Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Srbiji i dalje tema osnovna zaštita LGBT osoba
|
|
|
|
Objavljeno : 27.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji se, kao i širom sveta, 27. juna obeležava Međunarodni dan homoseksualnih, biseksualnih i transseksualnih osoba (LBGT). U Srbiji je netolerancija na nedopustivom nivou i to niko ne spori, a 2011. godine broj napada na LGBT osobe bio je u porastu. Dobra ilustracija je nasilje na gej paradama i njihovo otkazivanje iz bezbednosnih razloga. Na skupovima održanim povodom Međunarodnog dana LBGT istaknuto je da su osobe različite seksualne orijentacije i dalje izložene diskriminaciji, nasilju, čak i izopštavanju iz sopstvenih porodica. Predstavnici udruženja LGBT ukazali su, ipak, da je izvestan napredak postignut i da je, između ostalog, ove godine izdvojen novac za skupove na kojima se promovišu njihova prava. Dok se u Srbiji i dalje govori o najosnovnijoj zaštiti LGBT populaciji, pet članica EU je legalizovalo istopolne brakove, dok 11 odobrava registrovanje istopolnih zajednica, što partnerima daje određena prava pred zakonom, poput nasleđa i poreskih olakšica.
Predstavnik Gejstrejt alijanse Lazar Pavlović je na panelu "Zajedno za jednakost LGBT osoba" u Beogradu ocenio da je ostvaren pomak u odnosu državnih institucija prema toj populaciji, ali da je potreban dalji napredak. Organizacije civilnog društva su prvi put ove godine dobile sredstva za skupove i akcije za promociju prava LGBT osoba, naveo je Pavlović. "Akcije smo održali u Novom Sadu, Beogradu i Nišu, ali u Kragujevcu nismo dobili dozvolu za korišćenje javne površine za naš skup", dodao je on.
Prema Pavlovićevim rečima, položaj LGBT osoba potrebno je unapređivati kroz poboljšanja obrazovnog sistema i obuku državnih organa, pre svega policije i pravosuđa.
Predstavnica Ministarstva za ljudska i manjinska prava Jasna Plavšić kazala je da je u pripremi izrada Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije.
Tokom drugog panela "Zločin iz mržnje u krivičnom zakonodavstvu" predstavnici civilnog sektora su rekli da su podneli inicijativu za izmenu tog zakona tako da policija i pravosuđe u zločinima učinjenim iz mržnje ne utvrđuju samo šta je učinjeno, već da akcenat bude na tome zašto je to učinjeno.
Povodom ovog dana saopštenjem se oglasila i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić saopštenjem u kojem je istakla da su LGBT osobe jedina kategorija stanovništva kojoj se negira jedno od osnovnih ljudskih prava - na slobodno okupljanje. Kao najnoviji primer navela je zabranu akcije "Zajedno za jednakost LBGT osoba" koja je trebalo da se održi prošle sedmice u Kragujevcu.
Petrušićeva je dodala da će najavljena ovogodišnja višednevna Povorka ponosa biti prilika da se pokaže da li je Srbija kao društvo spremna da stvarno, a ne deklarativno, poštuje ljudska prava i obezbedi da svako slobodno izrazi svoju seksualnu orijentaciju, bez straha da će zbog toga biti diskriminisan u javnom životu.
Duga istorija nasilja na Paradama
Parada ponosa je zapravo jedan od jasnih pokazatelja netolerancije. Srbija ima dugu istoriju nasilja na pokušajima organizovanja Parada ponosa, što može ukazivati i na nepsremnost državnih organa da se ozbiljno uhbate u koštac sa tim problemom.
Prvi pokušaj Parade ponosa održan je 2001. godine i ostao je upamćen po scenama brutalnog prebijanja pripadnika gej populacije na Trgu Republike i podivljalim mladićima sa majicama Obraza, koji je okarakterisan kao klerofašistička organizacija, a nedavno i zabranjen.
Background Međunarodni dan ponosa LGBT osoba ustanovljen je kao sećanje na događaj poznat kao Stounvolska pobuna, koji se dogodio u noći između 27. i 28. juna 1969. godine u Njujorku, kada su se gej osobe suprotstavile policijskoj raciji.
Stounvolska pobuna, na čiju su godišnjicu u junu 1970. godine održane prve parade ponosa u Njujorku i Los Anđelesu, označava se i kao početak savremenog LGBT pokreta.
Sledeći pokušaj dogodio se 2004. godine, kada se odustalo od organizacije posle izbijanja martovskog nasilja na Kosovu.
Naredni pokušaj bio je 2009. godine, kada je policija zbog bezbednosnih razloga donela rešenje o izmeštanju skupa i ponudila dve alternativne lokacije, Ušće i Palata Srbija, što su organizatori odbili i proglasili kapitulacijom države i tuzili je Ustavnom sudu zbog onemogućavanja ostvarivanja Ustavom garantovanih prava.
Na paradi iz 2010. povređeno je više od 140 ljudi, od kojih 124 policajca i pričinjena je velika materijalna šteta, dok je 2011. zabranjena "iz bezbednosnih razloga", što je naišlo na osudu i u Srbiji i u EU.
Godišnji izveštaj Gej strejt alijanse za 2011. pokazao je da je nasilje nad LGBT populacijom u Srbiji u porastu, sa 30% slučajeva više nego 2010. SLučajevi prikupljeni u izveštaju odnose se i na fizičko nasilje i na diskriminaciju na poslu.
"Izbacili su me iz kuće"
Na probleme sa kojima se suočavaju seksualne manjine ukazano je i na skupovima u Beogradu i Novom Sadu.
Četrdersetak pripadnika LGBT populacije okupilo se u centru Beograda povodom Međunarodnog dana ponosa, a svoje stavove izrazili su transparentima i zastavama duginih boja.
Transparenti - "Ne smem da poljubim svoju devojku", "Izbacili su me iz kuće", "Živim u laži" ukazuju na samo neke probleme sa kojima se suočavamo, kazao je Stanković i izrazio žaljenje jer se o LGBT ljudima govori samo kada je reč o nasilju.
Predstavnik Belgrejd prajda Boban Stanković rekao je novinarima na Trgu Republike da moto manifestacije "Ćutanje nas neće zaustaviti" ukazuje na svakodnevnicu u kojoj žive članovi LGBT populacije.
U Novom Sadu su Aktivistkinje Novosadske lezbijske organizacije (NLO) sprovele uličnu akciju "Lezbijke vam žele dobar dan", kojom su želele da skrenu pažnju javnosti da su aktivne građanke ovog društva. Kako se navodi u saopštenju pres službe NLO-a, aktivistkinje te organizacije su poruku "Lezbijke vam žele dobar dan" ostavile ispred ulaza u Gradsku kuću, Kulturni centar Novog Sada, Uspensku crkvu, kod Ureda matičara i još nekih institucija. Novosadska lezbijska organizacija postoji od 2004. godine i okrenuta je osnaživanju LGBT zajednice i promovisanju lezbijske kulture.
Povodom Međunarodnog dana ponosa, na zgradi Zaštitnika građana u Beogradu razvijena je zastava duginih boja, simbol gej populacije širom sveta.
Vojvođanski ombudsman je ovom prilikom ukazao da su istraživanja njegove kancelarija pokazala da mladi najviše predrasuda imaju prema osobama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta. On je takođe podsetio da Srbija u oblasti diskriminacije osoba drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta spada u srednje tolerantne zemlje, što je pokazalo istraživanje evropske organizacije ILGA koja se bavi zaštitom prava ovih osoba.
Naprednije teme u Evropi
Iako traži poštovanje prava svih manjina, pa i seksualnih, EU nema jedinstvenu politiku prema homoseksualcima i heteroseksualcima, pa ni zahteve od zemalja koj žele da pristupe EU.
Međutim, dok se u Srbiji razmatraju bazične teme, poput zaštite od fizičkog nasilja na Paradi ponosa, u evropskim zemljama se uveliko raspravlja o nivou prava koji istopolnim parovima treba dati. Nivo prava zavisi od zemlje do zemlje.
Osobe istog pola mogu sklapati brakove u pet zemalja članica EU - Holandiji od 2001, Belgiji od 2003, Španiji od 2005, Švedskoj od 2009. i Portugaliji od prošle godine.
Registrovana partnerstva su mogućnost prijavljivanja parova bez tradicionalnog braka, koja postoji u 14 zemalja članica - Austriji, Belgiji, Češkoj, Danskoj, Nemačkoj, Finskoj, Mađarskoj, Irskoj, Luksemburgu, Holandiji, Sloveniji, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Registrovana partnerstva su u svih 14 zemalja otvorena za istopolne parove, dok se u Belgiji, Francuskoj, Luksemburgu i Holandiji mogu registrovati i heteroseksualni parovi. Registrovana partnerstva pružaju prava nasleđa, poreskih olakšica i socijalnog osiguranja, nalik na prava koja se stiču u braku.
Kada je reč o usvajanju dece u homoseksualnim parovima, neki oblik usvajanja (poput usvajanja deteta supružnika), prema podacima portala Toute l'Europe, odobreno je u devet zemalja - Nemačka, Belgija, Danska, Španija, Island, Norveška, Holandija, Velika Britanija i Švedska.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
