Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Javni servisi ne ispunjavaju ulogu u informisanju građana
|
|
|
|
Objavljeno : 14.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Javni servisi nisu ispunili svoju ulogu u podsticanju razmene mišljenja između vlasti i građana koji su, kao i njihova interesovanja, manje zastupljeni u centralnim informativnim emisijama. U dnevnicima javnih servisa u Srbiji u prvoj polovini godine dominirale su političke teme i političari i to uglavnom zbog predizborne kampanje, a posebno su bile zastupljene aktivnosti premijera Srbije Aleksandra Vučića, pokazao je monitoring rada javnih servisa u prvoj polovini ove godine. Na predstavljanju rezultata monitoringa ukazano je i da je malo analitičkih priloga i da je broj subjekata, odnosno sagovornika u prilozima takođe mali.
"Javni servis nije ispunio svoju ulogu. On nije omogućio razmenu mišljenja između predstavnika vlasti i građana. Nije bilo dovoljne raznovrsnosti subjekata sa stanovišta njihovih socijalnih pozicija i uloga i nije se mogao obezbediti pluralizam mišljenja, a građani su veoma neadekvatno zastupljeni", rekla je Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka.
Na predstavljanju rezultata monitoringa rada javnih servisa, ona je rekla da su u prvoj polovini ove godine, za razliku od ranijih godina kada je prva tema bila ekonomija, dnevnicima Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV) dominirale političke teme sa udelom od 21% u prilozima.
Pored predizborne kampanje, najzastupljenije su bile aktivnosti predsednika Srbije Tomislava Nikolića i posebno aktivnosti premijera Srbije Aleksandra Vučića, rekla je Matićeva.
"U tretmanu predsednika Vlade, RTS se nije pokazao kao javni servis. On je ovde iskazao jedan stari udvorički način ponašanja državne televizije", rekla je Matićeva i dodala da se RTS ponašao "kao tipični glas države koji je na potpuno nekritičan način i pasivno" pokrivao aktivnosti premijera.
Matićeva je rekla da su prilozi o aktivnostima premijera bili znatno duži od standardnih i navela da je u 24 analizirana dnevnika RTS-a sedam priloga o aktivnostima premijera bilo duže od pet minuta, da je najduži bio 6,30 minuta, dok prilozi u proseku traju minut i 24 sekudi.
Ona je rekla da se izveštavanje o aktivnostima premijera svodilo na prenošenje njegovih govora i ocenila da je Dnevnik RTS-a omogućio Vučiću da državni maketing koristi za promociju partije na vlasti i svoje vlade.
"Nekritički odnos prema vlastima tokom predizborne kampanje je tradicionalan odnos još iz vremena kada smo imali državnu televiziju i mi za 25 godina političkog pluralizma nismo uspeli da nađemo način da se to onemogući", rekla je Jovanka Matić.
Matićeva je odbacila kao apsolutno netačan stav Regulatornog tela za elektronske medije da je nemoguće sprečiti državne funkcionere da koriste javne nastupe za promociju partije i ocenila da u REM-u nema volje a da drugi politički akteri nemaju snage da se to reši.
U izveštavanju RTV nacionalni nivo je imao prioiritet, ali se više na analitčki način izveštavalo o izborima, dok je pokrajinska vlada dobila na publicitetu posle izbora, rekla je ona.
Ona je rekla da je na osnovu analize 120 informativnih emsija sa 2.237 priloga radio i TV stanica javnih servisa utvrđeno da su od 17 grupa tema dominirale četiri sa udelom od 50 do 60% u programu i da su to domaća politika, ekonomija, sport i događaji u svetu.
Osim politike, dnevnicima je kao tema dominirao sport što se objašnjava time da je u prvoj polovini godine bilo više velikih sportskih događaja poput Olimpijskih igara.
Matićeva je rekla da su se mediji u prvoj polovini godine manje bavili Kosovom i borbom protiv kriminala i korupcije, da su u centralnim informativnim emisijama zanemarivana interesovanja građana poput socijalnih pitanja, zdravstva ili siromaštva, a da su građani bili sagovornici o manje važnim temama, poput proslave praznika.
Kao problem je izdvojila i to što su u prilozima govorila manje od dva subjekta u proseku, odnosno 1,6 subjekata, kao i da su dominirali predstavnici državnih organa i političkih partija i strani subjekti, čiji je ukupan udeo 50 do 60%.
"Govor centralnih informativnih emisija je govor političke elite", rekla je ona i dodala da vlasit ne smeju da budu dominantan izvor informacija.
Ukazala je i da je 88% priloga jednostavne forme, a da su 12% analitički prilozi i da se novinari koriste kao pasivi beležnici događaja umesot da pripremaju analitičke priloge.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski je ukazao na problem zastupljenosti programa na manjinskim jezicima i izveštavanja o aktivnostima različitih verskih zajednica, kao i na nerešavanje pitanja finansiranja javnih servisa.
Dubravka Valić Nedeljković iz Novosadske novinarske škole navela je da je u monitoringu rada javnih servisa u prvih šest meseci ove godine učestvovalo 18 monitora i da je pregledano oko 2.000 sati programa.
Ona je rekla da javni sevisi u velikoj meri ostvaruju ulogu propisanu zakonom u drugim segmentima svog rada, kada je reč o raznovrsnosti programske produkcije, širokom rasponu sadržaja i formi i afirmaciji civilizacijskih vrednosti.
Autor: M.P.
Foto: Shutterstock.com
Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njenih partnera i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
