Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Manjine nisu na listi prijatelja među srednjoškolcima
|
|
|
|
Objavljeno : 28.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Većina srednjoškolaca u Srbiji birala bi prijatelje po nacionalnoj pripadnosti ili nekom sličnom kriterijumu, a najmanje poželjni za druženje su Albanci, muslimani i seksualne manjine, proističe iz istraživanja koje je sprovedeno u više gradova Srbije u okviru projekta borbe protiv diskriminacije u obrazovnom sistemu. Pokazalo se i da je uticaj medija i porodične sredine na njih dosta jak, ali i da ne vladaju jasnom definicijom diskriminacije, pa je neretko mešaju sa drugim pojavama. Međutim, kako je rečeno na predstavljanju projekta u Vršcu 26. juna, srednjoškolci samo u prvi mah žustro brane svoje stavove, dok kasnije postaju otvoreni za protivargumente. Na predstavljanju rezultata projekta bilo je reči i o zakonskoj regulativi u toj oblasti i nedostacima u sistemu obrazovanja, a ukazano je da nije dovoljna zabrana diskriminacije, već da je ključno uspostavljanje poštovanja različitosti u društvu.
Projekat čiji je cilj borba protiv diskriminacije u obrazovnom sistemu sproveli su Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM i Beogradski centar za ljudska prava od juna prošle godine do juna 2012. u više od 30 škola, a istraživanje o stavovima sređnoškolaca o manjinskim grupama, nasilju i diskriminaciji bila je samo jedna od aktivnosti. Organizovani su seminari za srednjoškolce u 10 gradova Srbije, kao i za prosvetne savetnike i inspektore, i savetovanje za roditelje, i izdata dva priručnika. Projekat je finansirala Delegacija EU u Srbiji.
Predstavljajući rezultate istraživanja Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM rekao je u Vršcu da veliki broj dece nije znao šta LGBT znači, a često su pitali šta su manjinske grupe. Romi su, kako je dodao, jedina manjinska grupa koju identifikuju u prvi mah.
Prema mišljenju srpskih srednjoškolaca, grupa koja je najviše diskrimisana u Srbiji su Romi. Na drugom i trećem mestu srednjoškolci navode pripadnike LGBT populacije ili osobe sa invaliditetom. Zavisno od gradova u kojima žive, među driskimisanim manjinskim grupa navode i Albance i muslimane ili Mađare, a u Subotici i azilante. Pored ponuđenih odgovora, srednjoškolcima je ostavljeno i da upišu grupu za koju smatraju da je diskriminisana, pa su se tu našle i ružne osobe, metalci, profesori, đaci i štreberi.
Na pitanje da li su ikada bili diskriminisani, 36% srednjoškolaca je odgovorilo potvrdno a 59% je izjavilo da nije bilo diskriminisano. Stavovi o tome su podeljeni po gradovima, pa je u Kragujevcu 50% dece tvrdilo da je bilo diskriminisano, dok je u Nišu to izjavilo 27%. U Vojvodini preovlađuje negativan odgovor, osim u Pančevu gde je 45% izjavilo da je bilo diskriminisano.
Prema istraživanju, gotovo svi srednjoškolci su bili svedoci diskriminacije i u tome nema bitnijih razlika među regionima, odnosno juga Srbije, Šumadije i Vojvodine. Ukupno 84% je izjavilo da su primetili da je neko u okruženju bio diskriminisan, dok je 14% reklo da to nije primetilo.
Istraživanje je pokazalo bi se na nivou Srbije 30% srednjoškolaca sa svima družilo, ako im kao ljudi odgovaraju, a procenat onih koji bi se družili sa svima ide i do 78% u Somboru.
Srednjoškolci su kao najmanje poželjne prijatelje navodili Albance, muslimane i pripadnike LGBT populacije. Sa LGBT osobama se ne bi družilo 21%, sa Albancima 19%, a sa muslimanima 10% učenika.
Velika većina srednjoškolaca, ukupno 96%, smatra da su diskriminacija i nasilje povezani i među regionima ne postoje bitnije razlike. U Nišu tako misli 95%, slično razmišljaju i njihovi vršnjaci u Šumadiji i Vojvodini, a u Subotici i 100% srednjoškolaca.
Istraživanje je pokazalo da deo srednjoškolaca ne može da prepozna diskriminaciju, odnosno da je ne razlikuju u odnosu na drugu nepovljnu situaciju. Tako je 20% ispitanika navelo da je diskriminacija kada osoba nema para za lek. Većina je prepoznala diskriminaciju na nacionalnoj osnovi a nešto manje i invaliditet kao osnov za diskriminaciju. Istraživanje je rađeno posle drugog dana seminara koje su pohađali i kada su stekli izvestan uvid.
Među srednjoškolcima preovlađuje negativan odnos prema homoseksualnosti: 27% smatra da je homoseksualnost nešto što treba da ostane između četiri zida, a 23% smatra da homoseksualnost ugrožava decu. Na nivou Srbije 16% smatra da pripadnici LGBT populacije treba da imaju sva prava kao i većina stanovništva, 12% da treba da imaju sva prava osim prava na usvajanje.
Najtolerantniji su srednjoškolci u Vojvodini u kojoj 30% smatra da homoseksualci treba da imaju sva prava, a istraživanje je pokazalo da su devojke tolerantnije.
Srednjoškolci ipak otvoreni za raspravu
Saradnik na projektu Marko Karadžić, koji je vodio seminare sa srednjoškolcima, sumirao je utiske sa seminara, koji dodatno razjašnjavaju rezultate istraživanja. Kako je naveo, mladima u Srbiji su zahvaljujući savremenim tehnologijama dostupne informacije ali su njihovi stavovi često obojeni onim što izveštavaju mediji i odnosom porodice prema gorućim problemima.
Karadžić je istakao da često u prvom trenutku kreću u odbranu svojih stavova, ali da pokazuju više razumevanja kada im se iznesu konkretni primeri i bolje objasne neke pojave.
Prema njegovim rečima, srednjoškolci u Srbiji imaju uglavnom neku predstavu o tome šta je diskriminacija, ali ne i jasnu definiciju. Pošto im se pojasni njena zvanična definicija, većina shvata da je diskriminacija nemoralna i neprihvatljiva., naveo je on. Takođe, deca često ne umeju da prepoznaju diskriminaciju i navode drugo krivično delo, dodao je Karadžić.
Veliki broj dece smatra da ne može ništa da uradi da bi sprečila dirksiminaciju, ali na primeru diskriminatorskih šala, poput onih o Romima, shvata zašto ih treba izbaciti.
Karadžić je ukazao na opasnost od uticaja ličnih predrasuda na rad zaposlenih u institucijama. On je naveo da obično ima po jedan ili dva profesora koji ne shvataju koja je njihova uloga u suzbijanju diskriminacije, a da neki od njih nameću i političke stavove deci. "Deca su prepuštena pojedincima i njihovim kapacitetima. Nemamo standardizovane procedure i načine kojih svaki profesor mora biti svestan", rekao je on.
Prema njegovim rečima, deca čuju različite stavove o LGBT populaciji od nastavnika. Prva reakcija im je često osuda, ali na konkretne primere različito reaguju. Neka deca, kako je dodao, nisu se plašila da iskažu nasilnički stav prema pitanju LGBT osoba. Karakterisično je bilo i to da se većina nije složila sa uglavnom negativnim stavovima odraslih o osobama koje imaju sidu.
Karadžić je dodao da većina dece zna za pozitivnu diskriminaciju i da najčešće navode primer upisa Roma u škole i fakultete, ali da ne znaju da navedu primere u slučaju žena.
U različitim regionima na seminarima su se suočavali se sa različitom problematikom, a bilo je slučajeva gde bi deca u većini pristala na iseljavanje Albanaca iz Srbije, rekao je Karadžić.
Karadžić je rekao da je u školama prisutna diskriminacija po nacionalnoj i socijalnoj pripadnosti i političkoj opredeljenosti, a da su deca navodila i fizički izgled kao osnov diskriminacije, kao i da smatraju da su stare osobe diskriminisane.
U očekivanju pravilnika
Na predstavljanju rezultata projekta je bilo reči i o donošenju pravilnika o prepoznavanju oblika diskriminacije, podzakonskog akta koji će upotpuniti regulativu u toj oblasti, a čija priprema, kako je ukazano, traje veoma dugo.
Samostalna saradnica u Ministarstvu prosvete i nauke Angelina Skarep rekla je da je tekst pravilnika, nakon konsultacija sa nevladinim sektorom i OEBS-om, "pročišćen" i da se očekuje da uskoro uđe u zakonodavstvo. Ona je rekla za EurAktiv da očekuje da se to desi pre početka školske godine. Prema njenim rečima, to je važan dokument koji treba da pokrije sve oblike diskriminacije i njihovu zabranu, odnosno kažnjavanje onih koji primenjuju diskriminaciju u procesu obrazovanja.
Angelina Skarep je rekla da su pravilnikom definisani posredni i neposredni oblici diskriminacije, a da je poseban izazov predstavljalo utvrđivanje posredne diskriminacije, odnosno toga šta je to u samom procesu obrazovanja što je uzrok diskriminacije - od planiranja nastave do vannastavnih aktivnosti. "Posredna diskriminacija nam je zadavala najviše muke. To je prikriveno diskriminatorsko postupanje zasnovano na prividnoj jednakosti zbog koje se neko stavlja u nepovoljan položaj", rekla je ona.
Ona je istakla da deca iz osetljivih grupa moraju dobiti podršku na osnovu procene njihovih potreba i planiranja. Navela je i da se upis dece iz osetljivih grupa, posebno romske, u predškolske programe i osnovnu školu godišnje povećava za 10%, što je vrlo visok nivo, ali da se postavlja pitanje odustajanja od školovanja i da li dete koje je ranije izašlo iz predškolskog programa sa istim iskustvima ulazi u prvi razred kao druga deca. Ona je navela da prema podacima iz 2010. na nivou opšte populacije stopa onih koji odustaju od školovanja iznosi 2%.
Profesorka Fakulteta za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu Zorica Mršević ocenila je da formalno davanje jednakih mogućnosti bez uvažavanja različitosti bez pravog efekta. "Zabrana diskriminacije je prvi korak, a poštovanje različitosti drugi. Nije dovljno samo zabranitti. Bez toga (poštovanja različitosti) imamo samo održavanje diskriminacije", rekla je ona.
Mršević, koja je uključena u izradu nacionalne strategije za borbu protiv diskrimincije, navela je da je prva loša poruka "ko je normalan i ok", ako u nastavnom kadru nema nastavnika koji pripadaju nekoj manjinskoj grupi, već prihvatljiv model ponašanja učenicima pruža samo predstavnik većinskog stanovništva.
Dodala je i da su dvorišta u školama širom Srbije puna poruka mržnje, poput "Srbija Srbima" ili "stop ciganskom teroru". Ocenila je da je srpsko društvo duboko strukturalno diskriminatorno i da se zna kome pripada koje mesto u društvu.
Na skupu je ukazano na probleme i propuste u sistemu obrazovanja koji dovode do toga da deca mađarske nacionalnosti u nekim sredinama ne nauče srpski jezik, što otežava uključivanje u društvo i smanjuje im mogućnosti za zapošljavanje.
Autor: M.P.
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
