Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pod opsadom živi više od milion Sirijaca
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Novi izveštaj dve neprofitne organizacije pokazao je da je više od milion Sirijaca zarobljeno u okupiranim područjima za razliku od izveštaja UN koji procenjuju da ih je upola manje i na meti su oštrih kritika humanitarnih radnika da potcenjuju razmere krize u Siriji. Podaci o broju ljudi u područjima pod opsadom, svejedno da li sirijskih snaga, opozicionih ili ID ili svih njih, razlikuju se u tako velikoj meri jer UN i humanitarne organizacije koriste različite kriterijume. Humanitarcima je tako dovoljan razlog da neku zonu smatraju okupiranom ako u nju ne mogu redovno i bezbedno da ulaze i dopremaju pomoć i da izlaze iz nje i evakuišu bolesne i povređene.
Sudbina Sirijaca pod opsadom u središtu je mirovnih pregovora koji su pre nedelju dana u Ženevi brzo prekinuti i treba da se nastave 25. februara. Pregovarači opozicije tražili su da sirijska vlada prekine opsadu civila pre nego što pregovori stvarno počnu.
Novi izveštaj Svet pod opsadom neprofitne organizacije PAX sa sedištem u Holandiji i vašigtonskog Instituta za Siriju objavljen je mesec dana pošto su na internetu postavljene fotografije izgladnele dece i odraslih izazvale veliku pažnju međunarodne javnosti i doprinele da prema sirijskim zajednicama krene nekoliko konvoja pomoći.
Na tim fotografijama bio je grad Madaja koji u to vreme nije bio na listi opkoljenih zajednica UN. Humanitarni radnici koji su u januaru ušli u Madaju javljali su o ljudima koji izgledaju kao kosturi i roditeljima koji deci daju pilule za spavanje da ne osećaju glad.
Prema izveštaju Svet pod opsadom, 1,09 miliona ljudi živi u 46 okupiranih zajednica u Siriji, što je daleko više od 18 zajednica u izveštaju UN. Navodi se da je većina zajednica opkoljena od strane sirijske vlade u predgrađima Damaska i Homsa.
Istovremeno u gradu na istoku Deir el-Zuru oko 200.000 ljudi živi pod opsadom i Islamske države i sirijske vlade. Izveštaj navodi i dve zajednice opkoljene od strane opozicionih snaga.
"Struje i vode uglavnom nema a dostupnost hrane, goriva, medicinske nege je ograničena, ako uopšte postoji", ističe se u izveštaju. Ljudi umiru od neuhranjenosti, bolesti, hipotermije i trovanja a neke zajednice pod opsadom su mesecima ili godinama.
Procene u izveštaju uglavnom su bazirane na informacija koje su dostavili lokalni kontakti u zajednicama, uključujući lokalne savete, medicinske radnike i građane-novinare.
UN su u januaru povećale procenu broja Sirijaca u zonama pod opsadom za gotovo 100.000, na 486.700 ljudi. Međutim, i to je manje nego što pokazuju procene humanitaraca i drugih koji ukazuju da procene UN određuju obim humanitarne pomoći i da pomoć treba da bude veća i nedoložna.
"Mnogi ne shvataju obim krize i zbog toga međunarodni odgovor nije onakav kakav treba da bude", ističe se u izveštaju.
PAX planira da na sastanku sa zvaničnicima UN ove nedelje pozove da se odmah uklone opsade u cilju izgradnje poverenja u mirovnim pregovorima. Direktorka Instituta za Siriju Valeri Šibala rekla je da novi izveštaj nije dostavljen sirijskoj vladi.
UN, kako kažu u toj organizaciji, smatra da je neka zona pod opsadom ako su ispunjena tri kriterijuma - da je opkoljena od strane "naoružanih", da humanitrarna pomoć ne može redovno da stiže do nje i da civili, uključujući bolesne i ranjene, ne mogu iz nje da izađu.
"Naravno, postoje razlike u mišljenju", odgovara na kritike na račun procena i kriterijuma UN portparolka te organizacije za humanitarna pitanja Amanda Pit.
Organizacija Lekari bez granica otišla je pak još dalje od podataka iz izveštaja Svet pod opsadom procenjujući da 1,9 miliona Sirijaca živi u zonama pod opsadom.
Lekari bez granica sirijske okupirane zone definišu kao one "opkoljene strateškim barijerama (vojnim ili nevojnim) koje sprečavaju redovan i bezbedan priliv humanitarne pomoći i redovan i bezbedan izlazak bolesnih i povređenih civila".
UN su 4,5 miliona Sirijaca stavile u zasebnu kategoriju onih do kojih je "teško stići", što je korak manje od opsade. Organizacija definiše da je to "zona u koju humanitarni radnici ne mogu baš uvek da stignu da pruže pomoć".
Lekari bez granica kažu da se oni nisu bavili tim razlikama "jer su potrebe za medicinskom pomoći u oba tipa zona slične". Kako navode, medicinske isporuke gotovo nikada nisu dozvoljene a evakuacija iz medicinskih razloga je retko dozvoljena u tim zonama do kojih je teško stići.
Humanitarni radnici kažu da je od kako su u januaru u Madaju stigli konvoji pomoći umrlo najmanje 16 ljudi a najmanje 33 je u opasnosti da umre od neuhranjenosti. Smatra se da je u tom gradu pod opsadom 20.000 ljudi.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
