Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Borba protiv smrtne kazne nije gotova
|
|
|
Objavljeno : 11.10.2012. |
|
|
|
|
|
|
Borba protiv smrtne kazne u svetu nije završena i još postoje vlade koje tek treba ubediti da prekinu tu praksu, upozoravaju evropski i svetski zvaničnici i borci za ljudska prava. Oni navode da smrtna kazna još nije ukinuta u 58 zemalja a da je ono što posebno plaši činjenica da dobar deo njih alarmantno ubrzava izvršenja. Ipak, od 2003. kada je prvi put obeležen Međunarodni dan borbe protiv smrtne kazne, 17 zemalja je ukinulo tu kaznu i danas je nema u zakonodavstvu ili u praksi u 140 zemalja, što predstavlja više od 70 % broja država u svetu.Smrtna kazna je u Srbiji ukinuta 2002. a poslednji put je izvršena 1992. godine.
Za EU, koja je protivnik smrtne kazne u svim slučajevima i uslovima, univerzalno ukidanje smrtne kazne predstavlja ključni cilj politike ljudskih prava.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) istakla je povodom nedavno obeležnog evropskog i svetskog dana borbe protiv smrtne kazne da je ta kazna surova, nehumana i nepovratna akcija kojom se krši osnovno ljudsko pravo na život i dostojanstvo.
U borbi protiv smrtne kazne kao zaostavštine iz prošlosti EU koristi brojna raspoloživa diplomatska oruđa, uključujući saopštenja, demarše i dijalog o ljudskim pravima. Aktivnosti u toj borbi postavljene su među prioritete nedavno usvojene Strateške osnove i akcionog plana o ljudskim pravima i demokratiji, kao i u okviru Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava.
I dok se širom sveta pojačava borba za ukidanje smrtne kazne, 20 od 58 zemalja koje je još nisu ukinule ubrzava njeno izvršavanje alarmatnim tempom. Zemlje u kojima smrtna kazna još postoji, među kojima su i SAD i Kina, EU poziva da njenu upotrebu postepeno ograniče i da poštuju međunarodno dogovorene minimalne strandarde.
EU je aktivna u borbi protiv smrtne kazne i na multilateralnom nivou, što je doprinelo donošenju rezolucije o moratorijumu na smrtnu kaznu u Generalnoj skupštini UN. Pored toga, EU je prvo regionalno telo koje je usvojilo zakone o zabrani trgovine proizvodima koji se koriste za izvršenje smrtne kazne ili mučenje i zlostavljanje. Takođe je zavranjeno pružanje tehničke pomoći za te proizvode.
Organizacija Amnesti interenešenel (Amnesty International) navodi da je u prošloj godini u 21 zemlji bilo izvršenja smrtne kazne, što je za sedam zemalja manje nego 2003.
Od 2003. godine se godišnje, u proseku, smrtna kazna ukine za sva dela u dve zemlje a poslednja se državama bez smrtne kazne priključila Letonija, u januaru ove godine.
U istom periodu, od 2003. do 2011, 26 zemalja ratifikovalo je sporazum koji su podržale UN o ukidanju smrtne kazne - Drugi opcioni protokol na Međunarodni pakt o građanski i političkim pravima. Taj protokol ukupno je do sada ratifikovalo 75 zemalja.
Amnesti konstatuje da su i zemlje sa najviše izvršenja smrtne kazne u međuvremenu ostvarile neki napredak. Tako je u SAD više saveznih država ukinulo smrtnu kaznu dok je istovremeno više zemalja zadržalo tu vrstu kazne ali uz reforme koje treba da doprinesu smanjenje broja izvršenja. U toj grupi su Kina, u kojoj su pogubljenja najčešća u svetu, Gambija i Tajvan.
Iako se protivi smrtnoj kazni u svim slučajevima, Amnesti će, s obzirom da je za promene potrebno duže vreme, nastaviti kampanju za ukidanje smrtne kazne onih koji su krivična dela počinili u dečijem uzrastu, kao i ljudi koji imaju mentalne ili intelektualne teškoće.
Od zemalja u kojima još postoji smrtna kazna Amnesti internešenel takođe traži da poštuju sve međunarodne standarde kod te vrste kažnjavanja, što znači da se ona koristi samo kod najtežih krivičnih dela a ne i kod dela povezanih sa drogom, kao u Iranu, Saudijskoj Arabiji i Singapuru, i drugih dela koja za posledicu nemaju smrt.
Amnesti upozorava da je ove godine broj izvršenja smrtne kazne u Iraku i Saudijskoj Arabiji u porastu a da su Bocvana, Japan i Gambija nedavno nastavili sa tom vrstom kažnjavanja iako je u prethodnom periodu nisu koristile.
Takođe iz te organizacije ukazuju na ulogu diskriminacije jer se često dešava da smrtnu kaznu dobiju oni koji su siromašni, nemaju pristup advokatima, ne razumeju lokalni jezik, koji su druge nacionalne, verske ili seksualne pripadnosti. Smrtna kazna u nekim zemljama sledi i za nejasno definisane zločine terorizma.
Do potpunog ukidanja smrtne kazne Amnesti, koji je globalnu kampanju za njeno ukidanje pokrenuo 1977, poziva na poštovanje međunarodnih standarda suđenja i veću transparentnost, ratifikaciju Drugog opcionog protokola i usvajanje rezolucije UN o moratorijumu na smrtnu kaznu.
Smrtna kazna je u Srbiji ukinuta 2002. a poslednji put je izvršena 1992. godine. Službe za zaštitu ljudskih prava i nevladine organizacije u Srbiji izražavaju zadovoljstvo što je ta vrsta kazne ukinuta i pozivaju na njeno ukidanje svuda u svetu.
Izvor: Europa.EU, Amnesti internešenel
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|