Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Malo žena u skupštinskim odobrima
|
|
|
|
Objavljeno : 19.03.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Žene u Srbiji, iako čine više od polovine stanovništva, suočavaju se sa velikim problemima kada je u pitanju zdravlje, svaka druga žena je žrtva neke vrste nasilja, a nisu dovoljno zastupljene ni u politici, ekonomiji i sportu, rečeno je 19. marta u Skupštini Srbije za okruglim stolom "Položaj žena u Srbiji". Na skupu je rečeno i da kvote daju rezultate ali da nisu garancija veće zastupljenosti žena, kao i da to nije nužno vezano za ekonomsku razvijenost zemlje. Takođe, ukazano je da je u 20 skupštinskih odbora samo 11% poslanica.
"Ne možemo biti zadovoljni zdravstvenim statusom žena, budući da od raka dojke u Srbiji godišnje oboli 4.000 žena, od kojih 1.600 njih umre", rekla je ministarka zdravlja Srbije Slavica Ðukić Dejanović. Ona je dodala je ovaj procenat mnogo veći nego u drugim državama jer je kod nas problem u nedostacima mehanizama za rano otkrivanje karcinoma dojke. Stoga je, prema rečima ministarke, ovo godina skrininga - otkrivanja karcinoma.
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović je rekla je da Srbija nije specifičan slučaj kada je u pitanju učešće žena u politici. Prema njenoj oceni, kvote jesu pozitivna mera koja pokazuje rezultate, ali nisu garancija, kao što ni visok stepen ekonomske razvijenosti neke države takođe ne znači i visok stepen udela žena u političkom životu.
Mihajlovićeva je navela primer Ruande, države sa najvećim procentom žena u parlamentu na svetu (56.3%), i dodala da prvih 10 država koje imaju najviše članica parlamenta uopšte nisu najrazvijenije države.
Prema podacima međunarodne organizacije Interparlamentarna Unija (IPU) iz 2013. godine, Srbija je na 23. mestu na listi država sa najvecćim brojem žena u parlamentu (33,2%), ispred većine država članica EU, i ispred susednih država iz regiona.
Nedovoljno žena u sportu
Ministarka sporta Alisa Marić rekla je da je Srbiji neophodan ambijent u kom će muški i ženski sportovi biti ravnopravni.
"Ako je jedna žena trenutno najpopularniji sportista u Srbiji - Milica Mandić, onda polazna tačka postoji", istakla je Marićeva koja je napomenula da žene u sportu nisu dovoljno zastupljene. Prema njenim rečima, tek svaki deseti profesionalni sportista je žena.
Alisa Marić je takođe ukazala na činjenicu da su poslednje Olimpijske igre u Londonu 2012. održane sa najvećim brojem sportistkinja u istoriji Olimpijskih igara - 4.835 sportistkinja od ukupno 10.903 učesnika, a da su sve države imale bar jednu sportistkinju.
Stoga, Srbija treba da organizacijski i finansijski podstakne ženski sport adekvatnim aktima, ocenila je ministarka sporta.
Više žena među diplomiranim studentima
Background Ženska parlamentarna mreža, neformalno je telo koje su 14. februara formirale sve narodne poslanice u Skupštini Republike Srbije, njih 82.
Mreža je formirana uz podršku Beogradskog fonda za političku izuzetnost, prvi put u istoriji srpskog parlamenta, u cilju uticanja na donošenje novih zakona i praćenja postojećih zakonskih rešenja u vezi sa pravima žena i poboljšanjem rodne ravnopravnosti i kao i nastojanje da se poveća broj žena u politici.
U Srbiji žene čine 51,3% populacije.
Poslanica Skupštine Srbije iz redova Socijalističke partije Srbije Vesna Jovicki navela je da u Srbiji ima više diplomiranih studentkinja nego studenata, ali da se po zastupljenosti u različitim profesijama vidi da je i dalje prisutna podela na muška i ženska zanimanja.
U Srbiji je 95,5% vaspitačica, više od 70% nastavnica, a fakultetima tek 29% profesorki. Najmanje žena predavača je na elektrotehničkim fakultetima (oko 9%) i na mašinskim (oko 6%).
Poslanica Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Tomić je ukazala da se žensko preduzetništvo u Srbiji takođe suočava sa problemima. Prema njenoj oceni, žena suvlasnice ili vlasnice preduzeća ima tek 26%, što je manje od EU (30%), ali problem nisu samo procenti već i održivost - godišnja stopa gašenja preduzeća je 47% za ženski biznis, a oko 30% za muški biznis.
Tomić je kao pozitivan primer navela Udruženje poslovnih žena Srbije koje je pokrenulo projekat u Beogradu i još 5 gradova u Srbiji pod nazivom "Unapređenje kapaciteta MSP na implementaciji principa osnaživanja žena", uz podršku Ujedinjenih nacija.
Cilj projekta je da upozna rukovodioce, a pre svega vlasnice malih i srednjih preduzeća, sa sedam principa osnaživanja žena, među kojima je poštovanje ljudskih prava i nediskriminisanje, promocija obrazovanja i stručnog usavršavanja žena i merenje napretka rodne ravnopravnosti i javno izveštavanje o njemu.
Malo žena u skupštinskim odborima
Poslanica Nove Srbije Dubravka Filipovski je ukazala da danas ima čak 84 žena u Parlamentu što je pokazatelj napretka, budući da je 1990. godine u Skupštini bilo samo 1,6% poslanica. Problem koji je još uvek zastupljen u Skupštini, prema poslanici Filipovski, jeste nepostojanje mogućnosti da ženu u parlamentu menja žena, što znači da 84 poslanice imaju verifikovane mandate, ali trenutno ih ima 81.
Drugi problem je što je u 20 skupštinskih odbora samo 11% poslanica, dok postoje i odbori u kojima uopšte nema žena - Odbor za Kosovo i Metohiju i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove. Sa druge strane, žene su zastupljenije u odborima za rad (80%), kulturu (70%) i ljudska i manjinska prava (60%), što prema njenoj oceni, ukazuje na činjenicu da su muškarci tamo gde je moć.
Jedini odbor čiji je predsednik žena a svi ostali članovi muškarci jeste Odbor za kontrolu službi bezbednosti, navela je poslanica Filipovski.
U Skupštini Srbije je pre mesec dana formirano neformalno telo Ženska parlamentarna mreža, koja je i organizator okruglog stola, a koordinatorka te mreze i poslanica SNS Marija Obradović istakla je da je položaj žena važna tema koja prožima sve institucije i organizacije i da tu nema ni verskih ni teritorijalnih ni političkih granica.
Marija Obradović je kao prvi efekat rada mreže navela to što će Skupština Srbije naredne nedelje raspravljati o inicijativi za ukidanje zastarelosti krivičnog dela seksualnog zlostavljanja.
Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić je govorila o uticaju žena kroz "zakon broja žena u politici". Prema tome principu, kako je rekla, kada jedna žena uđe u politiku, ona mora da menja sebe, a kada dovoljno veliki broj žena uđe u politiku, onda one menjaju politiku.
Na skupu su govorile i princeza Katarina Karađorđević i savetnica predsednika Indonezije Meutia Hata koja je prenela iskustva svoje zemlje.
Autor: Dragana Bajić, studentkinja Fakulteta političkih nauka
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
