Beskućništvo i isključenost iz sistema stanovanja dostigli su kritičan nivo u većini članica Evropske unije. U drugom izveštaju o isključenosti iz sistema stanovanja u Evropi, Evropska federacija nacionalnih organizacija koje rade sa beskućnicima (FEANTSA) upozorila je na "alarmantne dokaze povećanja beskućništva" i pozvala članice EU da eliminaciju beskućništva postave u centar agendi socijalne politike.

Kako se navodi u izveštaju koji je Federacija uradila u saradnji sa Fondacijom opata Pjera, francuskom dobrotvornom organizacijom za stanovanje, bekućništvo raste u svim evropskim zemljama osim Finske.

Istovremeno se ukazuje na gradove poput Londona, Pariza, Brisela, Dablina, Beča, Atine, Varšave i Barselone kao na mesta u kojima je sistem stanovanja posebno pod pritiskom.

U Londonu je broj porodica u privremenom smeštaju povećan za 50% od 2010. a u Kopenhagenu je beskućništvo mladih poraslo za 75% od 2009. U Varšavi je broj onih koji nemaju gde da prenoće ili spavaju u skloništima od 2013. porastao za 37% dok je u Atini svaki 70. građanin beskućnik a većina ih je to postala od 2011. godine.

Velika Britanija i Holandija su među zemljama u kojima se situacija pogoršala od 2015, kada je objavljen prvi izveštaj, ali gotovo sve zemlje imaju ozbiljne probleme u sistemima stanovanja.

Britanija je sada 20. od 28 zemalja po problemima sa stanovanjem jer ima "razbijeno tržište stanovanja koje nije dostupno siromašnima i ljudima iz srednje klase".

U Nemačkoj 16% ljudi troši više od 40% prihoda na stanovanje, što se smatra preteranim opterećenjem. U Rumuniji 50% populacije živi u prenatrpanim stanovima a u Grčkoj je 95% siromašnih satrveno troškovima za stanovanje.

Mlade više nego ostale delove populacije u svim članicama EU pogađaju previsoki troškovi stanovanja, život u pretrpanim stanovima i oskudica stambenog prostora.

Izveštaj je pokazao da 65% mladih koji su siromašni u Nemačkoj, 78% u Danskoj i 58% u Britaniji troše više od 40% raspoloživih prihoda na stanovanje. Prosek na nivou EU je 48%.

Iz Federacije kažu da već postoje potrebna oruđa da se izađe na kraj sa izazovima isključenosti iz stanovanja i beskućništva.

Na evropskom nivou mreže koje ujedinjuju različite entitete - lokalne, regionalne i nacionalne vlade, nevladine organizacije, civilno društvo i evropske finansijske institucije, aktivno su posvećene partnerstvima sa ciljem promovisanja pristupačnog smeštaja za sve.

Instrumenti Evropske komisije, poput urbane agende za EU ili Evropskog stuba za socijalna prava, mogu pak da deluju kao zaštita u realizaciji prava na stanovanje.

Navodi se i pozitivan primer Finske. Ta zemlja već 20 godina sprovodi dugoročne programe smanjenja beskućništva koji su dokazali svoju vrednost. Programi su fokusirani na obezbeđenje stalnog, pristupačnog stanovanja i pružanje podrške ljudima iz najranjivijih grupa.

Iako su i druge članice EU opredeljene za takav put, u Federaciji ističu da su potrebne jasne evropske inicijative kako bi takva rešenja za beskućništvo i probleme sa stanovanjem dala bolje rezultate.

Izvor: Gardijan

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Stambeni problemi u EU i Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Šiljci protiv beskućnika uznemirili Londonce
  
• 

  Vesti

  : Kuće od reklamnih panoa za beskućnike
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji više od 18.000 beskućnika
  
• 

  Vesti

  : Beskućnici Madrida se gostili u zgradi opštine