Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Svet daje milijarde za Sirijce, izgledi za mir slabi
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.02.2016. |
|
|
|
|
|
|
Svetski lideri obećali su više od deset milijardi dolara za finansiranje škola, skloništa i radnih mesta za sirijske izbeglice koje beže od građanskog rata i to je novac koji će prema rečima britanskog premijera "sačuvati živote, dati nadu i šansu za budućnost". Međutim, priznali su učesnici donatorske konferencije za Siriju u Londonu, izgledi za završetak rata u Siriji nisu dobri - mirovni pregovori su stali, borbe se intenziviraju, stavovi Rusije i Zapada nisu približeni a milioni Sirijaca trpe bombardovanje, izgubili su domove i gladuju. Pomoć za Siriju obećao je i srpski premijer koji je istakao da niko ne govori o vraćanju izbeglica u Srbiju kroz koju su prošli na putu do Zapadne Evrope.
Cilj donatorske konferencije, čiji su domaćini 4. februara u Londonu bili Velika Britanija, Nemačka, Norveška, Kuvajt i UN, bio je da se ukaže na neodložnu potrebu da se obezbedi pomoć za 4,6 miliona Sirijaca koji su u izbeglištvu u susednim zemljama, uključujući Jordan, Liban i Tursku. Još šest miliona ljudi, verovatno i više, raseljeno je u Siriji a četvrt miliona je ubijeno.
Prethodni pozivi za međunarodne donacije nisu doneli dovoljno i petogodišnji rat u Siriji doveo je do egzodusa stotina hiljada izbeglica u Evropu. Sredstva obećana na donatorskoj konferenciji treba da uspore te migracije jer će se njima otvarati škole i radna mesta za sirijske izbeglice na Bliskom istoku i ekonomski podržati preopterećene zemlje domaćini.
Kameron je rekao da su se učesnici skupa u Londonu obavezali da obezbede gotovo šest milijardi dolara za 2016. i još pet milijardi do 2020. godine.
Britanski lider sazvao je konferenciju kako bi se "napravio pravi proboj, ne samo u smislu novca, već i u smislu kako se nosimo sa izbegličkom krizom".
Na skupu je prikupljeno manje od devet milijardi dolara koliko je samo za 2016. potrebno UN i zemljama iz regiona za pomoć u sirijskoj krizi. Ipak, napredak je veliki u odnosu na prethodne pokušaje prikupljanja novca. Kako se navodi, na konferenciji u Kuvajtu 2015. obećana je samo polovina od ciljanih sedam milijardi dolara. To je za posledicu imalo zaustavljanje programa, kao što je onaj za pomoć u hrani za izbeglice.
Organizacije koje se bave pružanjem pomoći pozdravljaju rezultat donatorske konferencije ali i kritikuju međunarodnu zajednicu što dozvoljava da se rat nastavi. Predsednik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Peter Maurer rekao je da je svet pokazao "nedostatak političke akcije i ambicije da reši krizu" dodajući da je humanitarna pomoć "uvek na mah i da je nikada nije dosta".
Kameron je rekao, prenela je agencija AP, da će međunarodna zajednica ostati uz Sirijce "onoliko koliko je potrebno da se obezbedi mir" priznajući istovremeno da su daleko od cilja - prekida vatre i prelazne vlade.
Donatorski skup održan je samo dan pošto je poslednji pokušaj u okrilju UN da se u Ženevi počnu pregovori o miru u Siriji suspendovan na tri nedelje, što se tumači kao znak da su problemi i neslaganja veliki.
Rusija na konferenciju na kojoj je bilo 30 šefova država ili vlada nije poslala ni predsednika, ni nekog visokog zvaničnika, već je u Londonu predstavljao ambasador u Britaniji.
Činjenica da napretka u pregovorima o miru u Siriji nema znači rast pritiska na zemlje donatore da obezbede sredstva za pomoć žrtvama rata na dugi rok.
Aktivisti iz grupa za pomoć upozoravaju na "izgubljenu generaciju" Sirijaca ako oko 700.000 dece izbeglica ne krene u školu.
Zemlje koje daju pomoć žele da izbeglice rade na infrastrukturnim projektima, od čega će koristi imati i zemlje domaćini, ili u specijalnim poslovnim zonama gde bi Sirijci radili zajedno sa lokalnim stanovništvom.
U zamenu za otvaranje svojih ekonomija "pridošlicama", zemljama domaćinima obećani su zajmovi međunarodnih finansijskih institucija i bolji pristup evropskim tržištima.
Kameron je rekao da bi na taj način moglo da se otvori milion radnih mesta u regionu "za izbeglice i rezidente", preneo je AP.
Susedi Sirije su na skupu upozorili da teret velikog broja izbeglica postaje nepodnošljiv. Jordanski kralj Abdulah kazao je da je njegova zemlja primila gotovo 1,3 miliona sirijskih izbeglica, što je broj koji odgovara petini populacije Jordana. Taj broj uključuje sve Sirijce u Jordanu jer UN ima registrovano 630.000 sirijskih izbeglica u toj zemlji.
Egzodus iz Sirije kao da nema kraja. Turski premijer Ahmet Davutoglu rekao je u Londonu da 10.000 Sirijaca koji su pobegli od bombi iz Alepa čeka na turskoj granici a da ih je još 70.000 na putu.
Turska je od početka rata 2011. godine primila više od 2,5 miliona Sirijaca.
Inače, među predstavnicima 70 zemalja na donatorskoj konferenciji bilo je malo Sirijaca - nisu prisustvovali ni predstavnici vlade ni opozicionih grupa.
Nema vraćanja migranata u Srbiju
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Londonu da "niko nijednom rečju" ne pominje vraćanje izbeglica u Srbiju.
Takođe je rekao da Srbija ne može da primi 100.000 ili 200.000 izbeglica jer njena ekonomija to ne može da izdrži.
"Mi ne možemo da primimo 100.000 i 200.000 izbeglica, jer naša ekonomija ne može to da izdrži. Ne zato što nešto loše mislimo o tim ljudima, već zato što naša ekonomija to ne može da izdrži. Nećemo da budemo parking da bi neko drugi sačuvao svoje nacionalne interese, mi ćemo znati da očuvamo naše nacionalne interese", kazao je Vučić.
Premijer je u Londonu izjavio da se svaki problem u Siriji reflektuje na region Balkana dodajući da je pomoć od pola miliona evra, koju je Srbija izdvojila za pomoć, skromna, ali da ona govori o poštovanju prijateljstva sa sirijskim narodom.
Kako je rekao, novac sa konferencije biće uložen u obrazovanje dece u Siriji, kako oni ne bi postali "izgubljena generacija".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstoc
Povezani sadržaj
k.com |
|
|