Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Srbiji u porastu nasilje nad LGBT populacijom
|
|
|
|
Objavljeno : 18.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Fizičko nasilje nad pripadnicima LGBT populacije u Srbiji je u porastu, pa je broj prijavljenih slučajeva tokom 2011. bio za 30% veći nego godinu dana ranije, navodi se u godišnjem izveštaju Gej strejt alijanse. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas nije precizno odgovorio na novinarsko pitanje o tome da li će biti "Parade ponosa". U izveštaju koji je 18. maja predstavljen u Skupštini grada ukazuje se i na nešto efikasniji rad sudstva u procesima koji se tiču diskriminacije i napada na LGBT populaciju: donete su dve važne presude zbog govora mržnje i diskriminacije protiv lista Press i gradonačelnika Jagodine Dragana Markovića Palme.
LGBT obuhvata lezbejke, gejeve, biseksualce i transrodne osobe. Lezbejke i gejevi su žene i muškarci koji osećaju privlačnost prema istom polu. Biseksulana osoba oseća emotivnu i seksualnu privlačnost prema osobama istog i suprotnog pola. Transrodne osobe su one čiji se rodni identitet iskazuje na način suprotan od društveno očekivanog, i u ovu grupu spadaju transvestiti i krosdreseri (osobe koje nose odeću suprotnog pola).
Prošle godine Ministarstvo unutrašnjih poslova je zabranilo održavanje Parade iz bezbednosnih razloga. Protiv održavanja Parade, ali i desničarskog kontramitinga, je bio i gradonačelnik Dragan Đilas uz obrazloženje da bi moglo da dođe do sukoba i povreda.
"Od 20 slučajeva koji se pominju u našem izveštaju, 15 se odnosi na fizičko nasilje, dok se ostali slučajevi odnose na diskriminaciju na radnom mestu ili u domenu socijalne zaštite", naveo je predsednik Gej strejt alijanse Lazar Pavlović.
Background Srbija ima dugu istoriju nasilja na pokušajima organizovanja Parada ponosa. Na paradi iz 2010. povređeno je više od 140 ljudi, od kojih 124 policajca i pričinjena je velika materijalna šteta.
Prvi pokušaj Parade ponosa održan je 2001. godine i ostao je upamćen po scenama brutalnog prebijanja pripadnika gej populacije na Trgu Republike i podivljalim mladićima sa majicama Obraza.
Sledeći pokušaj dogodio se 2004. godine, kada se odustalo od organizacije posle izbijanja martovskog nasilja na Kosovu.
Naredni pokušaj bio je 2009. godine, kada je policija zbog bezbednosnih razloga donela rešenje o izmeštanju skupa i ponudila dve alternativne lokacije, Ušće i Palata Srbija, što su organizatori odbili i proglasili kapitulacijom države i tužili je Ustavnom sudu zbog onemogućavanja ostvarivanja Ustavom garantovanih prava.
On je ukazao da je broj slučajeva nasilja nad LGBT osobama bio u porastu od trenutka kada je, prošle godine, najavljeno održavanje Parade ponosa, pa do njenog otkazivanja.
Pavlović je naveo da se od organizatora Parade ponosa očekuje da uskoro saopšte tačan datum Parade ponosa, koja bi trebalo da se održi u oktobru, a očekuje se i ozbiljniji pristup u pripremama ove manifestacije.
"Ukoliko neko zaista ozbiljno misli da organizuje paradu, mora to da radi na mnogo ozbiljniji način, nego što je to rađeno prošle godine. Mislim i na saradnju državnih institucija, ali pre svega na pristup organizatora tom događaju", kazao je Pavlović.
"Potpuno je poražavajuće da posle sat i nešto objašnjenja šta je poenta ljudskih prava vi postavite ovakvo pitanje. Pozdravite puno vašeg urednika, ako je on to smislio, a ja pozdravljam vas, ako ste vi to smislili", odgovorio je Djilas.
U izveštaju se ukazuje i na nešto efikasniji rad sudstva u procesima koji se tiču diskriminacije i napada na LGBT populaciju.
"U 2011. godini nešto je povećana dinamika održavanja ročišta i drugih sudskih radnji", naveo je Pavlović. Pavlović je ukazao i na trend da žrtve nasilja i diskriminacije sve češće takve slučajeve prijavljuju policiji i na taj način se kroz institucije izbore za svoja prava.
Ipak, u izveštaju Gej strejt alijanse ukazuje se i na to da je u Srbiji još prisutana visok stepen homofobije, kao i da je govor mržnje prisutan na društvenim mrežama i u javnim nastupima.
Današnjem predstavljanju godišnjeg izveštaja o pravima LGBT popolacije prisustvovali su i ministar za ljudska i manjinska prava Milan Marković, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, šef misije OEBS-a Dimitros Kipreos, američka ambasadorka Meri Vorlik, kao i zamenik ambasadora Velike Britanije u Beogradu Dejvid Mekfarlan.
Zajednički zaključak je da je Srbija dosta učinila kada je reč o zaštiti prava LGBT populacije, ali da u toj oblasti mora još da se radi. Pohvaljen je pravni i zakonski okvir koji je Srbija usvojila, ali kako se ocenjuje treba dodatno raditi na njegovoj primeni.
Izvor: Beta
Foto: S
Povezani sadržaj
xc.hu |
|
|
EurActiv Srbija
