U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, svaka četvrta odrasla osoba nezaposlena, a nezaposlenost će do kraja godine porasti na 27% prema prognozama Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Pored toga, produktivnost je niska, a sivo tržište razvijeno. Za poboljšanje situacije, međutim, nije potrebno čekati ubrzanje privrednog rasta. Već same reforme na tržištu rada mogle bi da ublaže ovaj problem, ali i da podstaknu privredu, glavna je poruka izveštaja o poboljšanju uslova zapošljavanja koji je urađen u okviru Projekta za bolje uslove poslovanja (BEP) Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Jedna od poruka je i da se prilikom razgovora o radnim propisima često zanemaruju baš prava nezaposlenih, u čijem je interesu da im se omogući da pronađu posao.

Nezaposlenost je najveći problem srpske privrede i društva, poručio je saradnik na projektu Boris Begović, inače predsednik Centra za liberalno-demokratske studije (CLDS).

"Reforma tržišta rada treba i mora da se odvija u uslovima recesije", rekao je Begović. On je ukazao da je "veza između zaposlenosti i privrednog rasta dvosmerna". Kako je objasnio, ne samo da privredni rast može da poveća zaposlenost, već i olakšano zapošljavanje, koje bi se postiglo reformama, može da podstakne privredni rast.

Kao ključnu reč za potrebnu reformu Begović je naveo fleksibilnost. To, između ostalog, znači da je potrebno ostaviti veće mogućnosti za zapošljavanje na određeno vreme, rad na daljinu, kao i za ugovaranje radnog vremena, godišnjih odmora i disciplinskih mera u firmama. Tržište rada je u nekim aspektima bilo fleksibilnije u doba socijalizma, kada je postojao pripravnički staž posle kojeg su poslodavci mogli da odluče da li da zaposle tu osobu, rekao je Begović.

Prilikom reforme radnog zakonodavstva mora se postići ravnoteža interesa svih strana, rekao je Begović. To su zaposleni, kojima su potrebni određeno radno vreme, odmor, zarada i zaštita od diskriminacije, poslodavci, kojima je potrebna mogućnost da prilagodi poslovanje uslovima na tržištu i da ostvari što veći profit, ali i nezaposleni, čiji interesi se često zanemaruju.

"Često su najveće žrtve one grupe koje kreatori (politika) žele da zaštite: stariji radnici (čije zapošljavanje je postalo previše rizično i skupo) i mladi čije angažovanje zahteva uvođenje fleksibilnijih oblika zapošljavanja (rad od kuće, fleksibilno radno vreme, lizing zaposlenih, rad sa pola radnog vremena, reforme rada na određeno vreme, itd.)", navodi se u predstavljanju istraživanja. Kao posebno zabrinjavajući podatak ističe se da je ove godine zabeleženo da 20.000 nezaposlenih mlađih od 30 godina u Srbiji ma univerzitetsku diplomu.

Otpremnine - primer lošeg rešenja

Begović je kao primer loših propisa naveo otpremnine, koje poslodavac mora da isplaćuje za ceo radni staž radnika, a ne samo za vreme provedeno kod njega, i to odmah u celom iznosu. Prema njegovim rečima, takav sistem možda štiti radnike, "ali sprečava zapošljavanje" jer se poslodavci plaše posledica otpuštanja.

Predlog BEP-a je, kako je naveo, da se omogući isplata otpremnina na šest mesečnih rata, budući da poslodavci otpuštaju kad su ionako u teškom finansijskom položaju, kao i da otpremnine isplaćuju isključivo za deo staža proveden kod tog poslodavca i da ih ne isplaćuju prilikom penzionisanja. Pored toga, predlaže se i smanjenje otpremnine kako se ne bi podsticale zloupotrebe, a poslodavci ne bi bili ugroženi u trenutku kada su prinuđeni da otpuštaju.

Projekat USAID-a dao je i druge preporuke, među kojima su pooštravanje uslova za reprezentativnost udruženja poslodavaca i sindikata, umanjenje proširenog dejstva kolektivnih ugovora kako bi se omogućilo slobodno pregovaranje o uslovima, kao i ubrzanje sudskih postupaka da bi se brže rešili problemi u slučaju kada dođu do suda. Pored toga, savetuje se vlastima da eliminišu i veliki broj administrativnih nameta za poslodavce, koji zapošljavanje čine težim i skupljem, kao i da sprovedu mere za smanjenje sive ekonomije.

Begović je ukazao i na osnovna načela koja bi trebalo primeniti u reformi tržišta rada. Reforma mora biti usklađena sa reformama privrednog sistema u celoj zemlji. Pored toga, budući da je radnim zakonodavstvom obuhvaćeno više manjih oblasti, potreban je jasan koncept šta se radi pre, a šta kasnije. Značajno je i načelo jednakosti, što znači da nikakve privilegije ne smeju postojati osim onih koje pruža kvalitet, odnosno obrazovanje i spremnost na rad same osobe koja želi da se zaposli.

U okviru projekta BEP 18. septembra su predstavljeni i osnovni rezultati studija o mogućnostima finansiranja malih i srednjih preduzeća i o izdavanju građevinskih dozvola. Sva tri izveštaja će, kako je najavljeno, biti posebno u celosti predstavljena tokom septembra i oktobra.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Centralna Evropa pokušava da sačuva radna mesta
  
• 

  Dosije

  : Socio-ekonomska prava u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Nezaposlenost najveća briga u EU i na Balkanu
  
• 

  Vesti

  : Stopa nezaposlenosti u Srbiji rekordnih 25,5%
  
• 

  Vesti

  : Stopa nezaposlenosti u Srbiji će i dalje rasti