Svetske sile su postigle 12. februara dogovor da se u Siriji u roku od nedelju dana postigne "prekid neprijateljstava" kako bi se što pre dostavila humanitarna pomoć sirijskom stanovništvu u opkoljenim gradovima. Višečasovni sastanak o Siriji u Minhenu nije, međutim, doneo dogovor o trajnom primirju ili prekidu bombardovanja, ali se postignuti dogovor tumači kao prvi korak ka tome i obnavljanju mirovnog procesa. U sukobima u Siriji koji traju već pet godina, stradalo je oko 250.000 ljudi. Taj rat je mnoge Sirijce primorao da odu u izbeglištvo, što je prouzrokovalo i najtežu izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

Kako navodi AP, dogovor je rezultat kompromisa između SAD koje su tražile da se odmah obustave neprijateljstva, i Rusije koja je predložila da primirje počne 1. marta. U tom zahtevu Moskve SAD i druge vide nameru da se sirijskim snaga ostavi još tri nedelje da pobede pobunjenike koje podržava Zapad.

Zapad je zahtevao da Rusija odmah prekine vazdušne napade u Siriji jer u njima, kako tvrdi, više stradaju snage umerene opoziciije koju podržava, poput Oslobodilačke sirijske armiji, nego radikalne terorističke grupe.

Posle pet sati intenzivnih pregovora u Mihenu, SAD i Rusija i njihovi glavni saveznici odlučili su da se u roku od nedelju dana postigne primirje i civilima u opkoljenim gradovima bez odlaganja dostavi humunitarna pomoć.

"Dogovorili smo se o postizanju prekida neprijateljstva u celoj zemlji u roku od nedelju dana", rekao je američki državni sekretar DŽon Keri posle sastanka Međunarodne grupe za podršku Siriji.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da je na sirijskim vlastima i opoziciji da preduzmu neophodne mere. "Verovatno treba da iskoristimo naš uticaj na obe strane", rekao je Lavrov.

Lavrov je rekao da će ruska kampanja bombardovanja nastaviti protiv terorističkih gurpa i negirala informacije da ruske bombe pogađaju civilna područja, pre svega u okolini Alepa koji drže pobunjenici.

Privremeno primirje

SAD i Rusija će razmotriti načine na koji će se okončati neprijateljstva u Siriji, rekao je Lavrov i dodao da je postignuti dogovor prvi korak ka trajnom prekidu vatre.

Dogovor o prekidu neprijateljstava odnosi se na sve zaraćene strane, osim na terorističke grupe Islamska država, odnosno Daeš, i Al Nusra, odnosno Al Kaidu, precizirali su ruski i američki ministri.

Keri je rekao da će dogovor o privremenom prekidu vatre, ako se ostvari, biti samo "pauza" u sukobima i da će trajno primirje zahtevati više rada.

Modelitete privremenog primirja razradiće radna grupa kojom će predsedavati SAD i Rusija.

Keri je rekao da je dogovor o prekidu neprijateljstava za sada samo na papiru, a da će "pravi test biti to da li će strane poštovati i primeniti svoje obaveze na terenu".

Britanski ministar spoljnih poslova Fipil Hamond je ocenio da će dogovor biti uspešan pod uslovom da sirijske vlasti i Rusija "promene ponašanje".

Keri je rekao da je postignut dogovor da se "ubrza i poveća" dostavljanje humanitarne pomoći za više opkoljenih sirijskih gradova, uključujući Deir Ezor, na istoku, u kome je Islamska država opkolila sirijske snage.

Radna grupa za humanitarnu pomoć sastaće se 12. februara u Ženevi kako bi se dogovorila o dostavljanju humanitarne pomoć, piše AFP.

Obnavljanje mirovnog procesa?

Keri je rekao da bi pregovori sirijskih vlasti i opozicije, koji su početkom februara prekinuti zbog ofanzive vlasti protiv pobunjenika, trebalo bi da se "što pre obnove".

Lavrov je rekao da ti pregovori treba da se odvijaju bez ultimatuma i preduslova.

Moskva odbija da pristane na zahtev da se sirijski predsednik Bašar al Asad povuče s vlasti, dok Zapad insistira na tome tvrdeći da bez toga nema trajnog rešenja za Siriju.

Sirijska opozicija je do sada uslovljavala nastavak pregovora koji su odloženi za 25. februara, konretnom humanitarnom pomoći i prekidom bombardovanja.

Vodeće opozicione grupe su, kako prenosi Rojters, pozdravile 12. februara dogovor iz Minhena ali su upozorile da će morati da donese rezultate na terenu da bi se one uključile u mirovne pregovore u Ženevi.

Pre postizanja dogovora u Minhenu, ruski premijer Dmitrij Medved 11. februara upozorio je bi uključivanje kopnenih snaga u sirijski konflikt moglo da izazove svetski rat. On je u intvervjuu koji je kasno 11. februara objavio nemački list Handelsblat rekao da bi "kopnena operacija uvukla sve koji bi u njoj učestvovali u rat".

Na pitanje povodom predloga Saudijske Arabije da pošalje kopnene snage u Siriju, ruski premijer je odgovorio da "Amerikanci i naši arapski partneri moraju da razmisle da li žele ili ne dugotrajni rat".

Izvor: AFP, AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Pod opsadom živi više od milion Sirijaca
  
• 

  Vesti

  : Svet daje milijarde za Sirijce, izgledi za mir slabi
  
• 

  Vesti

  : Saudijska Arabija i Iran: opasno zaoštravanje ali bez rata