Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 HRW: Na Balkanu potrebna bolja zaštita ljudskih prava
|
|
|
|
Objavljeno : 21.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemalje Zapadnog Balkana su tokom 2013. godine učinile malo na rešavanju dugotrajnih problema u oblasti ljudskih prava, navodi se godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu organizacije Hjuman rajts voč (Human Rigts Watch - HRW). HRW je ustanovio da je u zemljama regiona ostvaren ograničen napredak u utvrđivanju odgovornosti za ratne zločine, suzbijanju diskriminacije i kršenju ljudskih prava pripadnika romske manjine i uznemiravanja i nasilja nad novinarima i pripadnicima LGBT zajednice. To su ujedno i problemi u oblasti ljudskih prava sa kojima se suočava Srbija. U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju ukazuje se i na slab i prepoterećen sistem azila, problem nasilja nad ženama i konstatuje da prošle godine nije bilo pomaka u pronalaženju trajnog rešenja za izbeglice i interno raseljene osobe.
HRW je naveo u godišnjem izveštaju da zabrinjava stanje u vezi s ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu tokom 2013. godine, a u regionu nedostaju trajna rešenja za izbeglice i interno raseljene osobe.
Zabrinutost u vezi s ljudskim pravima, uključujući utvrđivanje odgovornosti za ratne zločine, postupanje prema manjinama i sistem azila, postoji i kada je reč o najnovijoj članici EU, Hrvatskoj.
"Zemlje Zapadnog Balkana moraju više raditi na usklađivanju stanja ljudskih prava s evropskim i međunarodnim standardima," izjavila je Lidija Gal (Lydia Gall), istraživač HRW-a za Balkan i istočnu Evropu.
Ona je dodala da će Bosna i Hercegovina, Srbija i Kosovo morati da prekinu s tim teškim kršenjima ljudskih prava ako zaista žele da se približe Evropi.
HRW podseća da su tužioci u Srbiji i Bosni i Hercegovini 2013. potpisali sporazum o saradnji u procesuiranju ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, što stvara uslove da se ostvair napredak u vezi sa postupcima za ratne zločine.
Organizacija dodaje da, uprkos određenom broju osuđujućih presuda, odgovornost za te zločine još uvijek nije utvrđena u mnogim slučajevima, a pred sudovima u obe zemlje se vodi mali broj postupaka.
Procesuiranje ratnih zločina na Kosovu i dalje se, kako navodi HRW, obavlja sporo i otežano je zbog problema zaštite svedoka.
Iz te organizacije navode da je zaštita manjina i dalje nedovoljna širom regiona i da to uključuje i zaštitu Roma koji su suočeni s raširenom diskriminacijom u pogledu pristupa zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i rešavanju stambenog pitanja, a ima i prisilnih deložacija.
Dodaje se da vlasti u Bosni i Hercegovini nisu izmenile ustavne odredbe na osnovu kojih su Romi i druge nacionalne manjine isključeni iz učešća u političkom životu, uprkos pritisku EU i presudi Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić/Finci" iz 2009. godine, kojom je utvrđeno da je ta praksa diskriminatorna.
Kada je reč Kosovu, HRW ukazuje da je diskriminacija Roma, Aškalija i Egipćani pogoršana kontinuiranim prisilnim deportacijama iz Zapadne Evrope bez pružanja adekvatne pomoći za integraciju tih grupa među ostalo stanovništvo.
Novinari, pripadnici LGBT zajednice i aktivisti u regionu suočeni su s neprijateljski nastrojenom sredinom, kao i pretnjama i napadima, ističe HRW i podseća da su vlasti Srbije već treću godinu za redom iz bezbednosnih razloga otkazale Paradu ponosa u Beogradu.
Srbija
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da, i pored napretka na putu ka EU, i dalje zabrinjava stanje u oblasti ljudskih prava. Ocenjuje se da je položaj nacionalih manjina, posebno Roma, nesiguran a da su novinari i dalje izloženi pretnjama i pored pokušaja da se odgovorni za to izvedu pred lice pravde.
Ukazuje se na problem prisilnog iseljavanja i diskriminacije Roma u obrazovanju. U izveštaju se ocenjuje da je i dalje veliki udeo romske dece koja se upisuje u specijalne škole i navodi podatak Evropskog centru za prava Roma da su 22,8% dece upisane u školskoj 2012-2013. u škole za decu sa teškoćama u učenju bila romska deca.
Konstatuje se da i dalje javljaju tenzije između mađarske manjine i srpskog većinskog stanovništva u Vojvodini.
HRW je naveo da su, uprkos sudskim presudama koje predstavljaju prekretnicu i poboljšanju zakonskog okvira za zaštitu prava LGBT zajednice, pripadnici te manjine i dalje suočeni sa netolerancijom i uznemiravanjem. Lokalne grupe za ljudska prava su izvestile o najmanje 30 pretnji koje su na mesečnom nivou upućene na društvenim mrežama pripadnicima LGBT zajednice ukljčenim u organizovanje Parade ponosa 2013, dodaje se u izveštaju.
Problem u Srbiji predstavlja i sistem azila koji je slab i prepoterećen, navodi se u izveštaju i dodaje da je u prvih osam meseci 2013. u Srbiji registrovano 2.232 tražilaca azila, među kojima je najviše Sirijaca (432). Dodaje se da je u istom periodu 2012. bilo 1.454 azilanata.
HRW konstatuje da nije bilo promena kada je reč o pronalaženju trajnog rešenja za izbeglice i intereno raseljene osobe. Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u septembru 2013. je u Srbiji bilo 54.000 izbeglica, uglavnom iz Hrvatske, i 210.000 raseljenih osoba, većinom s Kosova.
Prema procenama Visokog komesarijata UN za izbeglice, 90.000 interno raseljenih osoba nema rešene osnovne potrebe, pre svega kada je reč o stambenom pitanju.
U izveštaju se konstatuje da, kada je reč o pokušajima građana Srbije da u članicama EU dobiju azil iz ekonomskih razloga, nisu u 2013. zabeleženi slučajevi da je neko sprečen da napusti Srbiju.
Ukazuje se i na nerešeno pitanje sudbine nestalih, kao i nasilja nad ženama.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: hrw.org
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
