Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Turska iscrpla kapacitete ali će i dalje primati izbeglice
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Turska je stigla do kraja "kapaciteta za apsorbovanje" izbeglica ali će nastaviti da ih prima, poručili su zvaničnici Turske. Ta zemlja suočena je sa sve većim pritiskom da otvori svoje granice za desetine hiljada Sirijaca koji beže od rata. U Turskoj je već 2,5 miliona sirijskih izbeglica. Pitanje izbeglica i smanjenja njihovog priliva u Evropu glavna je tema razgovora turskog premijera Ahmeta Davutoglua i nemačke kancelarke Angele Merkel 8. februara u Ankari. U Nemačku je u 2015. ušlo više od milion tražilaca azila a Turska je ključna zemlja na migrantskoj ruti do Evrope.
Ankara i Berlin će ove nedelje zatražiti pomoć NATO kako bi se unapredila kontrola turske granice i borba protiv krijumčara ljudi duž obala Turske i ilegalnih migracija ka Evropi, rekla je Merkelova tokom posete Ankari.
"Iskoristićemo sastanak ministara odbrane NATO", 10. i 11. februara u Briselu, "za razgovore o mogućnostima da NATO pomogne u nadzoru na moru (evropskoj agenciji za kontrolu grnaice) Fronteks i turskoj oblaskoj straži", rekla je ona.
Nemačka kancelarka nije precizirala kakvi bi predlozi mogli biti predstavljeni na tom sastanku na kome će biti reči o "stanju u Siriji uopšte", navodi AFP.
Prema podacima turskih vlasti, duž granice je 35.000 Sirijaca a granica je 7. februara bila zatvorena treći dan. Guverner turske provincije na granici Kilis rekao je da će Turska obezbediti pomoć za raseljene u Siriji ali da će granicu otvoriti samo u slučaju "izuzetne krize".
Zamenik premijera Numan Kurtulmus izjavio je za televiziju CNN-Turk da je u Turskoj sada tri miliona izbeglica, uključujući 2,5 miliona Sirijaca.
"Turska je stigla do granice svojih kapaciteta da apsorbuje izbeglice", istakao je Kurtulmus i dodao: "Međutim, ti ljudi nemaju gde drugo da odu. Ili će poginuti u bombardovanju i Turska će gledati masakr kao ostali u svetu, ili ćemo otvoriti naše granice".
Kurtulmus je rekao i da je u poslednjih nekoliko dana primljeno oko 15.000 izbeglica iz Sirije.
On međutim nije objasnio zašto je turski prelaz Ondžupinar, koji se nalazi preko puta prelaza Bab al-Salameh u Siriji, zatvoren, kao ni zašto hiljade izbeglica nisu puštene da uđu.
U Siriji provladine snage nastavljaju ofanzivu u provinciji Alepo, što je razlog velikog raseljavanja civila prema turskoj granici. Aktivisti opozicije kažu da se sirijske kopnene trupe uz podršku ruskih aviona bore sa pobunjenicima u oblastima severno od grada Alepo.
Sirijska državna agencija Sana javila je 8. februara da je vojska preuzela kontrolu nad selom Kfen severno od Alepa "nakon što je odatle isterala poslednje grupe terorista".
Vojska je gotovo okružila Alepo, najveći grad u Siriji i nekada trgovački centar, pripremajući put za blokadu grada. Glavna linija za snabdevanje do turske granice već je presečena i mnogi građani Alepa traže način da odu iz grada.
Doktor Ahmad Abdelaziz iz humanitarne organizacije Sirijsko-američko lekarsko društvo kaže da su u celom gradu samo četiri hirurga.
"Ljudi u tom gradu veoma su zabrinuti jer u svakom trenutku može da dođe do opsade. Očekujemo da mnogo ljudi napusti grad ako stvari krenu u tom pravcu, ako se nešto ne popravi", rekao je Abdelaziz za agenciju AP.
"Mnogo je starih ljudi i dece na hladnom ... Opkoljeni su od ISIS na istoku, režima na jugu i kurdskih snaga na zapadu", dodao je Abdelaziz.
U međuvremenu Evropska unija traži od Turske da otvori svoje granice i spremila je pomoć Ankari. Zemlje EU obećale su Turskoj tri milijarde evra za pomoć izbeglicama u sklopu inicijative čiji je cilj da ubede tu zemlju da uradi više kako bi zaustavila hiljade migranata koje hrle u Grčku.
Kurtulmus procenuje da bi "u najgorem slučaju" Alepo i susedne regije moglo da napusti još milion izbeglica.
Konflikt u Siriji počeo je u martu 2011. kada su uglavnom mirni protesti eksalirali u građanski rat. Borbe su odnele više od 250.000 života i naterale milione ljudi da napuste zemlju.
U ratu u Siriji aktivni su i regionalni i međunarodni faktori. Koalicija predvođena SAD pokrenula je vazdušne napade na grupe Islamske države dok ruski vojni avioni podržavaju snage sirijskog predsednika Bašara Asada.
Libanski Hezbolah poslao je hiljade boraca da podrže Asada a Iran je poslao "vojne savetnike" od kojih su mnogi ubijeni u borbama poslednjih nedelja.
Saudijska Arabija, koja je među glavnim pristalicama pobujenika i rušenja Asada, saopštila je da je u principu spremna da pošalje kopnene snage da se bore protiv Islamske države.
Ministar spoljnih poslova UAE Anvar Gargaš istakao je pak zabrinutost zbog sporog napretka u borbi protiv Daeša dodajući da bi eventualno angažovanje te zemlje bilo "relativno malo". "Ne govorimo o hiljadama vojnika", kazao je ministar.
Međutim, čak i male snage mogle bi da uznemire Damask i dodatno pojačaju tenzije u regionu. Sirijski ministar spoljnih poslova Valid al-Moalem rekao je 6. februara da će se svaki Saudijac ili drugi strani vojnih koji uđe u Siriju "vratiti kući u kovčegu".
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
