Novi Zakon o javnom informisanju, o čijem nacrtu je 5. marta u Novom Sadu počela javna debata, nastavak je mukotrpne trogodišnje rasprave oko sređivanje stanja na srpskoj medijskoj sceni, snažno opterećenoj političkim i ekonomskim uticajem na uređivačku politiku medija. Zakon donosi novine u tom pogledu, ali ima mnogo spornih tačaka, pa je debata prilika za raščišćavanje terena. Izmena medijske regulative je jedan od preduslova za napredovanje na putu evropskih integracija.

Piše uredništvo Novinske agencije Beta

Medijska udruženja su se u reformskom naporu spontano ujedinila, a Delegacija EU, OEBS, IREX i druge međunarodne organizacije koje se bave medijima i medijskim slobodama taj napor su snažno podržale. Prethodna vlada je pod tim pritiskom bila prinuđena da donese Medijsku strategiju u jesen 2011, ali nije počela da je primenjuje; sadašnja na osnovu donetog pravi novi set medijskih zakona jednako pod "evropskim" pritiskom, bez čega nije spremna na istinsku reformu.

Odlučujući značaj je u tome što je reforma medijskog sektora sada jasno vezana za napredak Srbije u evropskim integracijama. Vlasti su zbog toga prihvatile saradnju sa medijskim organizacijama; rad radnih grupa za izradu zakona otvorio se za članove medijskih udruženja, a proces nadgledaju predstavnici EU i OEBS-a.

Zakon o javnom informisanju je temeljni medijski zakon koji uređuje vlasništvo, odnose države i medija i druge opšte principe slobodnog informisanja, iako ima toliko odredbi da mnogi kritičari misle da slobodu javne reči više guši nego što je štiti. U toku je i izrada Zakona o elektronskim medijima o kojem rasprava treba da usledi kasnije. Celokupna reforma medijskog zakonodavstva svela se na ta dva zakona.

Država

Veoma važne stavke u novom zakonu su povlačenje države iz vlasništva u medijima i transparentnost medijskog vlasništva. Predlog Zakona o informisanju (ZOI) sadrži obavezu vidljivog vlasništva nad medijima, što do sada nije poštovano. Predlog ZOI predviđa uvođenje registra medija, što je do sada bio neuspešan pokušaj.

Država je, na nacionalnom nivou, vlasnik novinske agencije Tanjug i javnog preduzeća Panorama (izdavač magazina Jedinstvo, koji je izlazio na Kosovu); status državnih medija po predlogu ZOI treba da bude promenjen do kraja 2014. godine. Država takođe ima vlasništvo u listu Politika (50%) i u listu Večernje novosti (više od 30%). Ima nagoveštaja da bi se u narednim mesecima udeo državnog vlasništva u Politici čak mogao čak povećati, a nije jasno da li će i kada država da se povuče iz vlasnistva nad ta dva lista.

Ubedljivo najviše novca namenjenog medijima - više od 40% - država troši na finansiranje Tanjuga (oko 2,6 miliona evra godišnje). To je neuporedivo više nego što Ministarstvo kulture Srbije u budžetu trenutno izdvaja za finansiranje projekata od javnog interesa, uključujući i projekte vezane za sve programe na jezicima nacionalnih manjina.

Tanjug je, zajedno sa Panoramom, jedina medijska kuća koja je u potpunom državnom vlasništvu na nivou Republike i koja se istovremeno finansira direktno iz budžeta, što je anahronizam opstao sve do današnjih dana. Zakon o Tanjugu koji je na snazi još iz 1994. (a naslanjao se na zakone iz komunističkog vremena, odakle je i ime: Telegrafska Agencija Nove Jugoslavije, iz 1943.) trebalo bi da bude ukinut po usvajanju novog ZOI.

Članovi radne grupe iz asocijacija medija su ocenili da je politička volja da se država udalji od vlasništva nad medijima i mediji "skinu" sa budžeta slaba ili zanemarljiva, i veruju da je neophodno da medijska reforma opstane visoko na listi prioritetnih reformi za EU, kako bi bila sprovodiva. Međutim, predstavnici države u grupi koja kreira zakon izričito su rekli da će 1. januara 2014. godine prestati direktno finansiranje medija iz budžeta.

Finansiranje medija iz budžeta je izuzetno ostljivo ne samo zbog ekonomske krize koja je naročito teško pogodila medije, već i zbog toga što se kosi sa pravilima o zaštiti konkurencije. Tanjug na tržište izlazi sa damping cenama ili besplatno daje svoje proizvode, što podriva ekonomsku snagu privatnih i nezavisnih agencija, Bete i Foneta. Nelojalna konkurencija skopčana sa ekonomskom krizom i gašenjem medija preti da marginalizuje i uguši nezavisne glasove na koje država nema političkog uticaja.

Novac

Važne novine u predlogu ZOI su uvođenje kategorija javnog interesa i pokušaj promene načina trošenja budžetskih sredstava namenjenih medijima. Do sada u srpskom medijskom zakonodavstvu nije postojala kategorija javnog interesa. Budžetska sredstva opština, pokrajine Vojvodine i republike za medije mahom se troše tako što se direktno finansiraju medijska javna preduzeća čiji su vlasnici opštine, pokrajina i republika. Direktno vlasništvo države i činjenica da državni organi neposredno imenuju direktore i glavne i odgovorne urednike omogućava naravno kontrolu uređivačke politike.

U predlogu ZOI stoji stav da se novcem iz budžeta više ne može finansirati poslovanje medija, nego proizvodnja medijskog sadržaja, i to putem javnih tendera za projekte. Sporna tačka, koja će svakako biti predmet rasprave, jeste ko će odlučivati o tome koji će projekti dobiti državni novac: država, ili nezavisne komisije? U radnim grupama se pokazalo da postoiji snažna tendencija da se i kroz "projekte" zadrži isti način finansiranja, samo pod drugom maskom.

U Medijskoj strategiji je definisan javni interes. Kategorije koje se tiču javnog interesa (kultura, obrazovanje, informisanje na jezicima manjina) odatle su prenete u ZOI. To je zamišljeno kao preduslov za prelazak na projektno finansiranje. Predviđeno je da danom stupanja na snagu tog zakona prestaje važnost zakonskih odredaba kojima se omogućava državi (opštinama, gradovima, pokrajini i republici) da osnivaju javna preduzeća u medijskoj sferi.

Vlasništvo

Javna preduzeća iz medijske sfere treba da budu transformisana, odnosno privatizovana, do kraja 2014. godine, a direktno finansiranje medija iz budžeta treba da prestane 1. januara 2014. godine. Reč je o promeni koja izaziva veliku uznemirenost u medijima u direktnom vlasništvu opština, gradova, pokrajine i republike. Ti mediji i njihovi vlasnici još od smene autoritarnog režima nisu bili izloženi nikakvim promenama statusa. U minulih 12 godina nastojali su da učvrste sadašnje pozicije, pa novi zakon dočekuju potpuno nespremni.

Novi zakon nije precizirano šta će se sa tim medijima desiti posle 2014, kada njihov status bude promenjen. Na nivou opština je mahom reč o nedovoljno profesionalnim medijima u kojima se samo prenose stavovi vladajućih lokalnih struktura i funkcionera. Mediji na nacionalnom nivou sa potpunim ili znatnim udelom državnog vlasništva nemaju nikakve mehanizme zaštite od uticaja politike; urednike i direktore tih medija postavljaju vlasti posle svakih izbora i nove garniture dobro znaju da u potpunosti zavise ne od finansijskog uspeha, nego od propagandnog aktivizma.

Prelazak na projektno finansiranje, koje postaje obavezno od 1. januara sledeće godine, bez prelaznih mehanizama će za većinu tih medija u vlasništvu države biti noćna mora jer o projektima ne znaju ništa ili veoma malo.

Problemi

Medijske organizacije smatraju da bi se moglo dogoditi da opštinske vlasti pokušaju da reše problem tako što će staviti pod kontrolu komisije koje odlučuju o projektima ili će jednostavno dozvoliti postepeno gašenje medija koji su do sada bili u njihovom neposrednom vlasništvu. U trenutku kada ne budu vlasnici medija, treba očekivati da počnu da ograničavaju sredstva koja se iz budžeta izdvajaju za medije. Otuda se medijske asocijacije zalažu za to da se zakonom predvidi minimum sredstava (u procentima) koje opštine, gradovi, pokrajina i republika treba da izdvoje za finansiranje javnog interesa u sferi informisanja.

Uvođenje minimuma izdvajanja iz budžeta za medije bi opštinske, gradske, pokrajinske i republičke vlasti prinudilo da se ozbiljnije pozabave i projektnim finansiranjem i javnim interesom. Naravno, ostaje prostor za manipulaciju, pre svega kroz uticaj na komisije koje će odlučivati o raspodeli budžetskih sredstava, ali se takođe stvara širok prostor za ograničavanje uticaja opštinskih vlasti i drugih centara moći na uređivačku politiku.

Da bi se izbegle razlike u načinu na koji se sredstva raspoređuju u različitim opštinama, medijska udruženja insistiraju na stavu da se zakonom o javnom informisanju bliže odredi način formiranja i rada komisija koje će odlučivati o projektima. Asocijacije smatraju da u lokalnim sredinama često nije moguće naći članove tih komisija koji ne bi bili u nekom sukobu interesa, pa predlažu da se njihovo formiranje veže za asocijacije i tako otvori prostor da članovi komisija budu i medijski profesionalci iz različitih delova Srbije.

Nije do kraja jasno na koji će način biti finansirana javna medijska preduzeća u opštinama, gradovima, pokrajini i republici posle 1. januara 2014, kada prestaje sadašnji način finansiranja i stupa na snagu novo, projektno finansiranje, pa do kraja iduće godine, do kada treba da budu transformisana. U udruženjima veruju da država namerava da i tokom iduće godine u potpunosti zadrži sadašnji način budžetskog finansiranja medija u državnom vlasništvu, s tim što ti mediji ne bi mogli da učestvuju u konkursima za projekte.

Ukoliko se takvo rešenje primeni u praksi, položaj opštinskih, gradskih, pokrajinskih i republičkih medija se uopšte neće promeniti tokom 2014. jer ti mediji ni sada ne učestvuju na konkursima, nego novac dobijaju direktno iz budžeta, odnosno od svojih vlasnika.

Medijska udruženja smatraju da bi bilo neophodno što pre utvrditi način finansiranja medija u periodu dok traje njihova transformacija, kako se ne bi dogodilo da i u 2014. godini lavovski deo sredstava iz opštinskih, gradskih, pokrajinskih i republičkog budžeta bude potrošen na te medije, a da za projektno finansiranje javnog interesa ostanu mrvice.

Zabrinutost koju pokazuju asocijacije je motivisana strahovanjem da će privatni i nezavisni mediji, zbog duboke recesije, u narednih nešto više od dve godine doživeti ekonomski kolaps ukoliko opštinski mediji zadrže sadašnju povlašćenu poziciju koja im omogućuje da nelojalno konkurišu na tržištu, imajući iza sebe zamašan novac iz budžeta čije trošenje uopšte ne moraju da pravdaju sa stanovišta javnog interesa jer se finansiraju kao javna preduzeća. To bi automatski stvorilo uslove za još veću dominaciju medija čija uređivačka politika je pod kontrolom države i drugih centara moći.

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nema jedinstva oko uloge države u medijima
  
• 

  Vesti

  : Nacrt zakona: Povlačenje države iz svih medija
  
• 

  Vesti

  : Za državne medije predviđeno više od tri miliona evra
  
• 

  Vesti

  : Za strategiju za medije EU daje 1,5 miliona evra
  
• 

  Dosije

  : Strategijom do boljih medija u Srbiji