Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Protiv Srbije 2.523 pritužbe u Strazburu
|
|
|
|
Objavljeno : 26.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Presuda u slučaju vojnih rezervista koji su tražili dnevnice preko Evropskog suda za ljudska prava osetno je smanjila broj pritužbi protiv Srbije koje čekaju na rešavanje. Međutim, Srbija je i dalje među zemljama sa najvećim brojem predstavki, a u 2014. je prva po broju pritužbi u odnosu na broj stanovnika.
Broj pritužbi koje protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu smanjen je u proteklih godinu dana za više od dve trećine. U januaru 2014. pred Sudom je bilo 12.000 pritužbi protiv Srbije, dok je početkom 2015. godine protiv Srbije bilo ukupno 2.523 pritužbe.
Na ovaj pad je osetno uticalo donošenje presude u slučaju Vučković i drugi protiv Srbije, koja se odnosila na isplatu ratnih dnevnica.
Veliko Veće Suda u Strazburu u martu 2014. odbacilo je oko 5.000 pritužbi vojnih rezervista navodeći da u ovom slučaju nisu iscrpljeni svi mehanizmi pravosuđa u zemlji u pogledu žalbe rezervista da su bili diskriminisani.
Uprkos smanjenju broja slučajeva pred Sudom za ljudska prava, Srbija i dalje zauzima visoko šesto mesto po broju žalbi.
Najviše slučajeva pred Sudom u Strazburu ima Ukrajina (13.650), zatim Italija (10.100), Rusija (10.000) i Turska (9.500). Neslavna statistika odnosi se i na Rumuniju koja je sa 3.400 predstavki trenutno najtuženija zemlja u regionu. Protiv Srbije ima 2.523 tužbe, dok se protiv Slovenije vodi 1.700 postupaka.
Srbija rekorder po broju pritužbi na 10.000 stanovnika
Međutim, kada se posmatra broj novih pritužbi u odnosu na broj stanovnika, Srbija je u 2014, uprkos smanjenju novih pritužbi, bila rekorder među blizu 50 zemalja koje su u nadležnosti Suda. U 2014. stiglo je ukupno 2.787 prijava, odnosno 3,9 na 10.000 stanovnika.
Po ovom kriterijumu na drugom mestu je Lihtenštajn sa 3,24 na 10.000 stanovnika, a na trećem Ukrajina sa 3,14 novih prijava na 10.000 stanovnika.
Srbija je i u prethodne tri godine bila rekorder po broju novih pritužbi u odnosu na broj stanovnika, pa je 2013. protiv Srbije bilo 5.058 pritužbi, odnosno 7,04 na 10.000 stanovnika.
U zemljama članicama Saveta Evrope, koje su u nadležnosti Suda, živi oko 824 miliona stanovnika, a prosečan broj pritužbi bio je 0,68 na 10.000 stanovnika.
U 2014. odlučeno je o 11.490 predstavki protiv Srbije, pri čemu je u 11.427 slučaju pritužba odbijena ili je doneto sporazumno rešenje, a doneta je presuda o 63 pritužbe.
Slabe tačke: Sprovođenje presuda i zaštita imovine
Srbija dosta koristi sporazumno rešenje, pa je u 2014. tako rešeno 1.016 predstavki od ukupno 1.696 u sudu.
Protiv Srbije je do sada, odnosno od 1959. do kraja 2014, doneto 115 presuda. U 2014. godini doneto je 18 presuda, od čega je za 16 slučajeva utvrđeno da je bilo Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Od presuda u 2014, u devet slučajeva su se odnosile na nesprovođenje sudskih presuda, a sedam na zaštitu imovine.
Funkcionisanje pravosuđa i zaštita imovine i inače su najslabije tačke Srbije u presudama Suda u Strazburu.
Od 1959. do sada je tako od 115 presuda u 101 slučaju utvrđeno da je bilo najmanje jedno kršenje konvencija o pravima. Od toga se 26 odnosilo na neizvršenje presude, 25 na pravo na pravišno suđenje a 23 na dužinu postupka, dok se 37 odnosilo na zaštitu imovine.
Nestale bebe i štednja među zapaženim slučajevima
Jedna od najpoznatijih presuda protiv Srbije je slučaj "nestalih beba", u kome je Sud Srbiji dao rok da obezbedi mehanizme koji će omogućiti da roditelji saznaju istinu o sudbini svoje dece, kao i da im bude isplaćena adekvatna naknada.
Resorna ministarstva zdravlja, pravosuđa i policije donela su odluku o donošenju posebnog zakona (lex specialis) koji će omogućiti izvršenje ove presude. Usvajanje zakona najavljeno je do kraja maja.
U julu 2014, Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu presudilo je protiv Srbije i bivših jugoslovenskih republika - Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine u slučaju Ališić protiv Srbije u sporu koji se odnosio na isplatu stare devizne štednje.
Po toj presudi, Srbija i Slovenija moraju da preduzmu mere kako bi se građanima svih bivših SFRJ republika isplatila stara devizna štednja prema istim pravilima koja su važila za njihove državljane.
Komitet ministara Saveta Evrope nadgledaće izvršenje presuda. Sve presude koje je doneo Evropski sud za ljudska prava obavezujuće su za Srbiju, kao i za sve druge članice Saveta Evrope.
Izvor: Beta i S.V.
Ilustracija: Evropski sud za ljudska prava/EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
