Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zemlje Balkana delimično slobodne i slobodne
|
|
|
|
Objavljeno : 23.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Organizacija za promovisanje demokratije i ljudskih prava Fridom haus (Freedom House, FH) svrstala je države Balkana u delimično slobodne i slobodne zemlje u najnovijem izveštaju o političkim pravima i građanskim slobodama. Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija su slobodne, a Bosna i Hercegovina, Kosovo i Makedonija delimično slobodne. Prema izveštaju koji je objavljen 23. januara, stanje u svetu u vezi sa slobodama pogoršalo se i u 2013, osmu godinu za redom. U svetu je prošle godine, kako navodi Fridom haus, 88 zemalja ili 45% bilo slobodno, 59 ili 38% delimično slobodno, a 48 ili 25% nije bilo slobodno.
U izveštaju Fridom hausa zemlje se ocenjuju od jedan do sedam - jedinica označava najviši stepen slobode, a sedam predstavlja najmanji stepen slobode.
Srbija ima ocenu dva i za politička prava i za građanske slobode, Hrvatska jedan za politička prava i dva za građanske slobode, Slovenija ima ukupnu ocenu jedan, Crna Gora tri za politička prava, a dva za građanske slobode, dok su BiH i Makedonija ocenjene u obe oblasti trojkom.
Kosovo je ocenjeno sa pet za politička prava i četiri za građanske slobode.
Delimično slobodne države su one zemlje u kojima je ograničeno poštovanje političkih prava i građanskih sloboda. One pate od korupcije, slabe vladavine prava, etničkih i verskih sukoba i političkog okruženja u kojem je jedna stranka dominantna i pored određenog stepena pluralizma.
Slobodne zemlje su one u kojima postoji politička konkurencija, gde se poštuju građanska prava i ljudske slobode i zemlje koje imaju nezavisne medije.
Neslobodne su države u kojima ne postoje osnovna politička prava, a građanske slobode se sistematski krše.
Negativan trend u 2013. u svetu
U izveštaju Fridom hausa, 41. po redu, konstatuje se da je u 54 zemlje u prošloj godini zabeležen pad političkih prava i građanskih sloboda, dok je u 40 zemalja evidentiran njihov rast. Na negativan trend uticali su vojni udar u Egiptu, učvršćivanje autoritarne vlasti u Venecueli i slamanje opozicionih grupa u Rusiji, ističe se u izveštaju.
Opadanju građanskih sloboda i prava u 2013. godini takođe su doprineli građanski ratovi i terorističke akcije u Siriji, Centralnoafričkoj Republici, Južnom Sudanu, Avganistanu, Somaliji, Iraku i Jemenu, navela je ta međunarodna organizacija.
Fridom haus izrazio je zabrinutost zbog novog trenda koji naziva "moderni autoritarizam". Kako je objašnjeno, taj trend se pojavljuje u formi lažnih demokratija u kojima vladajuća partija ili vladajuća klasa onesposobljava opoziciju, upravlja medijima i sputava organizacije civilnog društva, pri čemu ih ne uništava ili zabranjuje.
Uz sve to, izbori koji se održavaju nominalno su slobodni i fer, ali su uvek takvi da koriste vladajućim strukturama. Fridom haus kao primere "modernog autoritarizma" navodei prošlogodišnje izbore u Zimbabveu, Venecueli i Ekvadoru.
Ta organizacija takođe ukazuje na uticaj ruske vlade na televiziju u toj zemlji i nedavno gašenje nezavisne novinske agencije RIA Novosti, koja je, kako se navodi, spojena sa nacionalističkim javnim servisom Raša tudej (Russia Today).
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič takođe je preuzeo kontrolu nad medijima i cenzurisao kandidate opozicije, naveo je Fridom haus.
Ta organizacija dodaje da je Kina pojačala pritisak na medije odlažući ili odbijajući da izda vize stranim izveštačima koji pišu o kršenju ljudskih prava ili o poslovnim interesima kineskih lidera i njihovih porodica.
Turska je, kako se navodi, dala zabrinjavajući primer hapseći novinare, zatvarajući ljude više nego bilo koja druga zemlja, kao i vršenjem pritiska na medije da svoj udeo prodaju saradnicima vlasti.
Fridom haus navodi da je politički zastoj koji je postojao između američkog predsednika Baraka Obame i njegovih protivnika u američkom Kongresu iz Republikanske partije sputao reakciju SAD na događaje na Bliskom istoku.
Organizacija je takođe ukazala na uzbunu povodom prisluškivanja i prikupljanja podataka koje je sprovodila američka Nacionalna besbednosna agencija (NSA), što je objavio bivši službenik NSA Edvard Snouden (Edward Snowden).
Među pozitivnim trendovima navodi se da je u 2013. godini broj predstavničkih demokratija porastao na 122, pošto su u taj krug zemalja ušle Honduras, Kenija, Nepal i Pakistan.
Među pozitivnim trendovima su i poboljšanje građanskih sloboda u Tunisu, uspešni izbori i mirna promena vlasti u Pakistanu, a poboljšanja su zabeležena i u Maliju, Obali Slonovače, Senegalu, Madagaskaru, Ugandi i Zimbambveu.
Fridom haus je takođe objavio listu "najgorih među najgorima", koja obuhvata zemlje koje su na dnu liste po stepenu poštovanja političkih prava i građanskih sloboda. U te zemlje spadaju Centralnoafrička Republika, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Sirija, Turkmenistan i Uzbekistan.
Uz njih su, kao jednako loše, uvrštene i dve teritorije - Tibet, koji je pod upravom Kine, i Zapadna Sahara, koja je pod upravom Maroka.
Izvor: Beta
Foto: Freedom House
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
