Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Komisija za procenu štete od članstva Poljske u EU
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.03.2016. |
|
|
|
|
|
|
Poslanici vladajuće poljske evroskeptične konzervativne stranke Pravo i pravda bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog i provladina stranka Kukiz 15 rokera Pavela Kukiza osnovali su komisiju za procenu štete koju nanosi Poljskoj to što je članica Evropske unije. Poljska je primer zemlje koja se razvila zahvaljujući evropskom budžetu, i u sedmogodišnjem periodu 2014-2020. ostala je najveći korisnik novca iz briselske kase. Evroskeptične stranke koje bujaju u srednjoj Evropi uglavnom nisu spremne da se odreknu novca iz evropskog budžeta.
Nova komisija, nazvana "evrorealistična" proveravaće kako EU troši novac iz fondova i kakve ekonomske poteškoće navodno uzrokuje svojim članicama a pozabaviće se i posledicama preuzimanja evropskih zakona.
"Razmotrićemo kako izgleda članstvo Poljske u EU, kakve štete je u vezi sa tim pretrpela Poljska. Pokazaćemo da je poredak Poljske u koliziji sa time što jeste Unija. I da su poljski zakoni praktično prestali da postoje", kazala je danas televiziji Polsat jedna od članica nove komisije, Kristina Pavlovič iz vladajuće stranke Kačinjskog.
Ta dugogodišnja poslanica poljskih konzervativaca, koju mediji povremeno nazivaju "poljski Žirinovski u suknji", optužila je 16. marta EU da remeti mirni suživot i postojanje država.
"Nedostajala nam je ovakva komisija. Iako o štetnosti EU govore mnogi, vrlo malo ih to kaže glasno", kazala je Kristina Pavlovič, koja je pažnju javnosti ponovo privukla ove sedmice kada je izjavila da Ustavni sud nikom ne treba i da ga jednostavno treba ukinuti.
Poljska je inače i u novom budžetu EU za period od 2014. do 2020. godine ostala najveći korisnik novca iz zajedničke evropske kase i na raspolaganju su joj 72,9 milijardi evra za politiku kohezije i razvoja regiona, dok će poljsko selo dobiti dotacije od 28,5 milijardi evra.
I novi plan razvoja Poljske i velikih investicija koji je nedavno predstavio novi poljski ministar razvoja, vicepremijer Mateuš Moravjecki, računa uglavnom na pokriće parama iz evropskih fondova.
Od ulaska u EU 2003. Poljska ekonomija je unapređena, nezaposlenost smanjena a životni vek osetno produžen. Članstvo u EU, sa uvođenjem ekoloških standarda i povlačenjem velikog iznosa fondova, u čemu je Poljska bila jako uspešna, doprinelo je razvoju zemlje.
Životni vek je 1989. bio 75,5 godina za žene i 66,7 za muškarce, a 2013. za žene 81,1 godinu a za muškarce 73,1. Od ulaska u EU, između 2003. i 2013, stopa nezaposlenosti u Poljskoj gotovo je prepolovljena, na 13,4% sa 20%, a trenutno je oko 10%. Jedan poljski zvaničnik ocenio je da se rast zaposlenosti od 1,5-3,5% može pripisati fondovima iz EU. Sve u svemu, za prvih deset godina članstva u EU zaposleno je 800.000 ljudi.
Vlast ovog doskorašnjeg "dobrog đaka EU" trenutno ima zategnute odnose sa Briselom. Evropska komisija je pokrenula i istragu protiv Poljske zbog mogućeg narušavanja pravne države reformama ustavnog suda i medija, kojima se može narušiti njihova nezavisnost. Mere poljske konzervativne vlade su naišle i na gnev građana koji su protestovale protiv njih.
Jedina evroskeptična relevantna parlamentarna stranka u srednjoj Evropi koja je kritikujući EU istovremeno spremna da se odrekne evropskog novca, jeste opoziciona liberalna Sloboda i solidarnost u Slovačkoj.
Njen lider Rihard Sulik nakon parlamentarnih izbora 5. marta u kojima su slovački liberali postali najjača stranka centra i desnice zatražio je da se ukinu evropski fondovi i dotacije jer su navodno oni uzrok korupcije u Slovačkoj.
Izvor: Beta i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|