 Srbija je u izveštaju američkog Stejt departmenta označena kao jedina zemlja bivše Jugoslavije u kojoj vlasti generalno gledano ne poštuju verske slobode. Neke od osnovnih zamerki su pravljenje razlike između "tradicionalnih" i "netradicionalnih" verskih zajednica, finansijska podrška koju dobija Srpska pravoslavna crkva i prepreke za neke zajednice, poput crnogorske, makedonske i rumunske pravoslavne crkve, da se registruju. Za sve zemlje bivše Jugoslavije je, međutim, ocenjeno da postoje slučajevi diskriminacije i maltretiranja u društvu na religijskoj osnovi. Američko ministarstvo je u izveštaju za 2011, objavljenom 30. jula, kritikovalo i evropske zemlje zbog zakona o burkama, kojima se zabranjuje nošenje vela preko lica.
Verske slobode u Srbiji ograničavaju Ustav i zakoni, ocenjeno je u izveštaju. Ograničenja ne postoje po pitanju verskih uverenja, već se ispoljavaju u oblasti praktikovanja religije. Ističe se takođe da će predstavnici američke ambasade u Srbiji nastaviti da zagovaraju promene zakona o verskim slobodama radi suzbijanja slučajeva diskriminacije, navodi se u izveštaju.
Državna religija u Srbiji ne postoji, ali Srpska pravoslavna crkva (SPC) ima povlašćen položaj. Primeri koji su navedeni u izveštaju odnose se na budžetska izdvajanja za tu crkvu. "Vlada (Srbije) nastavlja da subvencioniše plate sveštenika Srpske pravoslavne crkve u stranim zemljama. Druge beneficije, poput zdravstvenog i penzionog osiguranja vlada sveštenicima drugih crkava daje samo na osnovu njihovog sporazuma sa državom i one nisu univerzalne", ukazao je Stejt department.
Zajednice su podeljene na tradicionalne i netradicionalne. Na ministarstvu vera postoje linkovi samo za tradicionalne. Tradicionalne zajednice su takođe uključene u veronauku koja se uči u školama, dok netradicionalne imaju pravo da se uključe, ali nijedna to nije učinila.
Američko ministarstvo spoljnih poslova smatra da je potrebno da se ukine razlika između tradicionalnih i netradicionalnih crkava, a posebno da se izmeni propis o uslovima za registrovanje netradicionalnih crkava.
Netradicionalne crkve se, naime, ne mogu registrovati ukoliko deo naziva sadrži neka već registrovana zajednica. Zbog toga Rumunskoj pravoslavnoj crkvi nije bilo dozvoljeno da se registruje izvan priznate dijaceze u Vojvodini budući da sadrži reč "pravoslavna". Obrazloženje je da bi SPC imala osnov za tužbu ukoliko bi ministarstvo registrovalo Rumunsku pravoslavnu crkvu.
Sa druge strane, registrovano je više netradicionalnih zajednica koje u nazivu sadrže "protestantski" ili "evangelistički". Zvaničnici ministarstva vera objasnili su to "kreativnim tumačenjem" zakona, koje omogućava da se registruju grupe koje niko ne osporava i koje ne mogu da dovedu do nedoumica u javnosti ili tužbi.
Problemi sa registrovanjem se tu ne završavaju. Makedonskoj i crnogorskoj pravoslavnoj crkvi nije dozvoljeno da se registruju. Obrazloženje Ministarstva je da su njihovi pokušaji da se registruju posledica crkvenog raskola u koji država ne želi da se meša.
U isto vreme, grčka i ruska pravoslavna crkva nisu registrovane, ali im vlada omogućava da slobodno rade.
Još neke zajednice suočavaju se sa odbijanjem zahteva za registraciju - Liga baptista, Pokret Hare Krišna, Pentekostna crkva i Protestanska evangelistička crkva u Subotici.
Iako verske zajednice nemaju obavezu da se registruju kod države, one koje to ne učine susreću sa velikim problemima prilikom otvaranja računa u bankama, kupovine ili prodaje imovine ili objavljivanja knjiga. Pored toga, poreski zakoni u Srbiji omogućavaju povraćaj poreza na dodatu vrednost samo registrovanim verskim zajednicama.
Kako se navodi u izveštaju, u Srbiji zakon zabranjuje govor mržnje, ali je kod pojedinih konzervativnih izdavačkih kuća i ultranacionalističkih grupa moguće naći antisemitsku literaturu.
Kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, zabeleženi su slučajevi diskriminacije ili napada na verskoj osnovi. Najčešće je reč o grafitima, gađanju kamenjem, ciglama ili flašama i oštećivanju nadgrobnih spomenika. Broj napada se smanjuje, ali nevladine organizacije kritikuju vlasti zbog nedovoljno brze reakcije.
Prelazna ocena za Kosovo
Kosovo, koje je u izveštaju zasebno dato, ocenjeno je bolje od Srbije. Navedeno je da vlasti u praksi generalno poštuju verske slobode, a zaštitu pružaju i Ustav i zakoni Kosova.
I na Kosovu su, međutim, kako je navedeno, zabeleženi slučajevi "društvenog maltretiranja i diskriminacije" zbog verskih ubeđenja. Kao primer je navedeno da su u novembru nepoznate osobe oskrnavile spomenike na jevrejskom groblju u Prištini.
"Postoje i slučajevi krađa i vandalizma uperenog protiv objekata Srpske pravoslavne crkve i izolovani slučajevi kamenovanja autobusa u kojima Srbi dolaze na verska mesta (na Kosovu)", navedeno je u izveštaju.
Ističe se takođe da nekad nije lako razlučiti etnički od verski motivisanih napada.
U izveštaju Stejt dipartmenta se podseća i da predstavnici američke ambasade učestvuju u razgovorima kosovske vlade i Srpske pravoslavne crkve o nastavku obnove srpskih crkava i manastira uništenih u neredima 2004. godine. "Američka ambasada nastavlja da podržava napore za rešenje zemljišnog spora između manastira Visoki Dečani i lokalnih grupa", kaže se u izveštaju.
Srbija loš đak SFRJ
Za područje bivše Jugoslavije, osim Srbije, konstatovano je da se verske slobode poštuju, a da zaštitu pružaju i zakoni i ustav.
U izveštaju o verskim slobodama u svetu u 2011. godini, ministarstvo spoljnih poslova SAD navodi da vlade u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Sloveniji generalno poštuju verske slobode i da je to pravo obezbeđeno i zakonima tih država.
Za sve zemlje bivše Jugoslavije kaže se, međutim, da su zabeleženi slučajevi "društvenog maltretiranja i diskriminacije" zbog verskih uverenja.
U delu izveštaja o Crnoj Gori, kaže se da i dalje postoje napetosti u odnosima srpske i crnogorske pravoslavne crkve i da se između sledbednika i sveštenstva te dve crkve nastavljaju nesuglasice.
Kao jedan od problema Bosne i Hercegovine navodi se da su ustavom zaštićene tri najveće etničke grupe - Bošnjaci, Srbi i Hrvati - čime su pokrivene i tri najveće verske zajednice. To, kako se ističe, često vodi ka diskriminaciji ostalih grupa.
Navodi se i da lokalne vlasti i vlasti entiteta nisu garantovale zaštiru verskih sloboda. Između ostalog se navode primeri sa kojima se suočavaju manjinske verske zajednice za funkcionisanje i dobijanje dozvola za nove crkve i džamije. Pored toga, dešava se da policija umanjuje težinu verski motivisanog vandalizma i to svodi na napade "mladih, drogiranih ili mentalno nestabilnih".
Netolerancija u Evropi
Antisemitizam, ksenofobija, antimuslimansko raspoloženje i netolerancija često prate demografske promene u evropskim zemljama koje postaju etnički, rasno i verski sve raznovrsnije. navodi se u izveštaju Stejt departmenta.
Kao primer je navedeno da "sve veći broj evropskih zemalja, među kojima su Belgija i Francuska, donose zakone o kodeksu oblačenja koji imaju nepovoljne posledice za muslimane u odnosu na ostale".
Time se aludira na zakone o zabrani nošenja vela preko lica. U Francuskoj je parlament usvojio taj zakonu septembru 2010, a primenjuje se od 11. aprila 2011. godine. Ne treba očekivati da će doalzak socijalista na vlast u toj zemlji promeniti stvari, budući da je sadašnji predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) pre dolaska na vlast rekao da će zadržati taj "zakon o burkama".
Belgija je sličan zakon donela u julu 2011. godine.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope nedavno je pozvao evropske vlade da "odustanu od zakona i mera usmerenih ka muslimanima".
Jačanje ksenofobije u svetu
Stejt department je u izveštaju ukazao na primere jačanja antisemitizma i ksenofobije, kao i na negativni uticaj političkih promena i sukoba na prava manjinskih grupa.
U izveštaju se navodi da je u Mađarskoj primetan porast popularnosti otvoreno antisemitske partije Jobik. Slučajevi skrnavljenja jevrejskih sinagoga i grobalja zabeleženi su u Francuskoj i Ukrajini, a na fudbalskim mečevima u Ukrajini i Holandiji skandirani su antisemitski slogani.
Pored tih zemalja, antisemitska retorika ili skrnavljenja jevrejskih objekata zabeleženi su i u Venecueli, Egiptu i Iranu.
U izveštaju se navodi da se rast antisemitizma ogleda u poricanju i glorifikaciji holokausta, jačanju nacionalističkih pokreta koji su opereni protiv "drugih", kao i tradicionalnim formama antisemitizma.
Nasilni ekstremizam u ruskom regionu Severni Kavkaz izazvao je negativne stavove stanovnika mnogih drugih oblasti prema muslimanskoj zajednici, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.
Vlada nastavlja da koristi Zakon o borbi protiv aktivnosti ekstremista kao opravdanje za racije čija su meta verske organizacije, za pritvaranje i gonjenje njihovih članova i za ograničavanje slobode manjinskih grupa na veroispovest. Na njihovoj meti najčešće su muslimanski sledbenici turskog teologa Saida Nirsija, Falun Gong, Jehovini svedoci i sajentolozi.
U izveštaju se dodaje da je Rusija 19 muslimanskih grupa označila kao terorističke organizacije i zabranila ih, što vlastima olakšava arbitrarno hapšenje pojedinih muslimana zbog navodne povezanosti s tim grupama.
"Vlasti su u 2011. odgovorile na sukobe i grupe koje smatraju 'nasilnim ekstremistima' na način koji ograničava verske slobode i doprinosi društvenoj netoleranciji u zemljama kao što su Bahrein, Rusija, Irak i Nigerija. Vlasti često ne prave razliku između miroljubive verske prakse i kriminalnih ili terorističkih aktivnosti", navedeno je u izveštaju.
Sukobi između sunita i šiita u Iraku uticali su na mogućnost svih građana da praktikuju svoju veru i izazvali masovna iseljavanja nemuslimana. Napadi ekstremističke grupe Boko Haram u Nigeriji odneli su veliki broj žrtava i među hrišćanima i među muslimanima, a vlada nije bila efikasna u sprečavanju nasilja niti u kažnjavanju odgovornih.
Političke promene u afričkim i bliskoistočnim zemljama, takođe su se odrazile na prava i slobode verskih zajednica, navodi se u izveštaju.
Nove vlasti u Egiptu i Libiji, kao i u Mjanmaru, preduzele su mere u cilju veće tolerancije i inkluzivnosti, ali u izveštaju se ocenjuje da ti koraci nisu dovoljni.
Vlasti u Pakistanu, Saudijskoj Arabiji, Indoneziji su svoje tumačenje muslimanskih zakona o bogohuljenju, kleveti i otpadništvu zloupotrebljavale za ograničavanje verskih sloboda i prava verskih manjina.
Hronično i sistemsko kršenje verskih sloboda i dalje postoji u Kini, Severnoj Koreji, Iranu, Saudijskoj Arabiji, Eritreji i nekim drugim autoritarnim državama, ocenjuje se u izveštaju Stejt departmenta.
Izvor: EurActiv.rs. i Beta
Foto: Wikimedia
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
