Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sporazum sa Grčkom, izbegnut Gregzit
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Posle višesatnih pregovora, lideri zone evra 13. jula postigli su "jednoglasni" sporazum da se vode pregovori o trećem planu pomoći za Grčku i izbegne izlazak te zemlje iz zone, saopštio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Tim sporazumom Grčka, koja već trpi oštre mere štednje, poziva se da još više štedi kako bi dobila nove zajmove bez kojih bi njen finansijski sistem sigurno propao. Grčki premijer istakao je da se njegova zemlja poslednjih šest meseci borila za sporazum o finansijskoj pomoći i da će joj on omogućiti "da ostane na nogama".
"Samit evrozone postigao je jednoglasan sporazum. Svi smo spremni za program pomoći Grčkoj preko Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), sa ozbiljnim reformama i finansijskom pomoći", napisao je Tusk na svom Tviter nalogu posle noćašnjih maratonskih pregovora.
Formalni pregovori o novom planu treba da počnu, a postignuti sporazum na nivo lidera zone evra treba da odobre grčki parlament i još šest parlamenata članica EU.
Ministri finansija zone evra počeće da razmatraju privremeno finansiranje, takozvano premošćavanje, najavio je Tusk.
Šef Evrogrupe Jerun Dijselblum rekao je da je poverenje bilo ključno pitanje i da su razmatrali reforme, dugove i finansijske potrebe i uspeli da se dogovore o svim tim pitanjima.
Grčki parlament će vrlo brzo glasati o jednom broju pitanja koje će povratiti poverenje među zemljama članicama evrozone, rekao je Dijselblum.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da je uveren da će grčka vlada moći da osigura da se sporazum usvoji u grčkom parlamentu.
On je kazao da posle sporazuma sa Grčkom neće biti takozvanog Gregzita, odnosno izlaska Grčke iz zone evra. Junker je istakao da se radi o kompromisu i da ne misli da je grčki narod ponižen ili da su drugi izgubili ugled.
Francuski predsednik Fransoa Oland rekao je da grčki parlament trebalo da se sastane u narednim satima da usvoji nove reforme. Oland je pohvalio činjenicu da se sporazumom Grčka zadržava u zoni.
"Za evrozonu da izgubi Grčku kao člana bilo bi izgubiti 'srce naše civilizacije", rekao je Oland u Briselu posle objave postizanja sporazuma.
Pregovori o sporazumu kojim se daje zeleno svetlo za počinjanje pregovora o trećem planu pomoći za Grčku od između 82 i 86 milijardi evra za tri godine, počeli su 12. jula u popodnevnim satima i trajali do jutra 13. jula.
Izbegnut Gregzit
Do preokreta u pregovorima kreditora i Grčke došle je nakon sastanka grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, francuskog predsednika, Tuska i nemačke kancelarke Angele Merkel. Cipras je zbog pretnje izlaska iz zone evra bio pod pritiskom da "proguta politički neukusne" mere u zamenu za treći paket finansijske pomoći za Grčku za pet godina, piše AP.
"Preuzeli smo odgovornost kako bi mogao da se izbegne najgori ishod (za Grčku)", rekao je Cipras.
Da su pregovori propali, Grčka bi se suočila sa bankrotom i izlaskom iz zone evra čiji je deo od 2002. Do sada nijedna zemlja nije napustila evro, koji je u lansiran 1999, i za to ne postoji mehanizam.
Cipras se za sporazum sa kreditorima obavezao da će do 15. jula "progurati" kroz grčki parlament težak program štednje, uključujući penzijsku, reformu tržišta i privatizaciju. U zamenu za to, lideri ostalih 18 članica zone evra obavezali su se da će početi razgovore o novom paketu zajmova koji će spasti grčki finansijski sistem od kolapsa.
Jedan kiparski zvaničnik, koje je želeo da ostane anoniman jer nije ovlašćen da govori u javnosti, rekao je da će kasnije tokom dana kreditori razmatrati finansijsko "premošćavanje" za Grčku, što ukazuje da bi politička odluka mogla da otvori put da Evropska centralna banka odobri hitnu pomoć za likvidnost grčkim bankama.
Cipras je rekao da će sporazum o novom programu pomoći sa kreditorima uveriti tržišta i investitore da je Gregzit "stvar prošlosti". To će, kako je rekao, za rezultat imati vraćanje investicija u Grčku i uravnoteženje recesionih mera iz sporazuma.
"Današnja odluka će Grčku održati u stanju finansijske stabilnosti, pružiće joj mogućnost za oporavak. Istovremeno znamo na osnovu ranijeg iskustva da je to sporazum čije će sprovođenje biti teško", kazao je grčki premijer obećavši da će breme novog sporazuma biti pošteno raspoređeno i pozivajući na borbu protiv tajkuna.
Grčka je tražila trogodišnji paket zajmova od 53,5 milijardi evra ali je suma narasla za nekoliko desetina milijardi kako su razgovori tekli i pošto su evropski lideri preračunali koliko Atini treba da ostane solventna, preneo je AP. Ta agencija imala je uvid u jedan radni dokument za sastanak lidera zone evra 12. jula u kojem se pominje i "privremeni izlazak iz zone evra" ako se ne dođe do sporazuma sa Grčkom.
Od međunarodnih kreditora Grčka je već dobila dva paketa zajmova od ukupno 240 milijardi evra u zamenu za veliko kresanje potrošnje, povećanje poreza i reforme. Zahvaljujući tome, grčki budžetski deficit znatno je smanjen ali je breme duga naraslo.
Vlada u Atini je neku vrstu olakšanja dužničkog bremena postavila za prioritet i nadala se da će sveobuhvatno rešenje grčkih problema uključiti barem dogovor o odlaganju plaćanja ili niže kamate.
Grčka je dužna oko 320 milijardi evra ili 180% godišnjeg bruto domaćeg proizvoda i neki ekonomisti smatraju da taj dug nikada neće biti u potpunosti otplaćen.
Međunarodni monetarni fond poručio je ranije da grčki dug mora da bude restrukturiran.
Obaveze
Cipras je, na osnovu sklopljene nagodbe, preuzeo obavezu da se od privatizacije grčkih državnih preduzeća i druge imovine stvori fond od 50 milijardi evra, sa sedištem u Atini, koji će biti jemstvo za otplatu dugova, ali iz kojeg će se takođe finansirarati projekti za ozdravljenje i rast privrede, bez čega Grčka ne bi mogla dugoročno da plati dugove, kako je predočio francuski predsednik.
Oland je dodao da će upravo u tom cilju Grčka dobiti 34 milijarde investicija iz EU fonda od 320 milijardi evra za pospešenje privrednog rasta i zapošljavanja u Uniji.
Francuski predsednik je dodao Grčka nije htela da nastavi saradnju i traži pozajmice od MMF, ali su partneri u zoni evra Ciprasa uspeli da uvere da je za obe strane bolje da i MMF bude jemstvo za pozajmice koje će Grčka dobiti od EU.
Sporazum o hitnoj finansijskoj podršci i pregovorima o sveokupnom programu podrške oporavka Grčke sadrži i određene olakšice i produžetak rokova za otplatu grčkog duga.
Cipras je naglasio da je "bitka bila teška i biće teška".
"Narod mora podržati naše napore", rekao je Cipras i dodao da to znači dalje stezanje kaiša za stanovništvo, ali je podvukao da se "Grčka mora boriti i dalje protiv oligarhije koja je zemlju gurnula u ovakvu situaciju".
"Borili smo se da isposlujemo najbolje moguće rešenje i postignuto rešenje omogućava Grčkoj da očuva finansijsku stabilnost i obezbeđuje joj srednjoročno finansiranje", istakao je grčki premijer.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
