Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U EU novac kontrolišu muškarci
|
|
|
|
Objavljeno : 08.12.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Širom Evrope guverneri centralnih banaka, ministri finansija i predsednici uprava kompanija mahom su muškarci i samo jednu od 25 vodećih pozicija drži žena, pokazao je novi izveštaj o ravnopravnosti muškaraca i žena. Žene su se dosta dobro probile u politici, mada su češće ministarke kulture ili obrazovanja nego odbrane ili spoljnih poslova, njihova zastupljenost raste i među direktorima kompanija ali su im pomaci u oblasti finansija mnogo slabiji i novac u EU i dalje kontrolišu muškarci.
Istraživanje "Rodna ravnopravnost u moći i donošenju odluka" Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE) potvrdilo je da su žene, iako su na trećini vodećih političkih pozicija u Evropskoj uniji, mnogo manje zastupljene u finansijama.
"Novac pripada svima nama. Zašto samo muškarci odlučuju kako će se trošiti. To je nešto kao iz 19. veka", istakla je direktorka EIGE Virginija Langbak (Langbakk) na predstavljaju rezultata istraživanja.
Izveštaj pokazuje zastupljenost muškaraca i žena na političkim funkcijama i u odlučivanju u javnom, ekonomskom i socijalnom sektoru u 28 članica EU između 2003. i 2014. godine.
Mada su se žene probile u politici, rodni stereotipi ipak i dalje deluju pa političkim portfeljima poput odbrane, pravde i spoljne politike i dalje dominiraju muškarci dok su žene na čelu ministarstava kulture, obrazovanja, zdravlja.
Najviše su ka rodnoj ravnopravnosti napredovale zemlje koje su usvojile politike za unapređenje uloge žena u političkom odlučivanju, uključujući donošenje zakona ili neobavezne kvote za javne institucije i tela uprave. One članice koje imaju obavezujuće ili neobavezujuće kvote od 2003. su uvećale broj žena u nacionalnim parlamentima za deset procentnih poena, u proseku na 29%.
Kako se navodi, 2003. je samo jedna zemlja u EU imala rodno izbalansiran parlament - Švedska, gde su 45% poslanika bile žene, a 2010. su u tu kategoriju ušle i Belgija, Holandija i Finska.
Međutim, 2014. je broj parlamenata u kojima žene čine više od 40% poslanika pao na tri (Španija, Finska i Švedska). Istovremeno je broj parlamenata u kojima poslanice čine više od 30% broja poslanika bio relativno stabilan u odnosu na 2003.
Kada je reč o predsednicima parlamenata, u 2003. su četiri zemlje imale predsednice (Estonija, Španija, Letonija i Mađarska) a 2011. devet članica EU (Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Holandija, Austrija, Portugalija i Rumunija).
Pozitivan trend je zatim zaustavljen i 2014. je predsednice parlamenta imalo sedam zemalja EU (Bugarska, Italija, Letonija, Litvanija, Holandija, Austrija i Portugalija).
Na evropskom nivou, udeo žena među poslanicima Evropskog parlamenta porastao je sa 31% u 2003. na 37% u 2014. Iako se ide ka balansu, procenat je još manji od proseka u vodećim članicama.
Najmanje 40% evroposlanica ima 13 zemalja, Estonija i Letonija imaju paritet (50:50) a Irska, Malta, Finska i Švedska imaju više evroposlanica nego evroposlanika.
I dok je napredak ostvaren na mnogim poljima, posebno u politici, na polju finansija ga gotovo i nema.
Od 28 guvernera centralnih banaka EU, samo je jedna, na Kipru, guvernerka a samo dve žene su ministarke finasija, u Rumuniji i Švedskoj.
"Kontrolom novca i dalje dominiraju muškarci", rekla je Langbak i dodala: "Postali smo mnogo svesniji uloge žena u politici i drugim oblastima i tu smo napravili neki pomak, međutim, u finansijama još nismo. Vreme je da se uhvatimo finansija".
Stručnjaci Instituta zaključili su da je manjak žena među guvernerima centralnih banaka posledica uporno dominatne uloge muškaraca i kontinuiranih rodnih stereotipa koji vode rodno pristrasnim procedurama zapošljavanja i uanpređenja.
Izveštaj je pokazao i da su među izvršnim direktorima najvećih kompanija čije su akcije listirane na berzi samo 4% žene.
Ipak, i tu postoji pozitivan pomak - zastupljenost žena u upravama korporacija postepeno je rasla i sa 9% u 2003. dostigla 20% u 2014. Taj trend posebno je uočljiv u zemljama koje imaju obavezujuće zakonodavstvo o zastupljenosti žena u upravama kompanija.
Evropski institut za rodnu ravnopravnost je autonomno telo Evropske unije sa sedištem u Viljnusu. Osnovan je sa ciljem da podržava unapređenje rodne ravnopravnosti i bori se protiv diskriminacije, kao i da podiže svest o rodnoj ravnopravnosti u EU.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
