Britanska vlada je u 2015. za trećinu podigla rezerve u stranoj valuti, što ekonomisti tumače kao korak monetarne zaštite nekoliko meseci uoči referenduma o ostanku Velike Britanije u EU. U isto vreme, premijer te zemlje Dejvid Kameron upozorio je da bi izlazak iz EU zapravo pogoršao migrantsku krizu u toj zemlji. Iako protivnici EU upotrebljavaju migrantsku krizu kao argument za protivljenje Uniji, Kameron upozorava da bi napuštanjem EU prestao da važi sporazum iz Tukea kojim su zajedničke granične kontrole uspostavljene u lukama la Manša i Severnog mora.

"Neki francuski opozicioni političari sanjaju o tome da ponište naš odličan ugovor koji predviđa da je naša granica sa njihove strane la Manša“, istakao je Kameron, dodajući da im "ne treba dati izgovor da to učine".

Francuska i Velika Britanija sklopile su 2003. godine sporazum iz Tukea koji je predvideo postavljanje zajedničke kontrole u lukama la Manša i Severnog mora. Kameron smatra da bi istupanje Britanije iz EU doveo u pitanje taj dogovor, čiji cilj je bio da obuzda ilegalnu imigraciju u Veliku Britaniju, i kojim je praktično granična kontrola prebačea iz britanskog Dovera u francuski Kale.

"Nema garancija da će te kontrole ostati i ukoliko Velika Britanija napusti EU. A bez tih kontrola ništa neće sprečiti hiljade migranata da tokom samo jedne noći pređu la Manš i zatraže azil u Kentu", insistirao je portparol Kamerona. Time bi teška situacija iz francuskog grada Kalea, sa velikim brojem migranata koji premašuju kapacitete za prihvat, mogla da se preseli u okrug Kent.

Zaista, član 25 sporazuma predviđa da "svaka strana u svakom trenutku može da okonča taj sporazum", pri čemu takva odluka stupa na snagu dve godine od obaveštenja.


Prevara konzervativaca ili stvarna pretnja

Kameron je za ovu izjavu dobio podršku nekadašnjeg šefa britanske granične policije, koji je ocenio da ima osnova za tvrdnju da bi Francuska "prilično izvesno" prekinula sporazum iz Tukea u slučaju izlaska Britanije iz EU. Istakao je da je pre sklapanja sporazuma iz Tukea bilo 80.000 zahteva za azil u Velikoj Britaniji, dok ih danas ima oko 30.000, te da bi se u slučaju poništavanja sporazuma moglo očekivati osetno povećanje broja zahteva.

Pored toga, iako nije izvesno u kojoj meri bi se eventualni odlazak Britanije iz EU odrazio na odnose sa Francuskom, činjenica je da se deo javnosti i političara u Francuskoj protivi ovim sporazumima. Magazin Nju stejtsmen (New Statesman), naklonjen levici, podseća da se lokalni političari u Kaleu već mesecima zalažu za odustajanje od sporazuma, dok je francuski ministar unutrašnjih poslova nagovestio da bi mogao podržati ovakav stav, rekavši da bi odluka Britanije da napusti EU "sigurno dovela do uzvratnih mera".

Nju stejtsmen ipak naglašava da francuska vlada dobija novac od Britanije kao podršku policiji u Kaleu i kampovima, a neki francuski zvaničnici su priznali da bi u luke njihove zemlje dolazilo i više ljudi kada bi migranti znali da je lakše prelaziti u Veliku Britaniju nego ranije.

Prema objašnjenju ovog magazina, mahanje migrantskom krizom kao strašilom rezultat je želje Kamerona da odvrati pažnju kritičara od detalja pregovora sa EU o promeni uslova britanskog članstva u EU. Navodi se da bi Kameron izvesno voleo da raspravu prebaci sa detalja evropskih sporazuma na šira pitanja poput bezbednosti i terorizma. Kameron je tražio od EU garancije za povećanje suvereniteta u okviru EU, za očuvanje nacionalne valute i to bez posledica za uticaj u okviru EU, kao i mere za povećanje konkurentnosti EU, a rezultati su prema oceni analitičara polovični.

Jedan od osnivača kampanje za napuštanje EU Liv EU (Leave EU) Aron Benks (Arron Banks) rekao je da Kameron nastupa sa pričom o migracijama jer nije uspeo od EU da dobije suštinske reforme koje je obećao.

U drugoj kampanji protiv eu Vout liv (Vote Leave), u prevodu "glasajte za izlazak" iz EU, smatraju da je Kameron "u panici".

Mere opreza na monetarnom planu

U 2015. britanska Uprava trezora povećala je devizne rezerve sa 73,362 milijarde dolara na 98,189 milijardi u januaru 2016, pokazuju dokumenti Narodne banke Engleske koja vodi vladine rezerve. Rezerve se redovno povećavaju od 2010, ali je povećanje u 2015. od 34% bilo veće onego prethodnih godina.

O razlozima ovakvog povećanja nisu se izjasnili ni Narodna baka ni Uprava trezora, ali su stručnjaci ukazali na mogućnost da je to u vezi sa mogućim istupanjem iz EU.

"Ne znamo sa sigurnošću namere vlade, ali bi to sigurno moglo da bude objašnjenje: nakupiti devizne rezerve kao vid predostrožnosti jer bi u slučaju istupanja Britanije nastupila nestabinost“, rekao je za AFP ekonomoista u Centru za ekonomiju i poslovna istraživanja Skot Korf (Scott Corfe).

Ukoliko bi Britanci odlučili da istupe iz EU, moglo bi doći do masovne prodaje funte na tržištu, usled čega bi vrednost mogla da opadne do 20%, smatra Korf.

Iako je referendum predviđen do kraja 2017, smatra se da bi mogao biti organizovan već u junu ukoliko bi Kameron na Evropskom savetu 18. i 19. februara ove godine dobio sporazum o delu reformi EU koje je zatražio.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dogovor Britanije i EU na pomolu
  
• 

  Vesti

  : HRW: Nagomilavanja migranata u Grčkoj nije rešenje
  
• 

  Vesti

  : Bregzit se neće sprečavati po svaku cenu