Projekat podržali
Sponzori mreže
|
U Hrvatskoj se ocenjuje ustavnost prava na abortus
|
|
|
Objavljeno : 11.10.2016. |
|
|
|
|
|
|
Ustavni sud Hrvatske počeo je 10. oktobra rad na 25 godina starom zahtevu za ocenu ustavnosti zakona iz 1978. godine koji ženama daje pravo na abortus, objavila je televizija RTL. Prema oceni predsednika tog suda, Hrvatska do sada nije bila spremna za donošenje odluke o tome. U većini članica EU abortus je dozvoljen u prvom tromesečju trudnoće, ali se to pravo zakonski različito uređuje. Abortus je zabranjen samo na Malti, dok u Poljskoj nije uspeo nedavni pokušaj da se u potpunosti zabrani.
"Danas smo počeli s prvim radnim sastankom na kojem smo imali... predreferat i vodili smo raspravu o tome", rekao je predsednik Ustavnog suda Miroslav Šeparović za tu televiziju.
Nedavno izabrani predsednik Ustavnog suda želi da pitanje abortusa završi do sredine aprila iduće godine, kada mu ističe mandat.
RTL navodi da će sudije odlučiti da li je pravo žena na abortus u skladu s Ustavom ili ga treba zabraniti.
"Biće mišljenja medicinskih stručnjaka, stručnjaka za porodično pravo, konsultovaćemo međunarodne dokumente, praksu evropskih sudova, naučne članke, razna udruženja. Sve ćemo to staviti na sto, sve razmotriti i onda doneti odluku", objasnio je predsednik Ustavnog suda.
Upitan zašto se o tome odlučuje tek 25 godine od podnošenja zahteva, Šeparović je odgovorio da je to pitanje "do sada bilo tako duboko svetonazorsko pitanje koje je izazivalo podele u hrvatskom društvu", pa su dosadašnji predsednici suda, kako je rekao, ispravno zaključili da nije bilo sazrelo vreme da se ta tema stavi na dnevni red.
"Mislim da je danas Hrvatska dovoljno zrela država da bi Ustavni sud doneo takvu odluku“, ocenio je Šeparović.
Zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o zdravstvenim merama za ostvarivanje prava na slobodno odlučivanje o rađanju dece podnelo je 1991. godine udruženje Hrvatski pokret za život i porodicu.
Krajem maja u Zagrebu se okupilo 3.000 aktivista inicijative "Hod za život“, na skupu u organizaciji konzervativnih udruženja koje se zalažu za zabranu pobačaja, a na tom skupu bila je i supruga dosadašnjeg premijera Tihomira Oreškovića.
Istovremeno je održan i kontraprotest u organizaciji građanske inicijative "Odbrani pravo na izbor“ koja je upozorila na pokušaje neokonzervativnih inicijativa da ograniče pravo žena na siguran medicinski prekid trudnoće.
Najstroži zakoni u Irskoj i Poljskoj, na Malti zabranjen abortus
Prema podacima UN, u grupu zemlji sa liberalnijim zakonom o abortusu spadaju Francuska, Danska, Holandija, Italija, Portugalija i Španija. U Holandiji i Britaniji abortus može da se obavi i do 24 nedelje u određenim okolnostima a u Švedskoj do 18. nedelje.
Luksemburg je doneo zakon o abortusu 2012. kojim se prekid trudnoće dozvoljava do 12. nedelje ali pošto se obavi niz konsultacija i procedura.
Kako prenosi Juronjuz (Euronews), u Birtaniji i Finskoj majci može biti potrebna saglanost lekara ili dijagnoza da trudnoća predstavlja rizik za njeno fizičko i mentalno zdravlje.
U Poljskoj i Irskoj u kojima je jak uticaj Katoličke crkve, zakon je vrlo restriktivan.
Poljakinje su se nedavno izborile protiv pokušaja da se abortus potpuno zabrani, pošto je nakon masovnih protesta žena poljski parlament 6. oktobra odbacio takav zakon.
U Poljskoj je abortus moguć u slučaju silovanja, incesta, opasnosti po život majke ili deformiteta fetusa. To, kako navodi Juronjuz, dovodi do porasta ilegalnih abortusa, dok bogatije žene odlaze u Nemačku, Britaniju i Holandiju kako bi prekinule neželjenu trudnoću.
U Irskoj je prema zakonu iz 2013. abortus moguć samo ako postoji "stvarna i značajna" opasnost po ženin život, što mora da potvrdi doktor. Ako postoji opasnost da trudnica počini samoubistvo, to moraju da potvrde ginekolog i dva psihijatra.
Abortus je u EU zabranjen samo na Malti gde se kažnjava kaznom od 18 do tri godine zatvora.
Na Kipru je abortus takođe zabranjen, ali je dozvoljen u slučaju silovanja i incesta, ili ako dva doktora potvrde da su ugorženi zdravlje žene ili deteta.
Abortus je u svetu još zabranjen u Čileu, Dominikanskoj Republici, Salvadoru i Nikaragvi.
Izvor: Beta, Euronews
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|