Povodom Međunarodnog dana žena, Evropska komisija objavila je izveštaj o jednakosti žena i muškaraca za 2018. koji je ukazao da još postoje brojni izazovi na putu do pune ravnopravnosti. Žene u EU zarađuju manje od muškaraca, meta su nasilja, nedovoljno ih je među direktorima i u visokoj politici, jedino, ako je za utehu, žive duže od muškaraca.

Kako bi se situacija promenila a žene osnažile, Komisija je utvrdila predlog sa ciljem da unapredi balans između života i rada u porodicama u kojima su žene zaposlene, kao i Akcioni plan za rešavanje problema rodnog jaza u platama, i pozvala da se finansiranjem i kampanjama za podizanje svesti zaustavi nasilje nad ženama.

Izveštaj za 2018. pokazao je da se na nekim poljima ne napreduje - žene su i dalje u većini staraju o porodici, jaz u platama stagnira već godinama a nasilje nad ženama i dalje je problem.

"Pitanje rodne jednakosti je visoko na agendi ali je mali napredak na terenu. Da bi se došlo do stvarnih promena za žene, moramo da pretočimo svest i nameru u akciju", istakao je 8. marta prvi potpredsednik EK Frans Timermans.

Istovremeno je evropska komesarka za pravdu, potrošače i rodnu jednakost Vera Jurova rekla da rodna ravnopravnost nije samo za žene, već je to stvar društva, ekonomije i demografije.

"Moramo zakonom da garantujemo da su žene stvarno ravnopravne sa muškacima. Nastavićemo da osnažujemo žene, kako bi one zaista mogle da prave izbore kada je reč o karijeri i porodici", naglasila je evropska komesarka.

Izazovi

Podaci iz izveštaja pokazuju koliko su brojni izazovi na putu do pune jednakosti žena i muškaraca.

Iako su žene obrazovanije od muškaraca - u 2016. je 44% žena i 34% muškaraca starih 30-34 godine bilo fakultetski obrazovano, one su i dalje nedovoljno zastupljene na pozicijama na kojima se odlučuje u kompanijama i zarađuju u proseku za 16% manje od muškaraca u EU.

Žene su nedovoljno zastupljene i u politici i u šest članica - Grčkoj, Hrvatskoj, Kipru, Letoniji, Mađarskoj i Malti, one čine manje od 20% poslanika u parlamentima.

U zapošljavanju rodni jaz poslednjih godina stagnira na oko 11 procentnih poena a razlike po tom pitanju između zemalja sa najboljim i onih sa najslabijim performansama gotovo da i nema.

Istovremeno 44% Evropljana misli da žena treba da vodi računa o kući i porodici. U čak trećini članica EU to misli ne manje od 70% građana.

Izveštaj je pokazao i da je nasilje nad ženama rašireno - svaka treća žena u Evropi iskusila je fizičko i/ili seksualno nasilje dok je 55% žena iskusilo seksualno uznemiravanje.

Prosečna Evropljanka

Očekivani životni vek žena u EU je 83 godine, za tri godine duži nego kod muškaraca, objavila je Evropska statistička služba.

Žene u EU u proseku napuštaju roditeljski dom u 25. godini a prvo dete rađaju u 29, pri čemu Bugarke u 26. a Italijanke u 31. godini.

Prosečna građanka EU završila je fakultet, zaposlena je i radi 39 časova nedeljno, zarađuje manje od muškaraca i odlazi u penziju sa nepunih 59 godina.

Zvanične statistike pokazuju i da u Letoniji živi 118 žena na 100 muškaraca a u Luksemburgu 99 na 100, da gotovo trećina žena u EU radi sa nepunim radnim vremenom i da je 65% žena u EU aktivno na  društvenim mrežama.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija je lider u regionu po rodnoj ravnopravnosti
  
• 

  Vesti

  : Evropljanke zarađuju 16% manje od muškaraca
  
• 

  Vesti

  : Novi zakon omogućava zaposlenima da znaju koliko im saradnici ...
  
• 

  Vesti

  : EU ima problem rodne segregacije na studijama i na poslu