Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Izbori za savete manjina mogući polovinom 2014.
|
|
|
Objavljeno : 06.12.2013. |
|
|
|
|
|
|
Izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina mogle bi da se nađu u proceduri usvajanja početkom 2014, a izbori za članove tih saveta da se održe polovinom naredne godine, rekla je 6. decembra direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović. Prema njenim rečima, novi model izbora za nacionalne savete trebalo bi da omogući njihovu depolitizaciju, a na pripadnicima nacionalnih manjina je da se uključe i izaberu svoje predstavnike. Najavila je da će u narednoj godini Kancelarija za ljudska i manjinska prava "pomeriti svoje aktivnosti ka lokalu". U budžetu za 2014. predviđeno je da Kancelarija dobije 250 miliona dinara, za 10 miliona više nego ove godine. Najveći deo tih sredstava se prebacuje savetima nacionalnih manjina, a Kancelarija deo svojih aktivnosti finansira i sredstvima EU i donacijama različitih zemalja.
Paunovićeva je na radnom doručku za novinare u Beogradu podsetila da je u toku javna rasprava o nacrtu izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i dodala da bi novi model izbornog sistema za nacionalne savete trebalo da omogući njihovu depolitizaciju.
"Ideja je bila da se tim novim modelom izbora da prostor za depolitizaciju nacionalnih saveta što jeste primedba jednog broja nacionalnih saveta", rekla je ona upitana o nezadovoljstvu unutar nacionalnih zajednica predstavnicima u savetima.
Paunovićeva je rekla da je pored države i političkih partija odgovornost i na nacionalnim savetima koji treba da izgrade takav mehanizam da se pre svega bave interesom nacionalne zajednice.
"Jedan broj nacionalnih saveta ili pripadnika nacionalne zajednice jeste nezadovoljan svojim predstavnicma u savetima ali jun ili polovina godine biće prilika da izaberu nove lidere i da pokažu interesovanje za to ko će ih u narednom periodu predstavljati", rekla je ona.
Povodom odluke predstavnika Albanaca na jugu Srbije da prekinu dijalog s Vladom Srbije, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava je rekla da smatra da je to samo jedna od prepreka koja će se otkloniti i da će se taj dijalog nastaviti.
Dodala je da je popis stanovništva, koji su Albanci na jugu Srbije bojkotovali, bitan jer se svi "transferi" nacionalnim savetima rade prema podacima iz popisa, pa time za savet albanske manjine na osnovu ranijeg popisa.
Paunovićeva je rekla i da budžet Kancelarije za ljudska i manjinska prava za 2014. godinu iznosi 250 miliona dinara, što je za 10 miliona više nego u 2013.
Od toga 90% sredstava Kancelarija usmerava nacionalnim savetima manjina, rekla je ona i dodala da se aktivnosti te institucije finansiraju i kroz evropske pretpristupne fondove IPA i donacije organizacija i zemalja poput Švedske i Velike Britanije.
Suzana Paunović je rekla da će Kancelarija za ljudska i manjinska prava nastaviti rad na inkluziji Roma podsetivši da je kroz projekat održivog preseljenja Roma uključena u akcioni plan beogradskih vlasti za preseljenje Roma.
Taj model koji je realizuje Kancelarija predviđa kupovinu seoskih kuća ali uključuje i ekonomske i socijalne mere koje treba da Romima obezbede uslove za život, istakla je ona. Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA) je obezbedila 400.000 era za kupovinu kuća.
Realizacija, odnosno kupovina kuća, bi mogla da počne do kraja 2013. godine, u projekat je uključeno više od 80 romskih porodica, od kojih su neke našle kuće, a 11 kuća je već spremno, rekla je ona.
Paunovićeva je rekla da bi do kraja decembra trebalo da bude predstavljen Akcioni plan za sprovođenju Strategije prevencije i zaštite od diskriminaicje.
Navela je da će u sledećoj godini Kancelarija "pomeriti svoje aktivnosti ka lokalu" i da će njima biti obuhvaćeno i 11 opština koje nikada nisu učestvovale u tim aktivnostima.
Upitana o tome šta Srbija mora da učini na planu ljudskih prava da bi mogla da otvori poglavlje 23 u pregovorima o članstvu sa EU, čije se formalno pokretanje očekuje najkasnije u januara, ona je rekla da je ključna primena zakonskog okvira koji inače dobar.
Problem često predstavljaju budžetska sredstva, rekla je Suzana Paunović i dodala da je neophodna bolja koordinacija tih sredstava i saradnja unutar sistema, uključujući insititucije i civilno društvo.
Autor: M.P.
Foto: Medija centar Beograd
Povezani sadržaj
|
|
|