Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Poslodavci radije plaćaju kazne nego što zapošljavaju osobe sa invaliditetom
|
|
|
Objavljeno : 04.12.2012. |
|
|
|
|
|
|
Poslodavci radije plaćaju kazne nego što u skladu sa zakonom zapošljavaju osobe sa invaliditetom, zbog čega im treba ponuditi nove stimulativne mere, rečeno je 4. decembra na okruglom stolu o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Analiza Beogradskog centra za ljudska prava pokazala je da se prilikom oduzimanja poslovne sposobnosti i utvrđivanja da li su osobe sa invaliditetom sposobne za rad krše njihova ljudska prava, a naročito je nehuman postupak oduzimanja poslovne sposobnosti na sudu.
Panelisti na okruglom stolu iz Centra za orijentaciju društva, Beogradskog centra za ljudska prava i više lokalnih organizacija osoba sa invaliditetom ocenili su da je za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada neophodno što pre popraviti njihov obrazovni status kroz programe prekvalifikacije za poznatog poslodavca. Predloženo je i da treba vršiti pritisak na lokalne institucije da što više zapošljavaju osobe sa invaliditetom.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je trenutno skoro 20.000 osoba sa nekim oblikom invaliditeta, a procenjuje se da ih u Srbiji ima oko 700.000.
Tijana Petrović iz Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga rekla je da u 2011. od osam anketiranih javnih preduzeća u Užicu, njih sedam nije zaposlilo nijednu osobu sa invaliditetom, već su svoju zakonsku obavezu regulisali procenom radne sposobnosti.
Ove godine samo jedno javno preduzeće u Užicu je zaposlili osobu sa invaliditetom, dok se od privatnih firmi kojima su poslati upitnici javila samo jedna sa odgovorom da radije plaća penale, navela je Petrović.
Prošle godine je na evidenciji užičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje bilo 102 osobe sa invaliditetom, od kojih je 11 zaposleno, dok je u ovoj godini 130 na evidenciji, a 31 je zaposleno.
"Pozitivno je da je veliki broj angažovanih osoba sa invaliditetom njih 48 na programima javnih radova u Užicu", istakla je Petrović. Ona je ocenila da javni radovi nisu dugoročno rešenje, ali su značajni jer su osobe sa invaliditetom na taj način prvi put zasnovale radni odnos, socijalizovale se i popravile materijalni status.
Iskustvo iz Majdanpeka
U poslednjih 20 godina nijedna osoba sa invaliditetom nije dobila posao za stalno u opštini Majdanpek, a prvi slučaj je bio tek ove godine, podaci su majdanpeškog udruženja FREND. U opštini Majdanpek ima skoro 2.000 nezaposlenih od kojih je 45 osoba sa različitim oblicima invaliditeta, navela je Danica Trkulja iz tog udruženja.
Prema njenim rečima, velike prepreka zapošljavanju osoba sa invaliditetom su predrasude građana i obrazovni sistem koji nije usklađen sa potrebama privrede zbog čega deca sa invaliditetom koja su završila školu ne mogu da nađu posao.
Iskustvo državne firme za rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom KOSMOS koja se bavi grafičkom aktivnošću i štampanjem pokazalo je da strane firme koje posluju u Srbiji rado zaključuju poslove sa takvim preduzećima.
Direktor ove kompanije Emin Golubović naveo je da KOSMOS ponekad dobije neki posao kod države na javnim nabavkama, ali to je više posledica nepoštovanja zastarelih zakona po kojima ovo preduzeće ne može da učestvuje na tenderima jer duguje za porez dok je bilo društveno preduzeće.
On je naveo da ova firma sada ima 75 zaposlenih, a očekuje da će sledeće godine zaposliti još 25 ljudi.
Gde je nestao novac iz fonda
Iskustvo Beogradskog centra za ljudska prava pokazalo je na proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom utiče više faktora počev od odbrazovanja do dominantne kulturne matrice koja se odnosi kako na same osobe sa invaliditetom i njihovu predstavu o sebi tako i na poslodavce.
Iva Danilović iz Beogradskog centra za ljudska prava u analizi programa političkih stranaka primetila da je da u Beloj knjizi Srpske napredne stranke postoji plan o izgradnji genetičkog centra što je prema njenim rečima "opasna ideja stavljanja genetike u politiku".
"Pitam se da li je moguće da ljudi koji su stavili ovo u svoj program imaju svest o tome šta se dešavalo u istoriji", navela je Danilović.Kako je rekla, takve ideje su u suprotnosti sa konvencijom UN koja predviđa da je invaliditet deo ljudskog roda.
Na konferenciji je istaknuto da nadležna ministarstva rada i finansija prebacuju odgovornost jedno na drugo u davanju odgovora na pitanje gde se nalazi neutrošen novac iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom koji je osnovan 2009. godine.
Učesnici okruglog stola su ukazali da se u Srbiji mnogo više koristi institut potupnog oduzimanja poslovne sposobnosti, a manje delimične što znači da se osoba odjednom lišava prava da sklapa ugovor o radu, vonontira, stupa u brak, kao i aktivnog i pasivnog biračkog prava.
Predstavnice Beogradskog centra za ljudska prava ukazale su da se u toku postupka oduzimanja poslovne sposobnosti osobama sa invaliditetom u Srbiji često krše ljudska prava, a ceo proces je često nehuman.
Kriterijumi za oduzimanje poslovne sposobnosti
Analiza sudskih obrazloženja u slučajevima oduzimanja poslovne sposobnosti pokazala je da se kao kriterijumi uzimaju izgled osobe, oblačenje ili komunikacija u odkruženju.
"Otuda se pojavljuju izjave da je osoba o čijem oduzimanju poslovne sposobnosti sudija odlučuje, jogunasta, ekcentrična ili zdepasta", navela je Iva Danilović iz Beogradskog centra.
Prema rečima Aleksandre Tomić takođe iz Beogradskog centra za ljudska prava, Srbija je usvojila neophodne konvencije u domenu oduzimanja poslovne sposobnosti, ali nije uskladila domaće zakone i ne poštuje sve odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Ona je istakla da osoba koja se lišava poslovne sposobnosti nema pravo na zastupnika koji će pokušati da pobije nalaze veštaka.
Kako je ocenila, problematično je i to što sud često donosi odluku na osnovu uglavnom zastarelog nalaza veštaka, a da nije u kontaktu sa osobom o kojoj je reč. Uz to, jezik koji veštaci koriste je često nehuman, a sudije od slučaja do slučaja samo prepisuju svoje presude, dodala je Tomić.
Ipak, najveća primedba sa stanovišta ljudskih prava je ocenjivanje radne sposobnosti osobe sa invaliditetom, ocenile su predstavnice Beogradskog centra za ljudska prava.
"Nijedna filijala Nacionalne službe za zapošljavanje ne treba da određuje da li je neko nesposoban za rad, jer ako neko na tržištu želi da zaposli osobu sa invaliditetom, treba mu to omogućiti", ocenila je Tomić.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|