Povlačenje države iz medija je neophodno i ne sme se dozvoliti prikriveno državno finansiranje medija ako se želi zdravo i konkurentno medijsko okruženje u skladu sa standardima EU, rečeno je 19. marta u Beogradu u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima. Dok predstavnici vlasti ističu da će zakon obezbediti povlačenje države iz medija, više medijskih i novinarskih udruženja je ocenilo da zakon favorizuje državne medije i da su neka rešenja manjkava. U raspravi je ukazano na problem opstanka bez državnih para medija koji su sada u vlasništvu lokalnih samouprava i najavljeno je donošenje novog pravilnika o privatizaciji lokalnih medija umesto važećeg iz 2006. godine.
U četvrtoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o javnom informisanju, održanoj u Beogradu, ministar kulture i informisanja Bratislav Petković izjavio je da nacrt zakona obezbeđuje povlačenje države iz medija, čime će prestati pritisak države na medije. "Više neće biti državnog pritiska na medije, država će biti odgovorna i vodiće računa o javnom interesu", rekao je Petković.
Šef Delegracije EU u Srbiji Vensan Dežer istakao je da je povlačenje države iz medija veoma važno i da se ne sme dozvoliti prikriveno državno finansiranje medija. "To je pitanje ravnopravnosti. Ne možemo dozvoliti da privatni mediji budu u neravnopravnom položaju sa medijima koji su u državnom vlasništvu. Veoma je važno da Ministarstvo kulture pažljivo prati period tranzicije, pošto se ne sme dozvoliti prikriveno državno finansiranje medija", istakao je Dežer.
Medijska zajednica koju čine Medijska koalicija i Asocijacija medija iznela je na skupu svoje primedbe na nacrt zakona. "Nacrt zakona nije naklonjen privatnim medijima i favorizuje državne medije", rekao je direktor Novinske agencije Fonet Zoran Sekulić u raspravi. On je podsetio i da predstavnici medija nisu od početka bili uključeni u pripremu zakona koja je počela u oktobru prošle godine već su se uključili u januaru.
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković je rekao da se medijska zajednica protivi produženju roka za povlačenje država iz vlasništva i privatizaciju nakon 31. decembra 2014. godine, o čemu postoje nagoveštaji.
Mirković je ukazao na problematična rešenja kada je o registru medija, kao i da pitanje položaja novinara nije u dovoljnoj meri rešeno.
Diektorka Novinske agencije Beta Ljubica Marković je rekla da neophodno da se uspostavi sloboda medija i da se obezbedi da ne postoje nikakvi politički i ekonomski pritisci na medije. Ona je dodala da podržava stavove medijske zajednice.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je naveo da pitanje finansiranja medija mora da bude usklađeno sa propisima EU.
Dežer je ukazao da su važeći zakoni u sukobu sa predloženim nacrtom. Prema njegovim rečima, u oblasti javnog informisanja bitno je napraviti presedan kako bi budući Zakon o javnom informisanju postao krovni zakon, sinhronizovan sa ostalim zakonima u toj oblasti.
Ambasador EU u Srbiji je ocenio da je ključno rešiti pitanje regionalnih javnih servisa i upitao da li je potrebno poreske poreznike opteretiti dodatnim dažbinama.
Dežer je naveo da u nacrtu zakona nema odgovarajućeg rešenja za savete nacionalnih manjina i medije manjina, a da je važno da svakoj nacionalnoj manjini bude obezbeđeno pravo da prate program elektronskih medija na svom jeziku.
Pitanje opstanka lokalnih medija
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović izjavio je da "povlačenje države iz medija moraju da prate zakonske garancije da će lokalne samouprave i gradovi izdvajati minimalno 2% iz lokalnih budžeta za projektno finansiranje medija".
On je rekao i da bi država mogla da se odrekne vlasništva u medijima i tako što će svoja upravljačka prava i imovinu u medijima prepustiti fondacijama. Brajović je rekao da bi fondacije mogle da učestvuju na konkursima za projektno finansiranje medija, a ne da novac dobijaju direktno iz budžeta.
Direktor radio-televizije "Studio B" Aleksandar Timofejev kritikovao je nacrt zakona i upozorio da nije dobro što se njim predviđa povlačenje države iz vlasništva u lokalnim medijima.
"Studio B će biti ubijen, ako se država povuče iz njegovog vlasništva", kazao je Timofejev na četvrtoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona u Beogradu. Prema nejgovim rečima "Studio B" se razlikuje od ostalih lokalnih medija, zato što su mu konkureti nacionalne televizije i zato što pokriva dvomilionski grad.
"Za ovu godinu obezbeđeno je iz budzeta 215 miliona dinara, što pokriva 45-50% mesečnih rashoda, ostalo zarađujemo na tržištu. Ukoliko se država povuče, ko će da kupi 'Studio B'," upitao je Timofejev i dodao da oni nemaju šta da ponude potencijalnom kupcu osim brenda.
Potpredsednica Skupštine Vojvodine Ana Tomanova Makanova, takođe je rekla da bi za lokalne medije koje imaju program na jezicima nacionalnih manjina bilo pogubno da izgube sredstva iz budzeta.
Novi pravilnik o privatizaciji lokalnih medija
Ministarstvo kulture i informisanja će doneti novi pravilnik o privatizaciji lokalnih medija umesto važećeg iz 2006. godine, rekao je danas u Beogradu član radne grupe tog ministarstva za pripremu medijskih zakona Aleksandar Avramović. On je rekao da zakon predviđa dva modela privatizacije, podelu vaučera zaposlenima i prodaju strateškom partneru.
Na pitanje predstavnika lokalnih medija u državnom vlasništvu kako će novi zakon garantovati da građani dobijaju važne informacije za svakodnevni život nakon šsto se mediji privatizuju, Avramović je rekao da se zakon "ne može baviti uređivanjem programa".
On je istakao da će u zakon ući odredba koja će obezbediti da republika i lokalne samouprave "obezbede dovoljno novca za javno informisanje". Kao mogući model za obavezni nivo izdvajanja iz lokalnog budžeta on je naveo formiranje skale izdvajanja u zavisnosti od visine budžeta.
Cvetko Savić iz Radija Inđija, koji je imao četiri neušpešne aukcije, kazao je da u Srbiji nijedan medij nije privatizovan od 2010. godine. On je članovima radne grupe uputio apel da napravi drugi model privatizacije i da se lokalni mediji "poštede sumnjivih ljudi" koji se pojavljuju na aukcijama kao potencijalni kupci.
Nedovoljna rešenja za sprečavanje korupcije
U raspravi je rečeno da bi u zakon trebalo dodati odredbe o korupciji budući da je "država dala sebi prevelika ovlašćenja kad je u pitanju odobravanje sredstava". Traženo je i da se unese odredba po kojoj samo elektronski mediji koji imaju dozvolu od Republičke radiodifuzne agencije i Ratela mogu da budu finansirani kako bi se sprečila konkurencija piratskih medija koje i dalje finansiraju pojedine lokalne samoprave.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje i član radne grupe Ministarstva kulture i informisanja Kalman Kuntić ocenio je da su mediji bez dozvole pitanje za tržišne inspekcije.
Nacrt zakona sadrži rešenja koja će omogućiti javnost podataka o finansiranju iz javnih izvora i koja sprečavaju registraciju medija kod kojih nije moguće doći do krajnjeg vlasnika, ocenio je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
On je rekao da odredbe o javnosti podataka nisu u skladu sa Medijskom strategijom iz 2011. i sa radnom verzijom zakona o javnosti medijskog vlasništva koji je pripreman 2008. godine. Nenadić je upitao zašto se u sadašnjem nacrtu zakona odustalo od odredbe radne verzije iz 2008. po kojoj je neophodna javnosti izvora finansiranja ako on donosi više od trećine prihoda tog glasila.
"Ja sutra mogu da osnujem medij i registrujem javno glasilo za 500 evra, a tokom godine mogu da dobijem 100.000 evra. Podatak ko je vlasnik za 500 evra ne govori mnogo o njegovom uticaju", ocenio je Nenadić.
EurActiv Srbija
Ne dozvoliti prikriveno državno finansiranje medija 
