Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija tek 78. u svetu po kvalitetu života starijih
|
|
|
|
Objavljeno : 01.10.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je među 96 zemalja u kojima živi 90% svetske populacije starije od 60 godina na 78. mestu po kvalitetu života starijih i slabije je pozicionirana nego godinu dana ranije. Globalni indeks starenja za 2014. objavljen 1. oktobra, na Međunarodni dan starijih, pokazao je da najkvalitetnije žive stariji u Norveškoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Kanadi, a najteže je onima u Avganistanu. Svet ubrzano stari i do 2030. će broj starijih od 60 biti veći od broja dece mlađe od deset godina. Već sada je starijih više nego dece ispod pet godina.
Danas u svetu živi 868 miliona ljudi starijih od 60 godina, što čini gotovo 12% globalne populacije.
Procenjuje se da će sredinom veka broj starijih premašiti dve milijarde, ili petinu svetske populacije, pri čemu će u više desetina zemalja, uključujući najveći deo istočne Evrope, stariji od 60 godina činiti više od 30% populacije.
Globalni indeks starenja treba da pomogne vladama širom sveta da usvoje politike i institucionalne okvire za unapređenje kvaliteta života starijih ljudi.
I Srbija brzo stari
U delu izveštaja o Srbiji navodi se da će do 2030. godine udeo starijih od 60 godina u njenoj populaciji biti 26,8% prema 21,6% u 2014. dok će 2050. godine 36,4% građana Srbije biti starije od 60 godina.
Osoba stara 60 godina u Srbiji može da očekuje 19 godina života i to 15,7 godina života u zdravlju.
Globalni indeks starenja pravi se na osnovu četiri važna aspekta života starijih ljudi - sigurnosti prihoda, zdravstvenog stanja, ličnih kapaciteta i elemenata okruženja. Svaki od tih faktora ocenjuje se na bazi nekoliko indikatora.
Srbija je najbolje rezultate pokazala kod sigurnosti prihoda, gde je zauzela 49. mesto zahvaljujući tome što 81% ljudi starijih od 65 godina prima penziju, kao i tome što je pokrivenost socijalnim osiguranjem od 83% nešto viša od proseka.
U izveštaju se navodi da stariji od 65 godina u Srbiji nisu mnogo siromašniji od ostalih ali da su njihove penzije u priličnom broju slučajeva jedini izvor prihoda u porodicama. U proseku penzija starije osobe pokriva 36% rashoda domaćinstava.
Performanse Srbije u oblasti zdravstva, gde je 62. na svetskoj listi, ocenjene su kao osrednje. U tom domenu kao izazov za starije koji pate od hroničnih bolesti navodi se nemogućnost da plate participacije za kvalitetnu zdravstvenu negu.
Ukazuje se i na nedovoljnu gerijatrijsku službu koja je uz to koncentrisana u gradovima.
Kod faktora okruženja Srbija je još slabija, na 67. mestu, jer su joj tri od četiri indikatora ispod proseka - socijalna povezanost, građanska sloboda i zadovoljstvo javnim prevozom.
Navodi se da su stari često žrtve pljački i zlostavljanja i u 2013. se 13% svih prijavljenih slučajeva zlostavljenja odnosilo na zlostavljanje starijih.
Najgore je Srbija plasirana po ličnim kapacitetima, na 92. poziciji, što je znatno niže nego 2013. a posledica je pada stope zaposlenosti starijih.
Kako se navodi, iako je Nacionalnom strategijom o starenju stavljen naglasak na učenje tokom celog života, podrška obrazovnim institucijama da pružaju usluge starijima je nedovoljna. Zbog toga je za odrasle obrazovanje skupo.
U izveštaju se ukazuje i da Nacionalna strategija o starenju ističe 2015. godine.
Srbija je u 2013. godini u Globalnom indeksu starenja bila 64. od ukupno 91 zemlje.
Švedska najbolja u EU
U izveštaju je posebna pažnja posvećena penzijama i tome koliko one pomažu starijima da ostanu aktivni i samodovoljni. Ukazano je na pozitivan primer više latinoameričkih zemalja, uključjući Boliviju, Peru i Meksiko, koje su preduzele mere da obezbede penzije i starijima koji u mladosti nisu uplaćivali penzijsko.
Tako je peruanska vlada 2011. godine pokrenula program u okviru koga stariji ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu dobijaju oko 90 dolara na svaka dva meseca.
U Evropskoj uniji su najbolje pozicionirane po kvalitetu života za starije osobe Švedska na drugom i Nemačka na petom mestu svetske liste.
Od članica EU iz okruženja Slovenija je 29. po kvalitetu života starijih ljudi, Rumunija je 41, Mađarska 46, Bugarska 56. a Hrvatska 67.
Na Zapadnom Balkanu bolje od Srbije su Albanija na 53. mestu liste i Crna Gora na 68.
Šire gledano, SAD su osme na listi, Japan je deveti, Kina 48, Rusija 65. a Indija 69.
Globalni indeks starenja radi Helpejdž internešenel (HelpAge International), neprofitna organizacija sa sedištem u Londonu i afilijacijama u 65 zemalja. U Srbiji je partner Helpejdža Crveni krst.
Cilj te organizacije je da pomogne starijima da se izbore sa diskriminacijom, prevaziđu siromaštvo i žive bezbedno i aktivno.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
