U prvom krugu predsedničkih izbora u Austriji kandidat ekstremne desnice osvojio je najviše glasova, ostavivši ostalih pet kandidate daleko iza sebe. Iako u Austriji predsednik nema velika ovlašćenja, ovaj rezultat predstavlja udarac za vladajuće konzervativce i socijaldemokrate koji su se od Drugog svetskog rata smenjivali na tom mestu, bilo da je to bio njihov kandidat ili nezavisni kandidat koji ih je podržavao. Drugi krug izbora, koji obično ne pogoduje strankama ekstremne desnice, održaće se 22. maja. Međutim, i pored promene politike vlade prema migrantima, popularnost stranke krajnje desnice, antiimigrantske Slobodarske partije (FPÖ) ne opada. Levica i umerena desnica polažu nade u drugom krugu u kandidata koga podržavaju Zeleni.

Kandidat Slobodarske partije za predsednika Austrije Norbert Hofer osvojio je 35,5% glasova u prvom krugu izbora 24. aprila, što je najbolji rezutat te stranke na nekim izborima na nacionalnom nivou od Drugog svetskog rata.

Uspeh Norberta Hofera odražava rašireno nezadovoljstvo Austrijanaca vladajućom koalicijom, okupljenom oko Socijaldemokratske partije (SPOe) levog centra i konzervativne Narodne stranke (OeVP).

Kandidati tih stranaka, socijaldemokrata Rudolf Hundstorfer i konzervativac Andreas Kol su eliminisanu u prvom krugu izbora pošto su osvojili 11 i 11,2% glasova, pokazali su preliminarni rezultati prvog kruga izbora.

U drugi krug je prvi tu ušao kandidat koga podržavaju Zeleni, Aleksandar van der Belen koji je osvojio 21,1% glasova, dok je trećeplasirana, nezavisna kandidatkinja Irmgard Gris osvojila 18,8%.

Iako predsednik ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, ovi rezultati predstavljaju snažan udarac za austrijskog kancelara Vernera Fajmana iz redova socijaldemokrata (SPOe) i vicekancelara Rajnholda Miterlenera iz redova konzervativaca (OeVP), čiji mandati ističu 2018.

Fajman je rekao da rezultat predstavlja "jasno upozorenje vladi da mora da snažnije sarađuje". On je, međutim, rekao da neće biti personalnih promena kada je reč o njegovoj stranci. Miterlener je rekao da je vreme da se vladajuća koalicija "ponovo pokrene".

Omiljeni kandidat

Kandidat Slobodarske partije, Norbert Hofer (45) koji je do sada bio potpredsednik parlamenta, predstavlja liberalno krilo te stranke. Najomiljeniji među kandidatima, ovaj inženjer aeronautike, koji je delimično invalid nakon teške nesreće tokom paraglajdinga, posebno je imao uspeha kod mlađih birača, kažu analitičari.

Njegov uspeh potvrdio je uspon FPOe dok vlađaućoj koaliciji pada popularnost zbog migrantske krize i rasta nezaposlenosti u Austriji. Austrija je prošle godine primila 90.000 tražilaca azila, i druga je u Evropi po broju zahteva za azil u odnosu na broj stanovnika.

Vlada je sada zauzela oštriji stav prema migraciji, što međutim nije oslabilo popularnost Slobodarske stranke koja prema istraživanjima javnog mnjenja uživa podršku više od 30% birača.

"Ovo je istorijski rezultat koji govori o kvalitetima Norberta Hofera, ali o i o dubokom nezadvoljstvu vladom", rekao je šef FPOe Hajn-Kristrijan Štrahe za javnu TV ORF.  On je rekao da je ovo i početka nove političke ere.

Hofer je tokom kampanje otvoreno pretio da će ukoliko pobedi na izborima raspustiti koalicionu vladu i raspisati nove parlamentarne izbore, ako vlađauća većina ne bude sledila njegove preporuke u vezi sa migrantima.

Van der Belen je pak najavio da će odbiti da imenuje za kancelara šefa FPOe Hajnc-Kristijana Štrahea ako osvoji većinu u parlamentu na narednim parlamentarnim izborima.

Van der Belen, nekadašnji profesor univerziteta, predstavlja uzdanicu levice i umerene desnice u drugom krugu. On je zvanično nezavisan kandidat, ali ga podžavaju Zeleni čiji je lider dugo bio.

Irmgard Gris, bivša predsednica Ustavnog suda, koja doskora nije bila mnogo poznata široj javnosti, ostvarila je odličan rezultat za stvarno nezavisnog kandidata koga nije podržavala nijedna stranka.

Rekordan broj kandidata

Na ovogodišnjim predsedničkim izborima u Austriji koja ima oko 6,4 miliona birača, bira se naslednik socijaldemokrate Hajnca Fišera koji završava svoj drugi mandat i nema više prava da se kandiduje.

U prvom krugu izbora je učestvovalo šest kandidata, što je rekordan broj za Austriju. Fišer se na izborima 2004. nadmetao sa samo jednim rivalom, a tokom reizbora 2010. sa dva i oba puta je izabran već u prvom krugu.

Predsednik se u Austriji bira na šest godina i može da služi najviše dva mandata, ne učestvuje u upravljanju i rešavanju svakodnevnih pitanja zemlje. Njegova uloga je više protokolarna i ima moralnu težinu.

On ipak ima određena ovlašćenja: vrhovni je komandant oružanih snaga, imenuje kancelara i može da u određenim okolnostima raspusti parlament.

Izvor: AFP

Foto: AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Teže do azila u Austriji
  
• 

  Vesti

  : Migranti doneli uspeh populistima u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Austrija izmenila zakon o islamu
  
• 

  Vesti

  : Nemački sud razmatra zabranu stranke ekstremne desnice
  
• 

  Vesti

  : Još jedna evroskeptična grupa u EP