Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Davos: i privatni sektor pomaže izbeglicama?
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Da li privatna preduzeća treba da pomognu u integraciji izbeglica, da im daju posao, ako ni zapadne zemlje ne mogu da se izbore sa nezaposlenošću? Neke kompanije smatraju da treba tako da postupe, dok su stručnjaci podeljeni. Zapošljavanje migranata i izbeglica je isplativo i doprinelo bi privrednom rastu, smatraju ekonomisti, ali je ujedno teško izvodljivo kada posla i ovako nema. Takođe, to pitanje je politički osetljivo zbog percepcije u javnosti da uzimaju drugima posao.
Hamdi Ulukaja, kurdski doseljenik koji je postao uspešan američki preduzetnik, poznat i kao "kralj grčkog jogurta" u SAD, pozvao je 20. januara na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu velike kompanije da budu solidarne sa izbeglicama.
Ulukaja u čijoj kompaniji "Čobani" je 30% od 1.800 zaposlenih u izbeglice, saopštio je da su se aktivnostima njegove fondacije Tent priključila velika imena u privatnom sektoru poput Airbnb-a, fondacije IKEA, Linkedina, Masterkarda i UPS-a. Oni su obećali da će doprineti "rešavanju i upravljanju migrantskom krizom" tako što će im pružiti pomoć, obuku i čak ih zapošljavati.
"Ako želimo da pružimo nadu i priliku za više od 60 miliona izbeglica u sveta, to ne treba da dolazi samo od vlasti i nevladinih organizacija", rekao je Ulukaja u Davosu.
"Lepa inicijativa, ali ne mogu se porediti mogućnosti u SAD i mogućnosti u Evropi u kojoj je nezaposlenost mnogo veća", rekao je Klod Posternak iz savetodavne agencije "Matris".
Prošlog septembra četiri francuske privatne grupe - Er likid, Mišlen, Sodekso i Total, ponudili su pomoć izbeglicama obezbeđivanjem lokacija, hrane, zdravstvene nege ili podrškom profesionalnom razvoju.
Francusko udruženje poslodavaca Medef najavilo je takođe plan pomoći integraciji izbeglica, a banka BNP Pariba plan podrške u vrednosti od 5 miliona evra.
"Integracija kreće od zapošljavanja a posla nema! Priča o zapošljavanju izbeglica je utopija", rekao je Posternak i dodao da je Francuska, kada je reč o nezaposlenosti, "na ivici panike".
Pritom, nedavni napadi u Francuskoj koji se pripisuju džihadističkim grupama, produbile su nepoverenje prema izbeglicama.
"Ako gledamo sa liberalnog stanovišta, postoje dva argumenta u prilog zapošljavanja izbeglica ili migranata", kaže francuski ekonomista Ipolit d'Albi. "Izbeglice imaju manje opcija i njihovo zapošljavanje je jeftinije. Isplati se zaposliti izbeglicu", dodao je on.
"Međutim, postoji i druga ideja: to je pitanje podele posla. U Francuskoj 50% nezaposlenih nije kvalifikovan. Ako migranti i pronalaze posao to je zato što su kvalifikovani. Tako da su u svakom slučaju na drugom mestu", dodao je on.
U Nemačkoj koja je primila 1,1 milion izbeglica u 2015, privatni sektor je preduzeo nekoliko inicijativa, poput učenja jezika ili obuke kod Dajmlera, energetske kompanije EnBW, industrijog konglomerata TisenKrup ili u BASF-u.
U Austriji supermarketi DM nude obuku za više desetina izbeglica, dok je međunarodna kompanija za održavanje ISS objavila da ima na raspolaganju oko stotinu poslova "specijalno za izbeglice".
To je, međutim, tek kap u moru s obzirom je Austrija u 2015. primila 90.000 zahteva za azil.
"Ako bi privatan sektor bio u stanju da pomogne u integraciji migranata u život, to bi zaista olakšalo rast", ocenjuje Nariman Behraveš, glavni ekonomista konsultatnske kuće IHS.
"Iz političkog ugla to je sasvim druga priča. Nema sumnje da je to teško. Postoji osećaj da će ti ljudi preoteti posao drugim", dodao je on.
Francuski istraživač i stručnjak za migracije Matje Tardi smatra da svi doprinose bogatstvu i da se ne može reći da nema mesta za sve. "Ista stvar je bila sa ženama kada je reč o poslu. Više niko danas ne tvrdi da žene uzimaju posao muškarcima", dodao je on.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
