 Autocenzura i dalje raširena u srpskim medijima |
| Objavljeno : 23.04.2013. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Srbija čini korake ka uređenju medijske sfere izmenama postojećih zakona i pripremom seta zakona u oblasti medija, ali je, u celini, medijsko izveštavanje neuravnoteženo a autocenzura raširena, navodi se u prolećnom izveštaju Evropske komisije. Komisija je u izveštaju pozdravila ukidanje krivičnog dela klevete kao važan korak. Sistem državne pomoći se, u delu izveštaja koji se odnosi na ekonomska pitanja, izdvaja kao oblast u kojoj ima otvorenih pitanja, kao i oblast zaštite intelektualne svojine.
Kada je reč o primeni Medijske strategije, u izveštaju koji je objavljen 22. aprila navodi se da je formirana radna grupa koja radi na usklađivanju zakonodavnog okvira kako bi se uklonile kontradiktornosti koje postoje u vezi sa osnivanjem i finansiranjem medija.
"Prvi korak je već učinjen usvajanjem amandmana na Zakon o javnim preduzećima kojim se isključuje mogućnost da vlasti na svim nivoima mogu da osnivaju javna preduzeća u oblasti medija", navodi se u izveštaju.
U pripremi su dva zakona - zakona o javnom informisanju i medijima koji pokriva oblast javnog informisanja, vlasništva i koncentracije vlasništva u medijima, kao i akreditovanje stranih izveštaca, i zakona o elektronskim medijima koji će obuhvatiti elektronske medije i javne servise.
U toku su konsultacije o nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, konstatovala je Komisija. Taj zakon bi trebalo da garantuje transparentnost finansiranja, da reguliše pitanje koncentracije vlasništva u medijima, uvede ograničenja koja se odnose na to, i da da ulogu Komisiji za zaštitu konkurentnosti u procesu.
Konstatuje se i da je u januaru 2013. formirana ad hok komisija od novinara i predstavnika policije i bezbednosno-informativnih agencija kako bi se rasvetlili slučajevi nerešenih ubistava novinara.
"U celini, mora se primetiti da medijski izveštaji i dalje nisu dovoljno analitički i uravnoteženi i da je autocenzura i dalje raširena", zaključuje se u izveštaju.
Manjkav sistem državne pomoći
U delu izveštaja koji se odnosi na ekonomska pitanja ocenjuje se da srpske vlasti sprovode reforme čiji je cilj unapređenje ekonomskog i poslovnog okruženja, ali da postoje otvorena pitanja na planu državne pomoći i zaštite intelektualne svojine.
Komisija za kontrolu državne pomoći mora da pokaže dodatnu nezavisnost a tom telu moraju biti prijavljene mere državne pomoći koje ona mora i da odobri, naglašava se u izveštaju i dodaje da se moraju dalje prilagođavati postojeće šeme dodele pomoći.
Komisija je ocenila da usvajanje novog Zakona o javnim nabavkama krajem 2012. godine predstalvja značajan i pozitivan korak. U izveštaju se navodi da se tim zakonom srpsko zakonodavstvo dodatno usklađuje sa pravnom tekovinom EU i da se u celini poboljšava efikasnost procedura javnih nabavki, između ostalog, centralizovanjem sistema javnih nabavki.
Zakon, kako se navodi, jača institucije nadležene za sprovođenje i nadzor propisa o javnim nabavkama, a doneti su i novi propisi koji se odnose na sprečavanje korupcije i sukoba interesa. Sveukupno, novi zakon bi trebalo da omogući da procedure javnih nabavki budu transprentnije i efikasnije.
Vlada je usvojila i druge mere u cilju poboljšanja poslovnog okruženja, ukazuje se u izveštaju i navodi ukidanje više od 130 parafiskalnih nameta koji su opterećivali poslovne aktivnosti, izmene zakona o porezu na dodatu vrednost i usvajanje zakona kojim se ograničava period za naplatu potraživanja.
Proces privatizacije preostalih društvenih preduzeća, u čemu se uveliko kasni, pokrenut je u decembru 2012. a uvodeden je roka od 18 meseca za dovršenje resturkturiranja.
Konstatuje se da je u januaru izmenjen Zakon o trgovini čime je olakšan ulazak trgovinskih lanaca na srpsko tržište.
U izveštaju se povoljno ocenjuje dosadašnje sprovodenje obaveza Srbije prema Prelaznom trgovinskom sporazumu i konstatuje da je Beograd spreman za razgovore i razmatranje bilo kog otvorenog pitanja.
Navodi se i da je Srbija "u dobroj veri" angažovana na prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju povodom ulaska Hrvatske u EU 1. jula 2013. godine.
Izvor: EurActiv.rs Linkovi
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||