontrole granica u Evropi mogao bi da koštao zemlje šengenske zone oko 110 milijardi evra u narednih deset godina, procenjuje tink-tenk francuske vlade.
Iako je šengenski sporazum centralni deo evropskih integracija, vlade nekih zemalja EU su pod pritiskom evropskih glasača uznemirenih velikim prilivom migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka već uvele privremene kontrole na granicama sa susednim članicama Evropske unije.
U izveštaju francuskog Stratežija, instituta direktno povezanog sa kancelarijom premijera, procenjuje se da bi trajno ukidanje prostora u kojem se slobodno putuje koštalo Evropu 0,8% ekonomske proizvodnje tokom deset godina.
Samo Francuska bi trpela štetu od milijardu do dve milijarde evra na kratak rok i 10 milijardi na rok od deset godina, što odgovara 0,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi se u studiji, preneo je EurActiv.com pozivajući se na Rojters.
"Na dugi rok trajno uvođenje granične kontrole odgovaralo bi 3% poreza iz trgovine između zemalja u šengenskoj zoni, što bi za posledicu imalo strukturni pad trgovine od 10-20%", istakli su francuski eksperti.
Polovina gubitka poticala bi od smanjenja turističkih poseta, 38% od uticaja kontrola na granicama na prekogranične radnike a 12% od dodatnih troškova prevoza tereta.
Od 26 zemalja šengenske zone, šest je, uključujući Nemačku, uvelo privremene kontrole na granici u uslovima kada stotine hiljada migranata pokušava da stigne do najprosperitetnijih članica EU.
Izvor: AFP, Beta, EurActiv.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
