Većina Evropljana smatra da bi trebalo trošiti više novca na uklanjanje fizičkih prepreka koje otežavaju život starijima i ljudima sa invaliditetom, pokazalo je specijalno istraživanje Evropske komisije Eurobarometar povodom 3. decembra, Evropskog dana osoba sa invaliditetom. Građani EU saglasni su da bi zajednička rešenja na nivu EU olakšala svakodnevni život ljudi sa invaliditetom i omogućila im da putuju ili rade u nekoj drugoj članici. U EU 80 miliona ljudi ima neku vrstu invaliditeta, a očekuje se da će ovaj broj rasti budući da će se povećavati udeo starijih u ukupnoj populaciji.

Prema izveštaju o zapošljavanju osoba sa invaliditetom za 2011, koji je urađen u okviru projekta Centra za orijentaciju društva i Beogradskog centra za ljudska prava uz finansijsku podrsku EU,  procena Svetske banke je da u Srbiji živi 700.000 osoba sa invaliditetom, od čega oko 80% nije zaposleno, a samo 1% ima fakultetsku diplomu. Više od 70% živi na granici siromaštva, a 13% se izdržava od svog rada.

Istraživanje Eurobarometar je rađeno telefonskim putem od 15. do 17. marta 2012. na uzorku od 25.516 građana starijih od 15 građana.

Gotovo trećina ispitanika navela je da oni ili neko od njihovih najbližih ima hroničnu bolest koja traje najmanje šest meseci. U nekim zemelja je taj procenat viši od proseka, Poljska 44%, Mađarska 41% i Malta 38%.

Trećina ispitanika navela je da su oni ili neko u domaćinstvu ograničeni u  obavljanju svakodnevne aktivnosti zbog zdravstvenih problema koji traju barem pola godine. Oko 12% njih ocenilo je da su ta ograničenja ozbiljna.

Kretanje je najveći problem za ispitanike koji su naveli da imaju zdravstvenih problema, pokazalo je istraživanje. Skoro dva od pet ispitanika navelo je da su imali teškoća u prelasku ulice sa semaformom. Isto toliko njih požalilo se da su imali teškoća prilikom ulaska u zgradu ili neku javnu instituciju, a više od trećine je reklo da je imalo poteškoća prilikom ulaska u taksi, autobus, voz ili avion.

Četvrtina ispitanika koji su prethodno naveli da imaju zdravstvenih problema ili imaju nekoga u porodici sa istim problemima, rekli su da su imali problema sa korišćenjem telefona ili prilikom onlajn kupovine. Manje od jednog ispitanika od pet imalo je problema prilikom glasanja na izborima.

Samo jedan od pet građana koji imaju hroničnu bolest ili neke druge zdravstvene probleme prijavio je da je imao problema u korišćenju sajtova državnih institucija, a nešto manje ili 17% njih je prijavilo teškoće u korišćenju komercijalnih sajtova.

Gotovo svi ispitanici ili 97% slažu se da bi ljudi sa invaliditetom trebalo u potpunosti da učestvuju u društvu kao i ljudi koji nemaju invaliditet i da mogu da dolaze u školu, da dobiju posao ili odu u prodavnicu.

Sedamdeset odsto Evropljana smatra da bi bolji pristup dobara i usluga unapredio  život ljudi sa invaliditetom, starijih i drugih ljudi koji imaju problema sa kretanjem kao što su trudnice ili ljudi sa prtljagom.

Više od 80% Evropljana smatra da bi bolji pristup proizvodima i uslugama popravio prilike za industriju. Skoro polovina njih (47%) veruje bi bolji pristup dosta doprineo razvoju industrije.

Dve trećine ispitanika ili 66% navelo je da bi kupili ili platili više za proizvod kad bi ti proizvodi bili dostupniji i bolje dizajnirani za sve, sa naročitim naglaskom na inkluziji starijih ljudi ili ljudi sa invaliditetom.

Istraživanje je pokazalo da Evropljani podržavaju uvođenje mera koja je će olakšati dostupnost različitih usluga ljudima sa invaliditetom: 86% Evropljana slaže se da bi slična rešenja o dostupnosti širom Evrope omogućila građanima sa invaliditetom da putuju, studiraju ili rade u drugoj članici.  Zemlje sa najvišim nivoom podrške ovoj ideji su Malta (96%), Italija (94%), Irska (93%), Litvanija (92%) i Grčka(92%).

Isto toliko njih smatra da od proizvođača i pružalaca usluga treba zahtevati da obezbede pristup uslugama koje prodaju. Da treba predvideti mogućnost žalbe i tužbe pred sudom kako bi se kaznio proizvođač koji nije poboljšao pristup svom proizvodu, smatra 85% ispitanika.

Više od tri četvrtine Evropljana smatra da bi zajednička pravila o dostupnosti robe i usluga u EU olakšala poslovanje kompanija u drugoj članici EU.



Zvanični podaci pokazuju da u 80 miliona građana u Evropskoj uniji ili jedan od šest ima neku vrstu invaliditeta. Očekuje se da će ovaj broj rasti u skladu sa očekivanjima da će se povećavti udeo starijih ljudi u ukupnoj populaciji.

Pre dve godine EU je usvojila Evropsku strategiju o invaliditetu koja predviđa aktivnosti koje će Komisija preduzeti do 2020. Pristupačnost proizvoda i usluga je jedan od osam prioriteta Evropske strategije.

Evropska komisija trenutno priprema Evropski akt o pristupačnosti koji će biti objavljen sledeće godine. Trećeg decembra Komisija će proglasiti pobednika trećeg godišnjeg takmičenja "Dostupan grad". Reč je o takmičenju koje promoviše dostupnost u urbanim sredinama ljudima sa invaliditetom. Prethodni pobednici su Salcburg u Austriji i Avila u Španiji.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Dosije

  : Socio-ekonomska prava u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji nema jednakog pristupa visokom obrazovanju
  
• 

  Vesti

  : Lakše do informacija o pristupačnosti objekata
  
• 

  Vesti

  : Uskoro prva srpska "kuhinja na točkovima"
  
• 

  Vesti

  : Slični problemi socijalne zaštite u Srbiji i Bugarskoj
  
• 

  Vesti

  : Neprihvatljivo proglašavanje nesposobnosti za rad