Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pogoršano stanje medija u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 29.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Broj napada na novinare u Srbiji u prethodne tri godine je u porastu, a odgovor institucija koji treba da omogući da se situacija poboljša nije odgovarajući, navodi se u izveštaju Regionalne platforme Zapadnog Balkana za zastupanje slobode i bezbednosti novinara. Od 2013. do juna 2016. desila su se 33 fizička napada na novinare, a četiri novinara su pod stalnom policijskom zaštitom.
U izveštaju koji je objavilo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) navedeno je da je od 2013. do juna 2016. bilo 33 fizička napada na novinare, 9 napada na imovinu, 69 verbalnih pretnji, 32 pritiska, dok je od 2014. zabeleženo 275 različitih napada i pretnji na novinske portale i njihove novinare i urednike, a o napadima na medijske organizacije nema podataka.
Državna tela ne pružaju odgovarajuće resurse za istraživanje pretnji i nasilja nad novinarima, navodi se u izveštaju, uz ocenu da su istrage spore i ne daju rezultate.
Navedeno je da je prema dostupnim podacima NUNS-a četiri novinara pod stalnom policijskom zaštitom, i da je najveći problem u tim slučajevima to što država ne preduzima mere da otkloni pretnje.
Kao problem je istaknuto i to što "javni zvaničnici retko daju jasne izjave kojima osuđuju napade na novinare".
Izveštaj je napravljen pre potpisivanja Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara, koji su potpisali 26. decembra predstavnici novinarskih udruženja, Republičkog javnog tužilaštva i državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović-Ivković, ali se pominju problemi u pregovorima o tom sporazumu. Kao poseban problem u tom pogledu navedeno je da saradnja institucija i udruženja novinara nije na zadovoljavajućem nivou.
Posebna politika za osiguranje bezbednosti novinara predviđena je Akcionim planom za poglavlje 23 kao jedan od uslova za pristupanje srbije EU.
Cenzura rasprostranjena, ekonomski položaj pogoršan
Položaj novinara ocenjen je kao loš i po pitanju cenzure i ekonomskog položaja.
Tako se navodi da je 41,44% novinsra u istraživanju navelo da je cenzura uticala na njihov rad, dok 38,74% navodi da gotovo da nije uticala, a 18,2% da nije uopšte uticala.
Navedeno je i da je broj radnih časova novinara povećan, a da im je smanjena plata, a istraživanje je pokazalo da se plate uglavnom kreću između 300 i 400 evra.
Sindikati ne funkcionišu kako treba, jer im je autoritet i uticaj ograničen, mali broj novinara se priključuje, a nijedan od sindikata ne nudi mere za veću zaštitu novinara, posebno u pogledu pomoći u oblasti radnih prava.
Navodi se da se mali broj novinara priključuje udruženjima, koja se zalažu za doslednu primenu zakona u celoj zemlji, i da se na njih vrši pritisak.
Savet za štampu istaknut je kao redak primer organzacije koja je ostvarila napredak u radu, ali je problem to što mediji koji dobiju javna upozorenja to ne objavljuju kao što je propisano već ili to ne čine ili čine tako da ne upada u oči čitaocima.
U pogledu propisa, najveći problem je što se ne primenjuju, a opšti zaključak izveštaja je da je stanje u medijima pogoršano od donošenja novih medijskih zakona 2014, što se može pripisati vladinom uticaju na medije i posledičnom manjku uredničke nezavisnosti.
Izveštaj je sačinjen uz finansijsku podršku EU, na osnovu analize izveštaja nevladinih organizacija, istraživača i fakulteta, zvaničnih dokumenata državnih institucija poput poiriosa, zakona, strategija, godišnjh izveštaja, zapisnika sa sastanaka, kao i zvanične statistike i medijskih tekstova i izveštaja, a sprovedeni su i detaljni razgovori sa stručnjacima i anketa 11 novinara različitih medijskih roganizacija. Njegovi osnovni zaključci predstavljeni su prvi put na konferenciji u Beogradu početkom decembra.
Napisala: S.V.
Foto: Shutterstock.com
Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njenih partnera i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
