Vlada Srbije trebalo bi da u junu usvoji Strategiju za borbu protiv diskriminacije, rekla je 5. aprila direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović na predstavljanju tog dokumenta. Kako je najavljeno, taj dokument će sadržati mere ali i konkretne rokove za primenu mera. Predstavnici domaćih institucija i međunarodnih organizacija su na skupu ocenili da je institucionalni i zakonski okvir protiv diskriminacije u Srbiji dobar, ali da je neophodno poboljšati primenu zakona, unaprediti sudsku i pravnu praksu i pre svega razviti toleranciju u društvu. Učesnici skupa su se složili da u Srbiji ima pomaka u borbi protiv diskriminacije ali da je ona i dalje rasprostranjena.
Paunovićeva je na promociji Nacrta strategije borbe protiv diskrimincije u Palati Srbija rekla da taj dokument sadrži konkretne mere i aktivnosti za suzbijanje netolerancije, netrpeljivosti i nerazumevanja. "Dokument će predvideti i konkrektne vremenske rokove u kojima treba sprovesti određene mere, a da sve ne ostane mrtvo slovo na papiru omogućiće i usvajanje akcionih planova," kazala je ona.
Direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava je napomenula da će strategija obuhvatiti period za narednih pet godina i najavila da će pre nego što vlada usvoji dokument biti organizovna široka javna rasprava, a u izradi strategije učestvuje nevladin sektor.
Strategija kao posebno osetljive grupe koje se u Srbiji suočavaju sa diskriminacijom prepoznaje Rome, LGBT poluplaciju, osobe sa invaliditetom, žene, decu, stare i nacionalne manjine.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić istakla je da je, kako bi se unapredila borba protiv dikriminacije, potrebno striktno poštovanje strategije koja će biti doneta, kao i zakona koji već postoje. "Strategija neće biti magični štapić, sve zavisi od ljudi," kazala je Petrušić i dodala da je jako važno što je istovremeno pripreman i akcioni plan.
Glavni ekspert u izradi Nacrta strategije borbe protiv diskriminacije, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dejan Milenković je rekao da je izrada nacrta strategije počela pre godinu dana i da je dokument rađen "pod lupom javnosti", odnosno da su bile uključene različite organizacije.
Prema njegovim rečima, taj dokument pruža presek stanja na planu sprečavanja diskriminacije, prepoznaje devet osetljivih društvenih grupa i daje mere za unapređenje njihovog položaja. Milenković je ukazao da se u izradi vodilo računa o tome da se ne uključe nerealne mere već one za koje će država imati kapaciteta da sprovede a ne samo da ih usvoji.
Diskriminacija i dalje rasprostranjena
Petrušićeva je ocenila da su učinjeni pomaci u sprečavanju diskriminacije ali da je diskriminacija u Srbiji i dalje rasprostranjena pojava, dok je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer ukazao je da se u vreme ekonomske krize češće čuje govor netolerancije. Dežer je rekao da zbog toga treba uložiti veliku energiju u borbu protiv diskriminacije i netrpeljivosti.
"Potrebna je strategija, kako bi se krenulo u akciju", rekao je Dežer i kao poseban problem istakao nasilje prema ženama i netoleraciju prema istopolno orijentisanim osobama, ali je ipak napomeno da ni ostatak Evrope nije imun na to.
Dežer je dodao da je do sada EU podržavala sve mere koje Srbija peduzima u borbi protiv diskriminacije, pa će kroz niz projekata to nastaviti da čini i u budućnosti. Dežer je istakao da je obrazovanje ključni ili najvažniji način da se utiče na svest javnosti i umanji netolerancija.
Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović rekao je da su ljudska prava sastavni deo evropskih integracija kao i da će ta oblast biti obuhvaćena poglavljem 23 koje će se među prvima otvarati u pregovorima o članstvu sa EU. On je istakao da unapređenje ljudskih prava nije samo uslov pridruživanja već da to proističe i iz Ustava Srbije.
Vršilac dužnosti šefa Misije OEBS u Srbiji Pola Tide rekla je da se različite institucije i nevladin sektor slažu da je diskriminacija i dalje prisutna u Srbiji na različitim nivoima u društvu. Ona je dodala da, međutim, nema preciznih podatka o razmerama te pojave već da se stanje prati putem medijskih izveštaja, istraživanja javnog mnjenja ili izveštaja nezavisnih institucija.
Pola Tide je izazila zabrinutost zbog nedavinih incidenata motivisanih nacionalom pripadnošću, različitom kulturnom baštinom ili govorom mržnje, kao i incidenata u Vojvodini i istočnoj Srbiji, a posebno je navela primer skrnavljenje spomenika pevaču romske nacionalnosti Šabanu Bajramoviću.
Pola Tide je rekla da OEBS poziva da se istraže ti slučajevi i procesuiraju odgovorni, ali je pozivala "sve nivoe društva" da odbace bilo koji oblik diskriminaicje i pokažu "nultu toleranciju za netoleranicju".
Ona je rekla da je OEBS spreman da i dalje pruža podršku institucijama Srbije u razvijanju i jačanju mehanizama protiv diskriminacije.
Neophodno unapređenje pravnih mehanizama
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić rekla je da je pored donošenja strategije, čiji je nacrt predstavljen 5. aprila, mora raditi na unapređenju efikasnosti pravnih mehanizama protiv diskriminacije.
"Ne možemo ni slučajno biti zadovoljni tempom kojim se izgrađuje antidiskriminaciona pravna praksa", rekla je ona i dodala da je broj procesuiranih dela nedovoljan, dok se propisi često pogrešno razumeju i tumače.
Istakla je da je kroz odlučnu primenu mehanizama protiv diskriminacije potrebno uputiti poruku ne samo odgovornima za diskriminaciju da će biti kažnjeni već i celom društvu da se takvo postupanje ne isplati.
Ona je rekla i da samo kažnjavanje odgovornih za diskriminaciju nije dovoljno već da je potrebna i široka mobilizacija kako bi se razvila tolerancija i prihvatila kao zajednička vrednost u društvu.
Petrušićeva je rekla i da je potrebno znatno povećati kapacitete Povernika za zaštitu ravnopravnosti jer "18 ljudi i prostor od 270 kvadrata nisu dovoljni" da bi rad te institucije bio efikasan.
Predsednik Skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost Meho Omerović rekao je na skupu da je mnogo toga urađeno na zakonodavnom i institucionalnom planu, ali da se zakoni ne sprovode dovoljno efikasno i da se kasni sa donošenjem podzakonskih akata. Prema njegovim rečima, problem predstavljaju i nedovoljni kapaciteti institucija za borbu protiv diskriminacije.
Istakao je da je Skupština Srbija prepoznala značaj pitanja ljudskih prava i da je prvi put u ovom sazivu konstituisan Odbor za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost.
Taj odbor je, prema njegovim rečima, doneo odluku da se organizuje međunarodna parlamentarna konferencija o pravima LGBT osoba koja bi se održala sredinom juna 2013.
Ocenio je da bi donošenje deklaracije protiv homofobije pokazalo da je društvo spremno da preduzme korake u cilju unapređenja prava te manjine. "Odbor će poraditi da se na dnenvnom redu Skupštine uskoro nađe takva deklaracija", rekao je Omerović i podsetio i na napore koje parlament čini za unapređenje položaja žena.
EurActiv Srbija
U junu Strategija za borbu protiv diskriminacije 
