Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Članstvo u zoni evra pred parlamentom Finske
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Finski parlament raspravljaće o članstvu te zemlje u zoni evra nakon što je dobio peticiju sa potpisima više od 50.000 građana koji to traže. Debata o mogućem referendumu verovatno neće dovesti do izlaska Finske iz zone evra ali će ukazati na rastuće nezadovoljstvo ekonomskim performansama zemlje. Finska je jedina nordijska članica Evropske unije koja koristi evro kao nacionalnu valutu. Ta zemlja je 2015. slabašnim rastom izašla iz tri godine recesije.
Parlament će morati da raspravlja o referendumu o izlasku finansijskim problemima opterećene Finske iz zone evra, koji u štampi već nazivaju Figzitom (Fixit), poput Bregzita ili Gregzita, jer ga na to obavezuje zakon. Još nije utvrđen datum kada će se to pitanje naći pred poslanicima.
"Još nismo odlučili kada će biti održana preliminarna debata. Verovatno će biti na plenarnoj sednici narednih nedelja", kazala je sekretar parlamenta Johana Sarhima (Johanna Sarhimaa).
Peticiju je inicirao Pavo Vajrunen (Paavo Vayrynen), dugogodišnji ministar u prethodnim finskim vladama i evroposlanik. On za referendum nije dobio podršku nijedne partije u parlamentu, ni njegove Partije centra, ni evroskeptika iz Finske partije, dve stranke koje su deo koalicione vlade.
"Među građanima postoji široka podrška za izlazak Finske iz zone evra", prenela je agencija AFP reči Vajrunena.
Istraživanje rađeno u decembru za račun javnog servisa YLE pokazalo je da 31% ispitanika podržava izlazak iz zone evra. Pre četiri godine samo je petina anketiranih bila za napuštanje monetarne unije.
Istovremeno je specijalno istraživanje Evropske komisije Eurobarometar iz novembra 2015. pokazalo da je 64% Finaca za evro.
Poslednjih godina međutim raste skepticizam oko Evropske unije u više članica i Velika Britanija će se na referendumu u junu izjasniti o napuštanju EU.
Jačanje evroskepticizma u Finskoj objašnjava se ekonomskom krizom koja je uzdrmala zemlju. Finska je 2015. rastom od 0,4% izašla iz trogodišnje recesije kojoj su doprineli visoki troškovi rada i pad Nokijinog biznisa i drvne industrije, dva stuba finske ekonomije, kao i recesija u Rusiji.
"Finska je propatila zbog članstva u zoni evra, što se vidi kada se uporedi sa Švedskom (koja nije članica zone evra). Posle 2008. švedska ekonomija je porasla za više od 8% dok je finska pala za 6%", istakao je Vajrunen.
"Moramo da oživimo našu ekonomiju napuštanjem zone evra i uvođenjem naše valute (sa plivajućim kursom). Time ćemo obnoviti konkurentnost", rekao je Vajrunen predajući peticiju za referendum o članstvu u zoni evra predsednici finskog parlamenta Mariji Loheli.
"Ako parlament podrži peticiju, od vlade će tražiti da pripremi zakon o održavanju referenduma", dodao je Vajrunen.
Finska vlada desnog centra nastoji da uravnoteži javne finansije i unapredi konkurentnost izvoza smanjenjm troškova rada kroz tzv. internu devalvaciju, uključujući smanjenjem beneficija radnicima, čemu se sindikati protive.
"Interna devalvacija" predstavlja alternativu za devalvaciju nacionalne valute radi unapređenja konkuretnosti, što je opcija koju Finska ne može da primeni jer je prešla na evro.
BBC piše da bi finski ekonomski problemi možda bili manji da je imala nacionalnu valutu da je devalvira, s obzirom da kurs određuju finansijska tržišta i da bi loše vesti o stanju ekonomije verovatno oslabile valutu i tako pružile podsticaj konkurentnosti.
Međutim, takav stav odbacio je guverner centralne banke Finske Erki Likanen (Erkki Liikanen), istovremeno i član odbora Evropske centrale banke koji donosi odluke iz domena monetarne politike.
"Da smo imali malo slabiju finsku marku (nacionalnu valutu pre uvođenja evra), ne verujem da bi Nokija pobedila ajfon ili da bi mladi iznenada počeli da čitaju novine i knjige u štampanom izdanju kako bi se stvorila tražnja za proizvodima finskih fabrika papira", rekao je guverner centralne banke.
Likanen je za Dejli telegraf (Daily Telegraph) istakao da su finski izazovi zasnovani na strukturnim problemima tako da prilagođavanje kursa ne bi bilo od pomoći.
Finski bruto domaći proizvod (BDP), prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, vredeo je u 2015. godini 207 milijardi evra i Finska je bila osma po veličini članica zone evra. Istovremeno je sa BDP po stanovniku od gotovo 38.000 evra Finska peta u zoni evra.
Ta zemlja sa 5,5 miliona stanovnika mnogo izdavaja za obrazovanje, obuke i istraživanja i zahvaljujući tim investicijama njena radna snaga je jedna od najkvalifikovanijih u svetu.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: EK
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
