Zemlje na balkanskoj migrantskoj ruti ne bi trebalo da pribegavaju jednostranim merama na granicama, a trebalo bi da ubrzaju izgradnju prihvatnih kapaciteta za migrante, ukazala je 10. februara Evropska komisija u izveštaju o napretku u primeni plana za rešavanje migrantske krize. Brisel je takođe pozvao i članice EU da ubrzaju prihvat izbeglica i primene mehanizam raspodele koji su usvojili evropski lideri. Pohvaljen je napredak u uzimanju otisaka prstiju od migranata.

"Redovno su beleženi slučajevi jednostranih odluka u jednoj zemlji, što ima domino efekat na zemlje na daljem putu. Povratak na organizovano upravljanje granicama na putu Istočnog Mediterana/Zapadnog Balkana je najhitniji prioritet za Evropsku uniju", navodi se u delu izveštaja za takozvanu balkansku rutu, pripremljenog za sastanak lidera EU 18. i 19. februara u Briselu.

U izveštaju se navodi da je potrebno hitno ubrzati povećanje smeštajnih kapaciteta i dodaje da je dogovoreno da se duž zapadnobalkanske rute broj mesta poveća za oko 50.000, od čega je oko polovina ispunjena ili je izgradnja kapaciteta u toku. U saopštenju nema podataka o pojedinačnim zemljama, ali je prema podacima UNHCR-a koje je objavio RTS Srbija već pripremila većinu od 6.000 predviđenih smeštajnih mesta, dok je i ostatak u pripremi.

Komisija je ocenila da je ostvaren napredak u primeni plana od 17 tačaka koji je utvrdjen na liderskom sastanku 25. oktobra 2015. godine sa ciljem uspostavljanja postepenog, kontrolisanog i uredjenog kretanja osoba po zapadnobalkanskoj ruti. Kao ključna pitanja tada su izdvojeni kontrola granica, kapacitet za prihvat i upravljanje tokom migracija među zemljama koje su pod najvećim pritiskom.

Brisel navodi i da su Srbija, Slovenija, Hrvatska i Grčka preko mehanizma EU za civilnu zaštitu zatražile od drugih zemalja da im pošalju resurse za suočavanje sa teškom humanitarnom situacijom na svojim teritorijama, i da je 15 zemalja dalo ponudu za pomoć i dostavilo opremu poput šatora, vreća za spavanje i posteljine, predmeta za ličnu zaštitu, opreme za grejanje i osveteljenje i generatore struje.

"Ipak, veliki deo zahteva za pomoć još nije ispunjen", navodi se u izveštaju i navodi da je Srbija među zemljama koje još čekaju na odgovor na zahtev za pomoć.

Nema biranja destinacije za azilante

Navodi se da će evropska agencija za koordinaciju upravljanja granicama Fronteks (Frontex) intenzivirati pomoć na grčkoj granici sa Makedonijom, kao i da je, budući da Fronteks ne može da radi dirketno na teritoriji Makedonije, u toku razrada altertativnih načina za pomoć.

Evropska komisija je u izveštaju naglasila i da zemlje moraju da insistiraju na primeni propisa EU o azilu i upravljanju granicama.

"Ljudi koji dolaze u EU moraju znati da će dobiti pomoć ukoliko im je potrebna, ali da nije na njima da odlučuju gde će to biti u EU", navodi se u izveštaju.

Ističe se i da je razvijen mehanizam razmene informacija i novi pristup saradnji i koordinaciji zemalja na balkanskoj ruti, kao i sveobuhvatna razmena informacija izmedju šefova policija o politikama i praksama na granicama i komunikacija i saradnja između graničnih vlasti.

Iznet je podatak da je u 2015. od Turske u Grčku prešlo 880.000 osoba, od kojih je većina dalje išla zapadnobalkanskom trasom.

Apel na članice EU da bolje primenjuju mere

Izveštajem je obuhvaćena i primena mera u Grčkoj i Italiji, a ocenjeno je između ostalog da se prihvatna mesta ne razvijaju dovoljno brzo, kao i da se ni premeštanje migranata iz Grčke i Italije ni prinudno vraćanje ne odvijaju zadovoljavajućim tempom.

"Napisao sam danas (10. februara) pismo svakom od 28 ministara unutrašnjih poslova sa jasnom i snažnom porukom da ih podsetim da ih odluke o raspodeli izbeglica obavezuju i da se moraju hitno primeniti s obzirom na hitnost situacije", izjavio je na konferenciji za novinare evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos, a preneo AFP.

Dogovor o raspodeli 160.000 migranata iz Grčke i Italije posrignut je u septembru 2015, ali je do sada prema podacima Komisije prebačeno samo 500 osoba, 218 iz Grčke i 279 iz Italije. Mesta je ponudilo samo 15 zemalja članica, i to 1.081 mesto za migrante koji su u Grčkoj i 966 u Italiji. Kada je reč o Italiji mali napredak je povezan sa tim da mali broj migranata ima pravo na azil.

U izveštaju o primeni mera za rešavanje migrantske krize navodi se da je Grčka popravila kapacitet za registrovanje i infrastrukturu, za smeštaj i transfer migranata, iako fali više od 12.300 mesta od 50.000 koliko je Atina obećala u oktobru.

Udeo migranata kojima su uzeti otisci prstiju povećan je u Grčkoj drastično sa 8% u septembru 2015. na 78% u januaru 2016. godine, navodi se u izveštaju, uz napomenu da je planirano da se kapacitet za uzimanje otisaka poveća na oko 11.000 dnevno, što je daleko iznad prosečnog broja dolazaka u januaru. Italija je u ovoj oblasti takođe napravila značajan napredak sa porastom od 35% u septembru 2015. na 87% u januaru ove godine.

Kada je reč o prinudnom povratku migranata koji nemaju prava na azil. Italija je u 2015. vratila 14.000 ljudi, a Grčka 16.131, što je nedovoljno s obzirom na 160.000 pridošlih u Italiju i čak 800.000 u Grčku u 2015.

Evropska komisija je predložila da na godinu dana suspenduje 30% izmeštanja migranata u Austriju zbog velikog priliva s kojim se ta zemlja suočava.

Napisala: S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kameron: Izlazak iz EU pogoršao bi migrantsku krizu
  
• 

  Vesti

  : Turska iscrpla kapacitete ali će i dalje primati izbeglice
  
• 

  Vesti

  : Svet daje milijarde za Sirijce, izgledi za mir slabi
  
• 

  Vesti

  : EU: Nema zahteva Srbiji da trajno zadrži izbeglice