Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Većina đaka u Vojvodini ne oseća se diskriminisano
|
|
|
|
Objavljeno : 09.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Prema rezultatima istraživanja "Vojvođanski učenici o diskriminaciji", koje je sproveo Pokrajinski ombudsman među učenicima završnih razreda srednjih škola u Vojvodini, diskriminisano se oseća 24,1% ispitanih, najčešće zbog jezika i akcenta kojim govore, kao i zbog nacionalne pripadnosti. U izveštaju se takođe navodi da većina učenika iskazuje veoma tolerantne, društveno prihvatljive vrednosti, sa jasnom percepcijom toga šta je društveno poželjno i prihvatljivo, a šta ne.
"Posebno treba naglasiti činjenicu da se velika većina ispitanika ne oseća diskriminisano, a u kontekstu hipoteze ovog istraživanja takođe se ne oseća diskriminisano ni na nacionalnoj/etničkoj osnovi", navodi se u rezultatima istraživanja predstavljenim 9. oktobra u Novom Sadu.
U izveštaju se navodi da se 49% ispitanika izjasnilo da se nisu nikada osećali diskriminisanim, 26,7% odsto reklo je da ne zna da li su diskriminisanii, a najmanje ih se izjasnilo da su se osećali diskriminisano - 24,1%. Naglašava se da rezultati istrazivanja "nisu potvrdila hipotezu istraživanja da velika većina ispitanika iskazuje diskriminatorne stavove i da se oseća diskriminisano po nacionalnoj/etničkoj osnovi".
Druga hipoteza istrazivanja, koja se zasnivala na postojanju značajne razlike u stavovima ispitanika različite nacionalne pripadnosti takođe se nije pokazala kao tačna. Naime, o većini pitanja ispitanici su imali slična misljenja, a o stavovima su se slično izjašnjavali. Može se zaključiti da, bez obzira na nacionalnu pripadnost učenika, razlike u većini stavova nema.
"Problematičan podatak je taj da trećina učenika neće nastaviti školovanje u Srbiji zbog jezičke barijere, a ovo je problem koji je prisutan već duže vreme i ništa se ne radi da bi se situacija popravila", rekao je na konferenciji za novinare autor istraživanja Oliver Muškinja.
On je rekao da 27,2% ispitanika nije zadovoljno načinom predavanja srpskog jezika za pripadnike nacionalnih manjina i da 96% u svakodnevnoj komunikaciji koristi isključivo maternji jezik.
"To nam govori da ne postoji komunikacija među mladima koji govore različitim jezicima. Nepoznavajući jezik oni dolaze u situaciju da su izolovani i potrebno je da se koncept predavanja srpskog jezika promeni kako bi se ta komunikacija poboljšala", rekao je Muškinja.
Muškinja je kao pozitivne strane istraživanja naveo da je više od 80% učesnika navelo da im ne smeta što idu u školu sa učenicima drugačije nacionalnosti, da se oko 70% oseća prihvaćenim u društvu, a više od 60% smatra da treba sankcionisati učenike koji pokazuju diskriminatorske stavove.
"Postoje i zabrinjavajući podaci koji govore o tome da 20% smatra da bi bilo bolje da postoje odvojene škole za učenike različite nacionalnosti, 28,5% ispitanih se na odmorima i vanškolskim aktivnostima ne druži sa pripadnicima druge nacionalnosti, a više od osam odsto iskazuje agresivno ponašanje prema njima", rekao je Muškinja.
Autor izveštaja Pavel Domonji rekao je da istraživanje registruje socijalnu distancu zato što mladi ljudi ne znaju jezike svojih sugrađana, jer nemaju podsticaja da ih uče, programi za učenje srpskog jezika su loši i nema mogućnosti za učenje jezika društvene sredine.
"Mladi ljudi moraju da znaju da je poznavanje jezika njihov interes ako žele da imaju jednake šanse. Da li je višejezičnost uvod u segregaciju i zašto nema javne podrške uvođenju jezika društvene sredine je pitanje za Ministarstvo prosvete", rekao je Domonji.
Istraživanje "Vojvođanski učenici o diskriminaciji" Pokrajinski ombudsman je sproveo krajem 2011. godine sa ciljem da se prikupe relevantni podaci o tome kako učenici shvataju diskriminaciju, naročito onu na nacionalnoj osnovi. Istraživanjem je obuhvaćeno 488 učenika iz 12 srednjih škola u Vojvodini u kojima se nastava odvija na više jezika.
Izvor: euractiv.rs, beta.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
