Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Većina dece sa invaliditetom i dalje se ne školuje
|
|
|
|
Objavljeno : 13.05.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Osobe sa invaliditetom spadaju u red najugroženijih društvenih grupa u Srbiji i izložene su diskriminaciji u svim oblastima društvenog života, pokazao je poseban izveštaj Povernika za zaštitu ravnopravnosti koji je 13. maja predstavljen u Skupštini Srbije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti napravio je i poseban izveštaj o pristupačnosti zgrada državnih organa osobama sa invaliditetom koji je pokazao da su zgrada Vlade Srbije, kao i većina ministarstava fizički nedostupna zbog nepostojanja rampi. Zapošljavanje je označeno kao jedan od najvećih problema osoba sa invaliditetom u Srbiji.
"Broj pritužbi zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom upućenih Povereniku porastao je prošle godine za deset puta," rekla je predstavljajući izveštaj poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.
Ona je navela nekoliko primera diskriminacije - da su deca sa posebnim potrebama izbačena iz restorana, zatim da je šalterski radnik devojci bez ruku tražio da pošalje zahtev faksom, kao i da je prošle godine više od 100 ljudi lišeno poslovne sposobnosti.
"Time što su lišeni poslovne sposobnosti njima su uskraćena mnoga druga prava" rekla je Petrušić.
U izveštaju se navodi da je većina osoba sa invaliditetom smeštena u institucije "što je dovelo do izolovanosti i kršenja prava", zbog čega je deinstitucionalizacija navodena kao jedna od preporuka.
Većina dece sa invalididtetom i dalje se ne školuje, a ona koji idu u školu nemaju prilagođene udzbenike.
Kako piše u izveštaju osobe sa invaliditetom diskriminisane su u pristupu pravdi, ne samo zbog nepristupačnosti objekta, već i zbog nedostatka tehnologije i pravila koja omogućava voćenje postupaka u kojima oni učestvuju.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti napravio je i poseban izveštaj o pristupačnosti zgrada državnih organa osobama sa invaliditetom koji je pokazao da su zgrada Vlade Srbije, kao i većina ministarstava fizički nedostupna osobama sa invaliditetom zbog nepostojanja rampi.
Kao jedan od najvećih problema izdvojeno je zapošljavanje i po podacima Svetske banke samo 13% osoba sa invalididetom u Srbiji radi, od čega je samo jedan odsto zaposleno u državnim institucijama i privatnom sektoru.
Predsednik Odobra za ljudska i manjinska prava Meho Omerović rekao je da većina privatnih kompanija poštuje odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, ali da zakon ne poštuju državni organi.
"Prema tom zakonu, državni organi nisu dužni da na 50 zaposlenih, zaposle jednu osobu sa invalididtetom, već da uplaćuju novac u poseban Fond. Kada sam tražio od Ministarstva ekonomije informacije o tome koliko je para do sada uplaćeno, nisam dobio odgovor, ispada da je to strogo čuvana tajana. To moramo da menjamo", istakao je Omerović.
On je oštro kritikovao vlast i ocenio da "državni organi retko ili slabo čitaju, ili neće da razumeju izveštaje nezavisnih insitucija".
"I u prethodnom izveštaju Poverenika za radnu ravnopravnost data je gomila preporuka za unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom, mali broj njih je uzet u obzir, ... a kada sličan izveštaj podnese neka međunarodna institucija digune se velika frka i larma", kazao je Omerović.
On očekuje da će se situacija promeniti kada Skupština Srbije počne da koristi svoju kontrolnu funkciju koja će omogućiti efikasniju primenu zakona.
Pomoćnik ministra za rad i socijlanu politiku Vladimir Pešić rekao je da su obrazovanje i zapošljavanje pokretači "točka inkluzije osoba sa invalididtetom".
On je ocenio da Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom "ima manjkavosti", ali da je uspeo da poveća broj zaposlenih.
Za izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom vladalo je veliko interesovanje medija, a njegovom predstavljanju prisustvovali su i brojni predstavnici nevladinih organizacija.
Poverenica za zaštitu ravnorpavnosti Nevena Petrušić rekla je da će se izveštaj uskoro naći pred poslanicima. U Srbiji živi između 700.000 i 800.000 osoba sa nekom vrstom invaliditeta - fizičkog, intelektualnog ili mentalnog.
Izvor: Beta
Foto: Sajt Poverenika za ravnopravnost
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
