Mađarski grad Šopron ima 50.000 žitelja ali i 200 zubara, ili jednog na 250 stanovnika, i mnoštvo salona za ulepšavanje čije glavne mušterije su Austrijanci koji prelaze obližnju granicu i dolaze u Mađarsku da prođu jevtinije. Zato u tom i mnogim drugim gradovima širom EU strahuju za posao u vreme kada Evropska unija zbog migrantske krize razmatra ponovno uvođenje kontrole na granicama između nekih od 26 zemalja iz šengenske zone na do dve godine. Oko 1,7 miliona ljudi živi u jednoj a radi u drugoj zemlji šengenske zone i svakodnevno putuje.

Ako se na granice vrati kontrola, "možemo da zatvorimo radnje", kaže krojačica iz Šoprona Eva Grubič i dodaje: "Austrijanci nam prave 80% posla".

Hiljadu kilometara na zapad, u Luksemburgu, gradonačelnik Šengena Ben Homan takođe se nada da će sporazum o slobodnim granicama ostati na snazi. U tom gradu je 1985. počela nova era putovanja bez pasoša, bržeg prevoza i širenja trgovine na najvećem delu kontinenta pre toga ispresecanom granicama.

Vinogradi stanovnika Šengena su i u Nemačkoj i u Francuskoj, na samo par minuta šetnje, i građani tog "gradića proizvođača vina" i te kako su svesni prednosti šengenskog sporazuma, rekao je za agenciju AP Homan.

Stotine velikih i malih kompanija procvetale su zahvaljujući garantovanju slobode putovanja od potpisivanja sporazuma u Šengenu. Statistike EU pokazuju 1,3 milijarde prelazaka unutrašnjih granica EU godišnje. Takođe te granice godišnje pređe 57 miliona kamiona koji prevoze robu vrednu stotine milijardi evra. Nepostojanje graničnih kontrola omogućava i da oko 1,7 miliona ljudi živi u jednoj a radi u drugoj zemlji šengenske zone i svakodnevno putuje.

Gradovi kao što su Malme na jugu Švedske i danska prestonica Kopenhagen gotovo su spojeni i pokazuju kako je u EU iz zajednice država odvojenih granicama nastao jedan od regiona.

Međutim, sa izbijanjem izbegličke krize, ideja otvorenih granica EU dovodi se u pitanje.

Svaka zemlja iz šengenske zone može unilateralno da uvede kontrole na granicama na najviše šest meseci. Francuska je to uradila posle terorističkih napada u Parizu 13. novembra a zbog priliva više od milion migranata u Evropu u 2015. isto su uradile Nemačka, Austrija, Danska, Švedska i Norveška.

Sada su kreatori politike spremni da se pozovu na odredbu za hitne slučajeve kojom se omogućava produženje kontrole na do dve godine obrazlažući to problemom koji ima Grčka da žaštiti spoljne granice EU od priliva migranata koji beže od rata i siromaštva sa Bliskog istoka, iz Azije ili Afrike.

Mweđutim, to bi moglo da otvori prostor širim graničnim restrikcijama. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk opisao je ishod debate kao "odlučujući ... za budućnost EU" a predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upozorio je na "kolaps domaćeg tržzišta šengenske zone".

U međuvremenu novi kontrolni punktovi već niču. Austrija je najavila kontrolu u provinciji Tirol na granici sa regionom Južni Tirol u Italiji u očekivanju da tuda ide nova migrantska ruta, s ozbirom na ograničenja na drugim mestima.

Zvaničnici govore o "konstruktivnim merama", što je birokratski izraz za ograde i nove kontrolne punktove, ranije nezamisliv koncept zbog konotacije podele između dva regiona na koji mnogi Austrijanci i dalje gledaju kao na jedan.

Iako ponovno postavljanje kontrola na granicama između svih 26 članica šensgenske zone ne izgleda neizbežno, neke vlade već se spremaju za tu mogućnost. Jedna studija francuske vlade pokazala je da bi posledica ukidanja šengena bilo smanjenje privrednih aktivnosti u zoni za 8% u narednih deset godina i gubitak od 110 milijardi evra.

Aleksander Klaška iz austrijske kompanije sa više od 500 cisterni koje voze širom Evrope poziva se na istraživanje koje je bazirano na svakodnevnom tročasovnom čekanju kamiona na austrijskim granicama za ulazak i izlazak iz sedam susednih zemalja. Kako kaže Klaška, to bi značilo dodatne troškove od gotovo 8,5 miliona evra na dan za kamione koji voze u i iz zemlje.

Suspenzija šengena predstavljala bi "veliko ograničenje za našu kompaniju", istakao je Klaška i dodao: "Mi smo veoma povezani sa Nemačkom, Slovačkom, Italijom, sve su to mesta gde celi ekonomski regioni zajedno rastu, gde su granice nestale".

I međunarodni saobraćaj će imati problema u slučaju uvođenja graničnih kontrola. Prvi čovek nemačke železnice Rudiger Grube upozorava da "ako granice budu zatvorene, železnice neće moći da nastave da direktno voze u inostranstvo". "Kontrole i kašnjenja neće biti održivi", rekao je Grube za nemački Bild cajtung.

Njegov austrijski kolega Kristijan Kern je međutim veći optimista. "Niko ne očekuje da Evropa ponovo bude podeljena na delove. To bi značilo uništavanje prosperiteta i zato svi treba da ostanemo 'hladne glave' i nađemo druga rešenja", kazao je Kern.

Najviše ipak brinu oni koje bi uspostavljanje graničnih kontrola najviše i pogodilo.

Mađarska krojačica svoju radnju u Šopronu otvorila je nakon ukidanja kontrole na granici između Mađarske i Austrije u sklopu šengenskog sporazuma. Njena radnja je na "strateškom" mestu, na samo pet minuta kolima od austrijske granice i na sat vožnje od Beča.

Stotine Austrijanaca dolaze na jedan dan u Mađarsku kod zubara, manikira ili frizera i za te usluge plaćaju više nego upola manje nego kod kuće. Neki dolaze na šniclu po super povoljnoj ceni a neki idu na plastične operacije i ostaju malo duže.

"Naši austrijski klijenti neizmerno su važni za naš opstanak", kaže Eva Grubič gledajući šav na bluzi koju radi za jednu mušteriju iz Austrije.

Za suspenziju šengena i blokirane granice u najgorem slučaju Grubič kaže da bi za posledicu imale zatvaranje kompanija, rast nezaposlenosti i veliki korak unazad za njen grad.

Samo nekoliko kilometara dalje radnicu na benzinskoj pumpi Timeu Mesaroš takođe ne raduje takva mogućnost. Ona je jedna od gotovo 70.000 Mađara koji rade u Austriji.

Iz Šoprana do posla u Austriji Timea Mesaroš putuje 15-20 minuta. Za takvo putovanje nakon letošnjeg uvođenja kontrola na granici zbog migrantske krize potrebna su gotovo dva sata. Ona procenjuje da će joj čak i noću, kada su gužve manje, biti potreban bar sat više da stigne na posao ako se na austrijsko-mađarskoj granici uvedu kontrole kao na austrijskoj granici sa Slovenijom.

Međutim, pošto u Austriji zarađuje gotovo dvostruko više nego što bi kod kuće, ta radnica nema mnogo izbora. "Nastaviću tamo da radim", kaže Mesaroš.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Samit EU: Da li je moguć plan B za izbegličku krizu?
  
• 

  Vesti

  : Samit V4: ako se izbeglički talas ponovi ugroženi temelji EU i stabi
  
• 

  Vesti

  : Brisel: Hitno graditi kapacitete za migrante
  
• 

  Vesti

  : Turska iscrpla kapacitete ali će i dalje primati izbeglice
  
• 

  Vesti

  : Sedam država blokiralo šengen