Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Veća prava za žrtve kriminaliteta
|
|
|
|
Objavljeno : 22.11.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nova evropska direktiva o pravima žrtava kriminaliteta treba da obezbedi da širom Evropske unije žrtve budu prepoznate i priznate, da se prema njima odnosi na isti način, bez diskiminacije, sa uvažavanjem i poštovanjem, kao i da im se obezbede naknada štete, informacije o njihovim pravima i pristup službama za pomoć. Broj žrtava kriminaliteta u EU dostiže, prema procenama, 75 miliona.
Minimalnim standardima koje svih 27 članica EU moraju da obezbede za žrtve kriminaliteta predviđeno je da se žrtve tretiraju s poštovanjem i da policija, tužioci i sudije moraju da budu obučeni kako bi se prema njima odnosili kako treba.
Predviđeno je i da žrtve kriminaliteta budu na razumljiv način informisane o njihovim pravima i o slučaju, kao i da u svakoj članici EU postoji podrška žrtvama.
Među standardima je i mogućnost da žrtva učestvuje u proceduri ako želi i da joj se pomogne da prisustvuje suđenju, da se identifikuju i adekvatno zaštite osetljive žrtve, poput dece, žrtava silovanja ili onih sa invaliditetom, kao i da se žrtve zaštite dok traju policijska istraga zločina i suđenje.
Potpredsednica Komisije i komesarka za pravdu Vivijan Reding kazala je da očekuje da članice EU što pre usklade nacionalna zakonodavstva kako bi se izašlo u susret milionima Evropljana koji su svake godine žrtve kriminaliteta dodajući da je na sudovima da se sva nova prava žrtava uvedu u praksu.
Komisija navodi da direktiva o pravima žrtava kriminalnih radnji predstavlja prvi korak a da će se u narednoj fazi zakonski regulisati kompenzacije za žrtve kriminala i pitanje rokova u prekograničnim slučajevima kako bi se izbegla zastarelost.
Direktiva EU o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava kriminaliteta stupila je na snagu sredinom ovog meseca. To je pravno obavezujući dokument za članice EU koje imaju tri godine da njegove odredbe uvedu u nacionalne zakone.
U Srbiji se nakon društvenih i pravnih reformi 2000. godine, prema ocenama Viktimološkog društva Srbije, uočava trend postepenog poboljšanja pravnog položaja i zaštite žrtava kriminaliteta. Reforme su se realizovale kroz izmene krivično-materijalnog zakonodavstva, reformu krivično-procesnog zakonodavstva i usvajanje posebnih zakona kojima se obezbeđuje zaštita pojedinim kategorijama lica, kao što su maloletnici, žrtve organizovanog kriminaliteta, ratnih zločina i zlostavljanja na radu.
Te pravne reforme ukazuju na intenciju zakonodavaca da ide u korak sa savremenim tendencijama ali mnoge promene, kako je ocenila direktorka Društva Vesna Nikolić-Ristanović, ipak "nisu nastale kao deo jasne državne strategije ... već kao niz ustupaka zahtevima domaćih nevladinih i međunarodnih organizacija".
Pozitivno krivično zakonodavstvo Srbije inače ne prepoznaje pojam "žrtva" nego "oštećeni", što znači da se u nekim slučajevima pod njim podrazumeva, pored direktne, i indirektna žrtva krivičnog dela. Žrtva se u najvećem broju slučajeva pojavljuje kao svedok jer se većina krivičnih dela goni po službenoj dužnosti.
Kada je reč o pružanju pomoći žrtvama kriminaliteta, istraživanje Društva "NVO koje pružaju pomoć žrtvama u Srbiji" pokazalo je da su se prvo razvile službe za pomoć žrtvama kriminaliteta namenjene ženama i deci.
U tom istraživanju učestvovalo je 25 organizacija od kojih 18 pruža pomoć žrtvama kriminaliteta a sedam žrtvama rata. Istraživanje, koje je sprovedeno u jesen 2010. godine, pokazalo je da država ne čini dovoljno na osposobljavnju državnog sektora za adekvatnu podršku žrtvama, niti na planu uvažavanja, finansiranja i šire podrške organizacijama koje pomažu žrtvama.
Na dvodnevnoj konferenciji Viktimološkog društva "Žrtve i savremeni društveni kontekst: teorija, praksa i aktivizam", koja je počela 22. novembra, predsednik Društva Slobodan Savić izjavio je da "dobijanje statusa kandidata za EU postavlja pred Srbiju nove obaveze u pogledu bavljenja žrtvama, što podrazumeva usklađivanje naših zakona s pravnim propisima EU, kao i preduzimanje mera koje će omogućiti žrtvama različitih oblika stradanja da ostvare svoja prava u praksi".
On je kazao i da sveobuhvatna razmena i povezivanje različitih znanja i iskustava o problemima ostvarivanja prava žrtava imaju poseban značaj za dalji proces evropskih integracija Srbije.
Direktorka Društva Vesna Nikolić-Ristanović naglasila je da Srbija i ceo region zaostaju u razmeni iskustava o tom problemu, naročito kada je reč o lobiranju za donošenje novih zakona koji će uspostaviti adekvatniji pravni okvir zaštite žrtava kriminaliteta.
Viktimološko društvo Srbije osnovano je 1997. godine. Do danas je realizovalo više od 80 projekata i član je brojnih međunarodnih udruženja viktimologa.
Izvor: Euractiv.rs, Beta
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
