Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izuzeće od Evropske konvencije za britanske vojnike
|
|
|
|
Objavljeno : 04.10.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Velika Britanija će zatražiti izuzeće od Evropske konvencije o ljudskim pravima za svoje vojnike tokom misija u inostranstvu, najavila je 4. oktobra premijerka Tereza Mej, rekavši da time želi da stane na put "industriji lažnih tužbi" protiv vojnika. Organizacije za zaštitu ljudskih prava, udruženje advokata ali i bivši vojni zvaničnik odmah su kritikovali ovu odluku, koja se već dugo najavljuje, okarakterisavši je kao licemernu.
Kako je najavila britanska premijerka, vojnici u sukobima u inostranstvu u zavisnosti od okolnosti biće izuzeti od Evropske konvencije o ljudskim pravima.
"Moja vlada će preduzeti korake da naše trupe dobiju priznanje za svoj neverovatan posao. Oni koji služe na prvoj liniji imaće našu podršku kada se vrate kući", navela je Mej u saopštenju.
Pravilima Saveta Evrope dozvoljeno je izuzeće od Evropske konvencije za ljudska prava u vreme rata ili hitnih situacija, s tim što neka ključna prava, poput zabrane torture, ostaju na snazi čak i ako je generalni sekretar Saveta Evrope unapred obavešten o privremenom izuzeću. Ženevska konvencija se i dalje primenuje.
Kako prenosi britanski Gardijan (The Guardian), i ranije je bilo slučajeva da zemlje traže izuzeće. To je učinila Ukrajina u junu 2015. tokom borbi na granici sa Rusijom, Francuska je najavila izuzeće neposredno nakon džihadističkog masakra u noćnom klubu Bataklan u Parizu u novembru 2015, a Turska je sličnu meru najavila nakon neuspelog vojnog puča u julu. Velika Britanija je takođe prethodno obavestila Savet Evrope o privremenom izuzećua u vezi sa nemirima u Severnoj Irskoj 70-ih godina.
"Poklanjamo im zahvalnost i okončavamo industriju uvredljivih tužbi protiv onih koji su služili u prethodnim sukobima", navela je Mej.
Cilj ove mere najavljene tokom kongresa konzervativne stranke u Birmingemu, u centralnoj Engleskoj, je da se spreče mnogobrojne žalbe protiv članova britanskih oružanih snaga.
Ministar odbrane Majkl Falon (Michael Fallon) rekao je da je pravni sistem Britanije zloupotrebljava za industriju lažnih optužbi protiv vojnika.
"To je izazvalo veliko očajanje ljudi koji su rizikovali svoj život da bi nas zaštitili, to je poreske obveznike koštalo milione, a postoji i ozbiljan rizik da to naše oružane snage spreči da rade svoj posao", rekao je on.
Više od 100 miliona funti za suđenja
Donošenje ove mere gurali su desničarski instituti, tvrdeći da su brojni sudski procesi u vezi sa britanskim trupama u Iraku i Avganistanu koštali ministarstvo odbrane ogromne sume novca.
Prema podacima Vlade, suđenja su od 2004. koštala više od 100 miliona funti, a ministri kažu da se to dogodilo zato što je jurisdikcija Evropskog suda za ljudska prava proširena na zone sukoba, delimično kao posledica napora malog broja pravnih firmi.
Kako je preneo Gardijan, vlada je uložila žalbe regulatornom telu za rad advokata SRA protiv dva pravna kabineta, Li dej (Leigh Day) i Pablic interest lojers (Public Interest Lawyers) zbog načina na koji su vodili postupke protiv ministarstva odbrane i vojnika u Iraku i Avganistanu
Vlanti su osnovale i Irački istorijski tim za optužbe IHAT čiji zadatak je da istražuje optužbe za kršenje ljudskih parava koje su podneli irački građani protiv britanskih vojnika u periodu između invazije na Irak 2003. godine i povlačenja britanskih trupa 2009.
IHAT je do 31. marta 2016. istraživao o 1.374 slučaja za loše postupanje, nestanak i ubistva. Do sada su rešena 326 slučaja, i isplaćene su naknade od 20 miliona funti (oko 23 miliona evra).
"Plaćamo jer nešto krijemo"
Nekadašnji potpukovnik i viši pravni vojni savetnik tokom rata u Iraku Nikolas Merser (Nicholas Mercer) napao je vladu zbog ove zamisli, ocenivši da i visok nivo isplaćenih kompenzacija govori o tome da je zloupotreba bilo.
"Svako ko je bio uključen u suđenja sa Ministarstvom odbrane zna da će ono platiti samo ukoliko je slučaj jako značajan ili ako ministarstvo nešto želi da prikrije", naveo je on.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Liberti (Liberty) kritikovala je ovaj plan vlade. Direktorka Libertija Marta Sparir (Martha Spurrier) rekla je da većina tužbi nije uvredljiva i da se odnosi na zaštitu od koje nema izuzeća, popout zabrane torture.
"Ministarstvo odbrane bilo je prinuđeno da rešii stotine slučajeva zloupotreba, što govori o lošem posutupanju na bojnom polu koje bi trebalo da pokušamo da iskorenimo, a ne da dozvolimo", navela je ona.
Ocenila je da su izuzeća opravdana samo u slučajevima vanrednih hitnih situacija, dok je "mračna ironija" da se to čini u sukobima poput onih u Iraku i Avganistanu koji se deklarativno vode u ime ljudskih prava.
"Na međunarodnoj sceni će to od nas načiniti licemere, a omogućiće našim neprijateljima da povećavaju vrednost svoje argumentacije pozivajući se na naše dvostruke standarde", navela je ona, a preneo Gardijan.
Udruženje advokata Engleske i Velsa Lo sosajeti (Law Society) optužilo je vladu da podriva vladavinu zakona zastrašivanjem advokata koji zastupaju u legitimnim slučajevima.
Izvor: AFP i Guardian
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
