Selektivni abortusizbog ženskog pola deteta nisu svojstveni samo zemljama Azije. Ovakva praksa je, kako je pokazao novi izveštaj francuskog Državnog instituta za demografska istraživanja, rasprostranjena i u delu zemalja istočne Evrope - u Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori, ali i na Kosovu. Autori izveštaja smatraju da uzroci ovakve prakse leže u nejednakosti uloge muškaraca i žena u porodici i društvu, a niska stopa rađanja samo doprinosi ovom trendu jer oni koji po svaku cenu žele dečaka, a planiraju malo dece, ne žele stvari da prepuste slučaju. Savet Evrope nedavno je od Crne Gore zatražio informaciju o tome da li ima naznaka prenatalnog odabira pola, a zdravstvene vlasti te zemlje kažu da su sprovele nadzor i utvrdile da u institucijama u Crnoj Gori toga nije bilo.

Smatra se da je prirodan odnos novorođenih dečaka i devojčica do 105 prema 100, uz dozvoljena privremena odstupanja. U istočnoj Evropi raskorak nije toliko veliki kao u nekim azijskim zemljama, poput Kine, a uzeta je u obzir i mogućnost da na nekim teritorijama poput Kosova zbog kriza statistika u nekom periodu nije bila pouzdana. Navodi se, međutim, da postoji dovoljno pokazatelja ovog trenda, budući da je raskorak konstantan, a da ga potvrđuju i podaci iz popisa.

U Jugoistočnoj Evropi najveći raskorak beleži se u Albaniji sa 111,7 dečaka na 100 devojčica, slede Makedonija, posebno severozapad zemlje, sa 110,9, Crna Gora sa 109,8 i Kosovo sa 109,7.

Za Crnu Goru informacija je nedavno došla i iz Saveta Evrope koji je, nakon što je Populacioni fond UN Crnu Goru svrstao među zemlje sa velikim disbalansom među decom muškog i ženskog pola, zatražio i informacije od vlasti. Ministarstvo zdravlja je sproveo nadzor svih zdravstvenih ustanova u zemlji koje se bave genetičkom dijagnostikom i lečenjem neplodnosti i kontrola je pokazala da prenatalne selekcije prema polu nije bilo u Crnoj Gori.

"Nakon sprovedenih mera možemo zaključiti da nema aktivnosti koje su usmerene ka ranom odabiru pola. Da li se to moze uraditi negde van Crne Gore - to je druga stvar", rekao je pomoćnik ministra zdravlja Mensud Grbović.

U izveštaju francuskog demografskog instituta navodi se da izuzev Kosova, sve zemlje istočne Evrope u kojima se beleži povećan udeo muške dece imaju stopu plodnosti manju od dvoje dece po ženi.

"A kada imate dvoje dece, ukoliko odabir polova prepustite slučaju u 25% slučajeva imaćete samo devojčice", navodi se u izveštaju.

Nizak natalitet je, međutim, samo pogoršao situaciju. Kao osnovni faktori navode se tradicionalna naklonjenosti muškoj deci u kombinaciji sa pristupom tehnologijama koje su neophodne za odabir dece, a to su pre svega ultrazvuk i abortus.

"Kada par želi da ima najmanje jednog dečaka, može da izbegne rođenje devojčice zahvaljujući abortusu, znajući da metoda nije 100% efikasna budući da ne garantuje da će iz sledeće trudnoće biti rođen dečak. Tako rođenju muškog deteta može prethoditi više trudnoća i abortusa", navodi se u izveštaju.

Moderne metode koje su omogućile ovakav trend u istočnu Evropu su stigle tokom tranzicije i uvođenja trižišne privrede. Ističe se da je u većini ovih zemalja abortus i ranije bio dostupan i to u odličnim zdravstvenim uslovima. Međutim, druga komponenta, odnosno kvalitetan i precizan ultrazvuk, nedostajala je, budući da je oprema uglavnom bila stara sovjetska, osrednjeg kvaliteta.

Da mogućnost ultrazvuka i abortusa nije sam po sebi uzrok selektivnih abortusa pokazuje iskustvo zapadnih evropskih zemalja, u kojima niska plodnost u kombinaciji sa dobrim ultrazvukom i dozvoljenim abortusom ne dovodi do ovakvih poremećaja.

"U zemljama Zapadnog Balkana i Južnog Kavkaza uočavamo, ne bez izvesnog zakašnjenja, da decenije socijalizma koji je ukinuo veliki broj najflagrantnijih oblika rodne diskriminacije u društvu (zapošljavanju, obrazovanju ili sociopolitičkoj nezavisnosti) nisu narušile nejednakosti u okviru porodice", ističe se u izveštaju.

Porodica i dalje počiva na tradicionalnoj muškoj liniji, a roditelji nakon venčanja muškog deteta često nastavljaju da žive sa sinovima. Ovakve porodične strukture su tim lakše preživele što su se drsuštva našla u krizi nakon pada komunističkih režima. Tada je uloga države u pogledu solidarnosti i zapošljavanja opala, a porodične strukture pokazale su se kao najsolidnije,.

Ostaje otvoreno pitanje zašto je u nekim zemljama sa sličnim socioistorijskim okolnostima i sličnim patrijarhalnim vrednostima ovakve tendencije nema, poput Severa Kavkaza i zemalja centralne Azije.

Zemlje istočne Evrope u kojima se beleži povećan udeo muške dece nemaju veliki broj stanovnika, tako da ne mogu da dovedu do povećanja raznoteže većih razmera, a u nekima od njih je i izražena emigracije, pre svega mladih muškaraca, što će ublažiti posledice povećanog broja muškaraca.

U toku je razvoj sve preciznijih tehnologija prenatalne dijagnostike, koje s vremenom postaju sve dostupnije i o njima se na evropskom nivou vodi bietička rasprava.

"U međuvremenu, ovde pomenuti istočnoevropski narodi u svom okruženju eksperimentišu kako izgleda kada se primeni sloboda demografskog izbora u društvima sa jakim patrijarhalnim vrednostima", navodi se u izveštjau.

U samim tim zemljama, kako se ističe, još nema konkretnih pokušaja da se vrati prirodna ravnoteža u broju rođenih muškaraca i žena, bez obzira na to da li je reč o kampanjama za prevenciju selektivnih abortusa ili o složenijim merama koje bi imale za cilj da se povrati jednakost polova unutar porodice.

Autor: S.V.

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kriza uticala na rađanje dece u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Španija: Pravo na abortus pod znakom pitanja
  
• 

  Vesti

  : Francuzi od 2055. brojniji od Nemaca
  
• 

  Vesti

  : Kampanja protiv abortusa u Mađarskoj finansirana novcem EU
  
• 

  Vesti

  : Evropa sve starija, broj stanovnika Srbije u padu