Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK: Napredak u reformama i odnosima s Kosovom
|
|
|
|
Objavljeno : 22.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je preduzela značajne korake u normalizaciji odnosa sa Kosovom, a očekuje se da Beograd i Priština u duhu najnovijeg sporazuma nastave dalje da rade na normalizaciji odnosa i da će se, između ostalog, baviti i učešćem Kosova u međunarodnim telima, navodi se u prolećnom izveštaju Evropske komisije. U izveštaju koji je objavljen 22. aprila ističe se opredeljenost vlade za borbu protiv korupcije i reforme, a vlasti pozivaju da u izradu dokumenata i zakona uključe zainteresovane strane i obezbede vreme za razmatranje nacrta zakona u parlamentu. Traži se i da se više uvažavaju preporuke nezavisnih institucija. U izveštaju se ukazuje na izvestan napredak u unapređenju prava manjina, ali se traži efikasnija primena zakona.
Uz detaljno navođenje elemenata sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koji je parafiran 19. aprila u Briselu, u izveštaju se navodi da su se dve strane takođe dogovorile da nijedna neće blokirati ili ohrabrivati druge da blokiraju evropske integracije druge strane.
Dva strane su se takođe dogovorile da usvoje plan implementacije sporazuma do 26. aprila i da uspostave odbor za implementaciju uz posredovanje EU.
EU takođe očekuje da Beograd i Priština u duhu najnovijeg sporazuma nastave dalje da rade na normalizaciji odnosa i da će se baviti, između ostalog, učešćem Kosova u međunarodnim telima.
U izveštaju Evropske komisije se podseća da je dijalog Beograda i Prištine, nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, podignut na visoki politički nivo uz posredovanje visoke predstavnice EU. Podseća se da je od oktobra 2012. godine do aprila 2013. godine održano 10 sastanaka premijera, a u februaru je održan i sastanak predsednika Srbije i Kosova, Tomislava Nikolića i Afitete Jahjaga.
U toku dijaloga dva premijera su uspostavila dobar radni odnos i pokazala političku hrabrost i zrelost u razgovoru o vrlo osetljivim i složenim temama, često sa teškom političkom atmosferom u pozadini, ocenila je Evropska komisija. Komisija takođe navodi da su se u poslednjoj fazi dijaloga sastancima priključili zamenici premijera obe strane što je donelo dodatni element političkog legitimiteta i stručnosti.
Komisija navodi da je najvažniji deo pregovora bila primena sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima. Do kraja decembra 2012. proradila su četiri prelaza, uključujući dva prelaza na severnom Kosovu, a od kraja februara ove godine operativno je svih šest prelaza. Beograd i Priština su se u toku dijaloga takođe složile da započnu naplatu poreza i da osnuju fond za razvoj severnog Kosova, konstatuje se u izveštaju.
Navodi se da se nastavlja primena sporazuma o carinskim pečatima. Uočen je dobar napredak po pitanju matičnih knjiga, i dodaje se da bi puna primena trebalo da bude završena do januara 2014. Kad je reč o katastru, Komisija ocenjuje da su obe strane u postupku preduzimanja neophodnih pripremnih koraka. Primena sporazuma o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma se odvija "glatko".
Konstatuje se da se saradnja Srbije sa Euleksom popravlja u više oblasti. Ocenjuje se da će ta saradnja morati da se intenzivira kako se budu normalizovali odnosi dve strane.
Napredak u reformama
U proteklih nekoliko meseci Srbija je preduzela korake na podsticanju reformi u okviru integracija, a pored Akcionog plana za ispunjavanje preporuka Komisije iz 2012. vlada je usvojila i Nacionalnog plana za usklađivanja sa pravnom tekovinom EU od 2013. do 2016.
Srpska vlada je posvećena unapređenju vladavine prava, posebno u obasti reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije, uprkos izvesnom nazadovanju tokom prošle godine. Konstatuje se da se pripremaju strategije u nekoliko ključnih oblasti koji bi, prema planu, trebalo da budu usvojene u prvoj polovini 2013.
"Iako je prihvatila široke konsultacije u nekim oblastima i zatražila stručno znanje EU, srpska vlada i dalje mora da unapredi proces konsultacija sa svim zainteresovnaim stranama, što podrazumeva da se ostavi dovoljno vremena za neophodno razmatranje nacrta zakona u parlamentu", navodi se u izveštaju.
Ukazuje se da su unete tri važne izmene u Krivični zakona: uvođenje omogućavanja zloupotrebe ostvarivanja prava azila u drugim zemljama kao krivicncog dela, ukidanje krivicncog dela kleveta, kao i nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka, kao i uvođenje instituta zločina iz mržnje kao otežavajuće okolnosti.
Pravosuđe
Kada je reč o pravosudnoj reformi, u izveštaju se navode koraci preduzeti nakon odluke Ustavnog suda iz jula 2012. na vraćanju sudija i tužilaca kojim se nakon reforme 2009. nisu postavljeni na funkcije.
"U toku je planiranje prilagođavanja mreža sudova i kancelarija tužilaca čiji je cilj da se obezbedi optimalno raspoređivanje ponovo postavljenih sudija i tužilaca blanasirajući između njihovih individualnih želja i ustavnih prava da se ne sele sa jednog mesta na drugo bez njihovog pristanka", konstatovala je Komisija.
Dodaje se da i dalje u mnogim slučajevima postoji "velika neravnoteža" u opterećenosti sudija i dužine prostupaka.
Dalja reforma mreže sudova zahteva sveobuhvantu analizu funkcionisanja sadašnje mreže u kontekstu troškova, efikansosti i pristupu pravdi. Da bi se osbezbedila održivost reforme bitna je srednjoročna i dugoročna strategije o pravosuđu.
U pripremi je nova strategija za period 2013-2018. čiji bi cilj trebalo da bude jačanje Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao tela koja, prema Ustavu, treba da garantuju nezavisnost pravosuđa. Strategija, takođe, treba da se bavi "nedostatkom stvarne nezavisnosti koja se javlja u mnogim vidovima u sadašnjem sistemu".
Sistem imenovanja i unapređenja sudija nije još nezavistan bilo od izvršne ili zakonodavne vlasti, a rad VSS i DVT treba da bude transprentniji, navodi se u izveštaju.
Borba protiv korupcije
Borba protiv korupcije zauzima centralni deo aktivnosti vlade od njenog formiranja uz poruku o "nultoj toleranciji". U izveštaju se konstatuje da je pokrenuto više istraga, uključujući slučajeve korupcije na visokom nivou, delom na osnovu spornih slučajeva privatizacije koje je ranije utvrdio Savet za borbu protiv korupcije.
Srbija je ostvarila izvestan napredak u borbi protiv organizovnaog kriminala, navodi se u izveštaju i kao zadovoljavajuća ocenjuje "orpeativna koordinacija i saradnja" među institucija zadužneih za bezbednost.
"Srbija treba da poboljša dosadašnje rezultate kada je reč o efikasnosti istrage, procesuiranju i presudama protiv odgovornih za korupciju i organizovani kriminala, kao i da se omoguće dodatne ljudski i finansijski resursi u oblastima poput zaštite svedoka, finansijskih istraga i specijalnog tužilaštva za organizovni kriminal", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da je u pripremi nacrt strategije borbe protiv korupcije za 2013-2018, da u tome učestvuju sve nadležne institucije i zainteresonae strane i da se uzimaju u obzir pozitivni primeri iz regiona, a strategija odlikuje i strukturni i sektorski pristup.
Ocenjuje se da treba bolje definisati "dopunjujuće uloge Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije" za primenu i nadzor strategije, kao i da saradnja među institucijama treba da bude pospešena.
Nezavisne institucije
Evropska komisija je ocenila da na planu nezavisnih institucija i dalje ima prostora za poboljšanje. Konstatuje se da se izveštajima i preporukama nezavisnih institucija "nedovoljno posvećuje pažnja" na političkom nivou i da ih ne prate odgovarajući koraci. U izveštaju se dodaje da je nezavisnim institucijama potrebno obezbediti dovoljne resurse.
Konstatuje se da su zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti počeli da sarađuju sa nedavno uspostavljenim Odborom za kontrolu službi bezbednost i da se na osnovu njihovih preoporuka usvojene izmene zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji (VBA) Vojnoobavestajnoj agenciji (VOA) na osnovu kojih će tajni elektronski nadzor komunikacija biti moguć samo uz odobrenje suda.
"Srbija treba da osigura da njen pravni okvir jasno razlikuje presretanje (komunikacija) u okviru krivične istrage i i presretanje za potrebe državne bezbednosti u skladu sa najboljim evorpskim praksama", navodi se izveštaju.
Borba protiv diskriminacije
Evropska komisija je ocenila da je izvestan napredak ostvaren na polju antidiskriminacione politike, da opšti pravni okvir postoji ali da treba unaprediti primenu i to kroz dosledne napore vlasti, uključujući i kreiranje povoljnije klime u društvu.
Navodi se da je u pripremi strategija za borbu protiv diskriminacije za 2013-18, koja treba da bude usvojena tokom drugog kvartala 2013. a pratiće je akcioni plan, ali i ukazuje da brojne odredbe antidiskrimninacionog zakona iz 2009. godine nisu u skladu sa Direktivom EU o antidiskriminaciji iz 2011, te da su pripreme za njihovu izmenu počele.
U slučaju LGBT populacije registruje se znatno više procesuiranja slučajeva diskriminacije tog dela populacije zahvaljujući obuci policije, razvoju sudske prakse i unapređenju saradnje sa LGBT populacijom. Takođe se beleži veći broj aktivnosti na podizanju svesti o pitanjima diskriminacije, posebno o pravima LGBT populacije.
Počele su i pripreme za beogradsku Paradu ponosa 2013. i takve napore, kako se ukazuje, treba podržati vidljivom političkom posvećenošću kako bi se unapredili uključivanje i zaštita LGBT populacije i poboljšali tolerancija i razumevanje u društvu.
U domenu zaštite manjina Srbija, nakon preporuka ombudsmana i poverenika za informacije, menja neka rešenja u zakonu o savetima nacionalnih manjima iz 2009. godine.
Navodi se i dobra praksa, posebno u sistemu školstva, za rumunsku manjinu u istočnoj Srbiji i Bošnjake u Sandžaku, dok se na jugu Srbije radi na obnovi dijaloga između centralne vlade i lokalnih vlasti.
Evropska komisija istakla je da Srbija mora znatno efikasnije da poštuje zakonski okvir o manjinama širom zemlje dodajući da će se napredak na tom planu pažljivo pratiti. Kada je reč o Romima, doneta su dva zakona koja obezbeđuju registrovanje "pravno nevidljivih" osoba. Napredak se beleži i kod uključivanja Roma u obrazovanje, razmatra se proširenje sistema pedagoške podrške i nastavlja sa merama za veće zapošljavanje Roma.
Poboljšanja se registruju i na planu zdravstva a Romi sada mogu da se registruju u centrima za socijalni rad i kada nemaju stalnu adresu dok je kod stanovanja Roma Srbija počela pripreme da u nacionalno zakonodavstvo uvede relevantne međunarodne standarde.
Ipak, potrebni su stalni napori, uključujući finansijski, kako bi se obezbedila puna primena Strategije za unapređenje položaja Roma i izbegla teška situacija romske populacije koja je često žrtva netolerancije, govora mržnje i čak fizičkih napada.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Evropska komisija
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
