Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zaštita podataka o ličnosti i dalje neuređena oblast u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 28.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija se suočava sa velikim nedostacima i kršenjem prava u oblasti zaštite podataka o ličnosti, pa je potrebno doneti novi zakon ili radikalno izmeniti postojeće propise, izjavio je poverenik Rodoljub Šabić povodom Evropskog dana zaštite podataka o ličnosti, 28. januara. Sa druge strane, Evropska unija razmatra kako da poveća poverenje građana u onlajn baze i usluge i da ih ohrabri da ostavljaju podatke ne bi li evropski biznis još više osetio blagodeti novih tehnologija i digitalnog tržišta.
Šabić je na konferenciji za novinare u Beogradu, povodom godišnjice prve evropske konvencije u toj oblasti, istakao da su u Srbiji potpuno neuređenje oblasti video-nadzora, korišćenja biometrijskih podataka, direktnog marketinga, i način sprovođenja bezbednosnih provera.
Poverenik je podsetio da je sve ove oblasti trebalo urediti podzakonskim aktima ili posebnim zakonima, ali da to nije učinjeno već četiri godine od kada je donet inicijalni zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
"Potrebno je doneti novi zakon u toj oblasti ili radikalno izmeniti postojeći. Vladi i skupštini sam slao bezbroj inicijativa tim povodom", kazao je Šabić.
On je istakao i da bi nedostatak pravne regulative u zaštiti podataka o ličnosti mogao da bude problem, ako Srbija dobije datum za početak pregovora o pridruživanju EU, pošto će se, kako je ocenio, to pitanje prvo naći na stolu.
"Nije dovoljno samo doneti zakon, potrebno je i obezbediti uslove za njegovu primenu", kazao je Šabić.
Šabić je posebno komentarišući oblasti koje nisu uređenje, istakao video nadzor koji je jedino regulisan u oblasti kontrole saobraćaja, pa bi sve ostale video nazdore trebalo ukinuti, što bi kako je ocenio, opet proizvelo neku drugu vrstu problema.
"Na prostorima koji su pod videonadzorom treba da bude vidljivo obaveštenje da vas neko snima, kao i kontakt putem kojeg biste mogli da saznate ko vas i zbog čega snima", kazao je Šabić.
Poverenik je istakao da je veliki problem nedostatak osoblja u službi Poverenika, koja nije dobila potrebno pojačanje iako je to Vlada obećala nakon zakona koji je usvojen 2008. godine.
"Šest ovlašćenih lica treba da vrši nador nad nekoliko stotina hiljada subjekata", kazao je Šabić i ukazao da služba poverenika nema ni adekvatne prostorije za rad.
Poverenik je kao pokazatelj odnosa države prema zaštiti podataka o ličnosti pomenuo i to što ni više od dve godine nakon usvajanja strategije u toj oblasti nije usvojen akcioni plan za njenu primenu.
"Godina pred nama treba da bude posvećena rešavanju propusta u oblasti zaštite podataka o ličnost, kako bi se sprečila robusna kršenja prava građana", poručio je Šabić.
Uslovi za jedinstveno digitalno tržište
Pre godinu dana Evropska Komisija je predložila sveobuhvatnu reformu pravila iz 1995.godine o zaštiti podataka, kako bi se ojačalo pravo na privatnost i pospešila evropska digitalna ekonomija. Danas se vidi značajan napredak i brz razvoj pregovora o novim pravilima, ocenjuje se u saopštenju Evropske komisije.
„Da bi digitalna ekonomija napredovala, potrebno je da joj ljudi veruju. Mnogi ljudi nisu spremni da postavljaju svoje lične podatke na internet. To znači da su oni manje skloni da koriste onlajn usluge i ostale tehnologije“, ocenila je Komisija.
Ako se pravila o zaštiti podataka dosledno primenjuju, povećaće se poverenje ljudi, a obrada podataka biće sigurnija i jeftinija.
Prema nekim procenama, bruto domaći proizvod EU bi porastao za 4% do 2020.godine ukoliko EU preduzme neophodne korake za stvaranje savremenog digitalnog jedinstvenog tržišta.
“Živimo u digitalnom svetu u kojem lični podaci imaju ogromnu ekonomsku vrednost. Već sada možemo saznati pravac nečijeg kretanja i pratiti ga. Uskoro bi senzori mogli da obaveste telefon da li je njegov korisnik sam ili u masi ljudi“, rekla je Vivijen Reding, komesar za pravdu, osnovna prava i građanstvo.
Većina Evropljana strtahuje
Prikupljanje i skladištenje ličnih podataka je danas uobičajeno u evropskom biznisu. Te podatke koriste svi - osiguravajuća društva, banke, društvene preže, pretraživači.
Skoro tri četvtine Evropljana, njih 74%, smatra da davanje ličnih podataka sve više postaje deo modernog života, ali istovremeno 72% se boji da ipak odaju previše informacija. Osećaju se kao nemaju kontrolu nad podacima o sebi. To je znak da nemaju poverenje u onlajn usluge čime se usporava razvoj digitalne ekonomije.
Predlog Komisije iz januara 2012. sadrži Regulativu koja postavlja generalni okvir za zaštitu podataka u EU, kao i Direktivu o zaštiti podataka koji se koriste prilikom prevencije, istrage i procesuiranja krivičnih dela.
Predlog Komisije je odgovor na izveštaj Evropskog parlamenta koji je pozvao Komisiju da uradi reviziju pravila o zaštiti podataka.
Glasanje u Evropskom parlamentu se očekuje krajem aprila. Irsko predsedavanje Evropskom Unijom postavilo je zaštitu podataka kao prioritet i cilj im je da do kraja svog predsedavanja u junu 2013.godine dogovore reforme u toj oblasti.
Izvor: Euractiv.rs, Beta
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
